<article>Ona je, na otvaranju Javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekla da se istovremeno uređuju i glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju. "Danas imamo apsolutno sve zakonske preduslove i za naše naučne institute i za visokoobrazovne institucije da se bavimo i analizama, ali i naučnim istraživanjima nuklearne energije. Mi smo to i želeli da ojačamo upravo potpisivanjem memoranduma o saradnji sa 20 visokoobrazovnih institucija i institua i sa pet relevantnih ministarstava, da bi jačali potencijale stručne, naučne, kadrovske, ljudske koji će nam u budućnosti biti potrebni, ukoliko se ove odluke donesu", rekla je ona. Koraci koje propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju u slučaju razvoja nuklearne energije u jednoj zemlji uključuju tri stvari - ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti. Osim toga, propisane su i sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključeno sa izradom strategije mirnodobske primene nuklearne energije i projektovanje, izgradnja nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije. "Podsetila bih da je od trenutka donošenja prvih informisanih odluka do puštanja u rad potrebno najmanje deset godina, a naš zadatak jeste da planiramo odgovorno i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni za 10 ili 20 godina", rekla je ona. Dodala je da će u Srbiji narednih godina biti smanjena proizvodnja električne energije iz uglja, a povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, IT sektora, ali i razvoja veštačke inteligencije. Izmene Zakona o energetici predviđaju, prema njenim rečima i donošenje strategije razvoja, upotrebe vodonika i strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije, koje su do sada bile obuhvaćene krovnom strategijom razvoja energetike. Prvi put se predviđa i uvođenje licence za skladištenje električne energije, a da se proizvođači električne energije za sopstvene potrebe oslobađaju licenciranja, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem. "Mislim da je to važno da uklanjamo administrativne dodatne barijere i procedure, da bismo mogli da što više i bolje pre svega podstičemo proizvođače električne energije za sopstvene potrebe, a oni to uglavnom rade iz obnovljivih izvora", rekla je ministarka. Istakla je da su izmene Zakona o energetici dugo pripremane kako bi se u njima našli propisi važni za energetski i evropski put Srbije, a to je, kako je navela, prenošenje paketa za integraciju električne energije koji sadrže devet propisa Evropske unije (EU), a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje gradjana i privrede. "Osnovni cilj ovog Zakona jeste veća sigurnost snabdevanja. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou u slučaju kriza, što postižemo ovim izmenama Zakona o energetici", rekla je ona. Dodala je da je važan doprinos tih izmena Zakona boljem funkcionisanju tržišta električne energije koje će biti u budućnosti u potpunosti usklađjeno sa evropskim pravilima. Đedović Handanović je rekla da se istovremeno radi na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje i energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, koja je početa pre manje od godinu dana, do sada je, prema njenim rečima, rekontruisano 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugradjeno više od 500.000 dogitalnih brojila. "Zakonskim izmenama obuhvatili smo i rad prenosnog sistema i između ostalog u vezi sa raspodelom kapaciteta, odnosno davanjem prioritetnog pristupa ili takozvanog dispečinga, zatim uklanjanja zagušenja na mreži", rekla je ministarka. U distributivnom sistemu, prema njenim rečima, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, manje emisije ugljen-dioksida i zbog plana da budu instalirani punjači na auto-putevima i putevima širom Srbije, kao i posedovanja i upravljanja objektima za skladištenje električne energije. "Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obavezu izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje", kazala je ona. Dodala je da se uvodi i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, što je kako je kazala, važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenički otisak i da više koriste zelenu energiju. Takođe, novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme. "Naš fokus je da svaki korak u svakoj fazi sprovedemo maksimalno odgovorno i kvalitetno, i tek na osnovu detaljnih i sveobuhvatnih analiza možemo da razgovaramo i da donosimo odluke uz učešće stručne i najšire javnosti o tome koji je najbolji put za našu državu i za naše građane, a ono što je sigurno je da će nam trebati više energije i to više bazne čiste energije", rekla je ministarka.Javna rasprava traje od 21. avgusta do 10. septembra.Izvor: Beta</article>

Ona je, na otvaranju Javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekla da se istovremeno uređuju i glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju. 
 
