Cvijanović zatražila da se glasa o potvrdi Šmita kao visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN-a
Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović zatražila je danas da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) zakaže formalno glasanje o potvrdi Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH).
"Ukoliko ne može dobiti podršku, pronađimo drugog kandidata, koji će biti imenovan prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma (civilna primena mirovnog sporazuma)", rekla je Cvijanović u svom obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN-a u Njujorku, tokom rasprave o stanju u BiH.
Navodeći da se obraća kao srpski član Predsedništva BiH, a ne kao predsedavajuća kolektivnog šefa države, ona je zatražila i "nezavisnu pravnu ocenu, pod okriljem Saveta bezbednosti, o usklađenosti ‘bonskih ovlaštenja’ sa Aneksom 10 i Poveljom UN".
Od članica Saveta bezbednosti UN-a zatražila je i da se "podstaknu svi relevantni akteri u BiH na dijalog s ciljem sprečavanja daljih kriza i radi ponovnog uspostavljanja funkcionalnog upravljanja".
"Spremni smo da u tom procesu učestvujemo konstruktivno, transparentno i u dobroj veri", kazala je Cvijanović.
Za trenutnu krizu u BiH optužila je visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je, kako je rekla, "neovlašteno donosi zakone, suspenduje ustave, krivično goni izabrane zvaničnike i političke stranke ili vlada dekretima".
Istakla je da je Šmit izmenio Krivični zakon BiH da bi iz političkog života uklonio demokratski izabranog predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika, zato što je "izvršio svoju ustavnu obavezu i proglasio zakone koje je usvojila Narodna skupština RS".
Podsetila je i na nedavnu Šmitovu odluku da iz budžeta na svim nivoima vlasti zabrani finansiranje Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čiji je Dodik lider, i Ujedinjene Srpske (US), na čijem čelu je Nenad Stevandić, koji je i predsednik entitetskog parlamenta.
"Ništa od navedenog nije predviđeno Dejtonskim sporazumom, nije primereno demokratiji, a svakako nije vladavina prava", ocenila je Cvijanović.
Prema njenim rečima, tu se radi o "diktaturi – vladavini dekretima, lišenoj svakog preispitivanja pred institucijama pravosuđa, bez prava na pravni lek".
Cvijanović je dodala da se "protest" RS zbog takvog delovanja ocenjuje kao "separatizam", odbacivši takve optužbe i navodeći da RS "ne podriva Dejtonski sporazum, već ga brani".
"Iz tog razloga, Narodna skupština RS usvojila je zakone da bi zaštitila svoja prava utvrđena dejtonskim okvirom. Te mere nisu provokacija, već zakonit odgovor na uporno kršenje međunarodnog prava", istakla je ona.
Izrazila je potpunu opredeljenost RS za suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kako je definisano Dejtonskim sporazumom, dodavši da taj bh. entitet "odbacuje jednostrane odluke kojima se prepravlja mirovni sporazum, kriminalizuje politička debata, progone politički neistomišljenici putem instrumentalizovanog pravosuđa, diskriminišu političke stranke i zaobilazi volja birača".
"Pravno resetovanje u BiH predstavlja logičan naredni korak ukoliko želimo da sprečimo eskalaciju i buduće krize", kazala je srpski član Predsedništva BiH.
Na kraju je optužila Ministarstvo spoljnih poslova BiH da "selektivno ograničava njenu diplomatsku korespondenciju, dok njenom bošnjačkom kolegi (Denisu Bećiroviću) omogućava neometan pristup diplomatskim kanalima".
"Ova pristrasnost prisutna je čak i u Stalnoj misiji BiH pri UN-u. Takvi postupci najbolje ilustruju stvarnost države koju traže da prihvatimo – sistema u kom se moć centralizuje, a ustavna prava negiraju, gde se čak i osnovna komunikacija koristi kao politički instrument", zaključila je Cvijanović.
Izvor: Beta