"Danas imamo apsolutno sve zakonske preduslove i za naše naučne institute i za visokoobrazovne institucije da se bavimo i analizama, ali i naučnim istraživanjima nuklearne energije. Mi smo to i želeli da ojačamo upravo potpisivanjem memoranduma o saradnji sa 20 visokoobrazovnih institucija i institua i sa pet relevantnih ministarstava, da bi jačali potencijale stručne, naučne, kadrovske, ljudske koji će nam u budućnosti biti potrebni, ukoliko se ove odluke donesu", rekla je ona. 
 
Koraci koje propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju u slučaju razvoja nuklearne energije u jednoj zemlji uključuju tri stvari - ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti. 
 
Osim toga, propisane su i sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključeno sa izradom strategije mirnodobske primene nuklearne energije i projektovanje, izgradnja nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije. 
 
"Podsetila bih da je od trenutka donošenja prvih informisanih odluka do puštanja u rad potrebno najmanje deset godina, a naš zadatak jeste da planiramo odgovorno i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni za 10 ili 20 godina", rekla je ona. 
 
Dodala je da će u Srbiji narednih godina biti smanjena proizvodnja električne energije iz uglja, a povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, IT sektora, ali i razvoja veštačke inteligencije. 
 
Izmene Zakona o energetici predviđaju, prema njenim rečima i donošenje strategije razvoja, upotrebe vodonika i strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije, koje su do sada bile obuhvaćene krovnom strategijom razvoja energetike. 
 
Prvi put se predviđa i uvođenje licence za skladištenje električne energije, a da se proizvođači električne energije za sopstvene potrebe oslobađaju licenciranja, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem. 
 
"Mislim da je to važno da uklanjamo administrativne dodatne barijere i procedure, da bismo mogli da što više i bolje pre svega podstičemo proizvođače električne energije za sopstvene potrebe, a oni to uglavnom rade iz obnovljivih izvora", rekla je ministarka. 
 
Istakla je da su izmene Zakona o energetici dugo pripremane kako bi se u njima našli propisi važni za energetski i evropski put Srbije, a to je, kako je navela, prenošenje paketa za integraciju električne energije koji sadrže devet propisa Evropske unije (EU), a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje gradjana i privrede. 
 
"Osnovni cilj ovog Zakona jeste veća sigurnost snabdevanja. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou u slučaju kriza, što postižemo ovim izmenama Zakona o energetici", rekla je ona. 
 
Dodala je da je važan doprinos tih izmena Zakona boljem funkcionisanju tržišta električne energije koje će biti u budućnosti u potpunosti usklađjeno sa evropskim pravilima. 
 
Đedović Handanović je rekla da se istovremeno radi na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje i energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme odnosno pametna brojila. 
 
U okviru modernizacije distributivne mreže, koja je početa pre manje od godinu dana, do sada je, prema njenim rečima, rekontruisano 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugradjeno više od 500.000 dogitalnih brojila. 
 
"Zakonskim izmenama obuhvatili smo i rad prenosnog sistema i između ostalog u vezi sa raspodelom kapaciteta, odnosno davanjem prioritetnog pristupa ili takozvanog dispečinga, zatim uklanjanja zagušenja na mreži", rekla je ministarka. 
 
U distributivnom sistemu, prema njenim rečima, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, manje emisije ugljen-dioksida i zbog plana da budu instalirani punjači na auto-putevima i putevima širom Srbije, kao i posedovanja i upravljanja objektima za skladištenje električne energije. 
 
"Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obavezu izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje", kazala je ona. 
 
Dodala je da se uvodi i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, što je kako je kazala, važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenički otisak i da više koriste zelenu energiju. 
 
Takođe, novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme. 
 
"Naš fokus je da svaki korak u svakoj fazi sprovedemo maksimalno odgovorno i kvalitetno, i tek na osnovu detaljnih i sveobuhvatnih analiza možemo da razgovaramo i da donosimo odluke uz učešće stručne i najšire javnosti o tome koji je najbolji put za našu državu i za naše građane, a ono što je sigurno je da će nam trebati više energije i to više bazne čiste energije", rekla je ministarka.
Javna rasprava traje od 21. avgusta do 10. septembra.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dubravka Đedović

Nuklearna energija

Đedović Handanović: Usvajanjem izmena Zakona o energetici, prestaje zabrana gradnje nuklearki

Đedović Handanović: Usvajanjem izmena Zakona o energetici, prestaje zabrana gradnje nuklearki

Tagovi: