original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder Debata Sezona 1

Pre nedelju dana u Karađorđevoj ulici u Beogradu ubijen je državljanin Avganistana K.K. (20). On je nakon tuče ispred jednog lokala uboden nožem u grudi. Iz MUP-a je ubrzo saopšteno da je napadač uhapšen i da je reč o sedamnaestogodišnjaku.I dok je policija tragala za drugim počiniocem, u šumi, u blizini izbegličkog kampa u Krnjači pronađeno je njegovo telo, na kojem su bila čak 24 uboda. Ubijeni je prema legitimaciji koju je izdao Komeserijat za izbeglice imao nepunih 17 godina. MUP je u utorak šest dana nakon brutalnog ubistva saopštio da je uhapšen Avganistanac A.S. zbog sumnje da je izvršio krivično delo podstrekivanja na oba ubistva. U saopštenju piše da se sumnja da je on početkom juna došao u sukob sa K.K, zbog novca dobijenog od krijumčarenja ljudi.Ova tragedija vratila je pitanje kako se država ophodi prema maloletnim migrantima koji borave u Srbijii da li su oni zaštićeni od uticaja krijumčara. Kako je rekao pomoćnik Komesara za izbeglice Ivan Gerginov država je „učinila sve“ kako bi zaštitila pomenuta lica, međutim, oni su prihvatne centre napustili. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/12037.jpg" rel="resizable" alt="Ivan Gerginov">

<figcaption>Ivan Gerginov</figcaption>
</figure>
„Oba mladića su jedno vreme su bila smeštena u prihvatnim centrima, jedan u Krnjači, drugi u Obrenovcu, oni su taj smeštaj dosta davno napustili i da sve vreme živeli u hostelima, što znači da su od nečega i živeli”, rekao je Gerginov.On je doveo u pitanje to da li su oni maloletnici pošto se, kako je naveo, poput azilne procedure zloupotrebljava i maloletnički status.„Ne može niko ni sa sigurnošću da kaže da nisu bili maloletni. Kad bismo išli kako je napisano na papiru, onda bi zatrpali sudove, pa bi oni zatrpali medicinske ustanove, pa bi se radile neke polupouzdane metode i na kraju bi bili odgovori da lice ima 16, plus-minus dve godine. I gde bismo stigli”, upitao je pomoćnik Komesara.S druge strane, Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava navela je da je ključni problem to što su ta lica bila smeštena u azilima gde ima odraslih ljudi.„Ono što je Srbiji preporučeno od Komiteta UN za ljudska prava i komentarima UN-a za prava deteta - smeštaj za decu bez pratnje mora biti odvojen od smeštaja za odrasle. Oni ne mogu biti smešteni ni u Krnjači, ni u Obrenovcu, nigde gde postoje odrasli. Na taj način se izlažu krijumčarima, različitim vidovima kriminala, možda svakodnevnom nasilju”, ocenila je Stefanović.Odgovarajući na to, Gerginov je rekao da „nigde ne piše” da maloletni migranti ne mogu biti smešteni u velike centre.„Piše da treba da budu odvojeni, kao što su i odvojeni u posebne barake”, zaključio je on.S time se nije saglasila Stefanović, koja je rekla da je to nije „adekvatno rešenje“, mada jeste bolje od toga da su u mešovitim barakama.Gerginov je o konkretnom slučaju ubistava migranata rekao da su oni bili „skloni incidentima“ i „bockanju noževima“, dok je Stefanović naglasila to da niko ne može znati šta se desilo dok se ne završi istraga, a se od takvih „paušalnih“ izjava treba suzdržati.„Niko ne zna i ne treba spekulisati i osuđivati ljude pre nego što oni koji su za to nadležni daju konačno rešenje. Nemojte da iznosimo paušalne generalizacije, na taj način se stvara slika o izbeglicama i migrantima kao da su divljaci koji sve svoje svađe tako završavaju. To nije tačno, postoje grupe koje su kriminogene, kao u svakoj drugoj populaciji. Nema običajnog prava, uloga je da na celoj svojoj teritoriji sprovede vladavinu prava”, zaključila je ona.Gerginov je odgovarajući na pitanje da li može sa sigurnošću da tvrdi da u zasebnim barakama mlaleltni mogranti ne mogu doći u kontakt sa krijumčarima, kaže da “ne može i da mu ne pada na pamet da tako nešto kaže”.<h2>Krijumčari najviše profitiraju od trenutne politike prema migrantima</h2>U Srbiji trenutno ima 3030 migranata koji su smešteni u prihvatnim centrima, a još 330 migranata nalazi se van sistema – podaci su koje je u Insajder debati izneo pomoćnik Komesara za izbeglice Ivan Gerginov. On je rekao da je prosečno vreme zadržavanja migranata u Srbiji od tri, do tri i po meseca.Na pitanje „odakle dolaze migranti“ ako je takozvana Balkanska ruta zatvorena od marta 2016. godine, Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi da ruta nikada zapravo nije bila zatvorena.„Ruta zapravo nikada nije bila zatvorena, ona i dalje funkcioniše i uvek je funkcionisala, ali otežano. Sa vrlo velikim čak i surovim fizičkim preprekama, kao što su zid i žica sagrađeni sa strane Mađarske na granici sa Srbijom”, rekla je Stefanović. <figure>

<img src="https://insajder.net/images/12035.jpg" rel="resizable" alt="Anja Stefanović">

<figcaption>Anja Stefanović</figcaption>
</figure>
Kako navodi, migrantska ruta nikada nije prestala da funkcioniše, već je pojačavanjem kontrole pojačan i osnažen i krijumčarski lanac. „Kako države zatežu graničnu kontrolu, kako se stavljaju sve veće barijere ispred ljudi koji se kreću ka Zapadnog Evropi, tako krijumčari jačaju i rastu cene njihovih usluga”, ocenila je Stefanović.Ono oko čega su se saglasili sagovornici u Insajder debati jeste da je potrebno da saradnja bude još bolja, ali i da je potrebno promeniti svest građana prema migrantima, jer kako je rekao Gerginov “sva ksenofobična ponašanja idu iz neznanja”.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/j73B8D-FrwY" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp"> </pre>

Insajder debata

Insajder debata o položaju migranata i prošlonedeljnim ubistvima: Koliko je Srbija učinila da zaštiti maloletne migrante (VIDEO)

Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u 2018. godini, koji je objavljen prošle nedelje, prouzrokovao je burne reakcije. Prema ocenama nevladinih organizacija taj izveštaj je ogledalo stanja u Srbiji. Vlada, sa druge strane smatra da je politički obojen i da su kritike isteknute zbog nerešenog pitanja Kosova.Kako smatra Grubješić velika tema kao što je Kosovo ne bi trebalo da bude centralno pitanje prilikom evrointegracija.„Velike političke teme ne bi trebalo da budu centralne u procesu integracija. Ovo je druga velika politička tema koja jeste centralna u ovom procesu, prva je bila saradnja sa tribunalom u Hagu, pa smo dobili kandidaturu za članstvo kada je saradnja završena”, rekla je Grubješić i dodala da je Kosovo tema koja je „proces blokirala“.Ona je navela da zbog toga izgleda da su sve druge teme postale manje važne što, kako kaže, nije tačno.   „Unutrašnje reforme su jednako važne, ali dok se ne reši ili dok se ne vidi veliki napredak u dijalogu koji vodi u pravcu sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji i prudruživanju, naš tempo u EU integracijama će biti usporen. Tu apsolutno nemam dileme”, zaključila je generalna sekretarka Evropskog pokreta.Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova sa druge strane smatra da je odgovorna i sama Evropska unija, odnosno Evropska komisija, a njen zahtev da se hitno reši pitanje Kosova smatra „nekorektnim”. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11989.jpg" rel="resizable" alt="Veljko Odalović">

<figcaption>Veljko Odalović</figcaption>
</figure>
„Ona traži od nas pravnoobavezujući dogovor, a blokira dijalog kroz koji smo trebali da dođemo do njega. Blokira na način jer na svu bahatost i ono što radi Priština ne reaguje. Evropska komisija kao garant ne insistira da se implementiraju osnovne tačke za srpsku stranu”, smatra Odalović. U <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14599/Izve%C5%A1taj-EK-o-Srbiji-Nedovoljan-pomak-u-slobodi-izra%C5%BEavanja;-sporazum-s-Pri%C5%A1tinom-i-istinska-rasprava-izme%C4%91u-partija-klju%C4%8Dni-za-napredak.htm">Izveštaju Evropske komisije</a> najviše kritika izneto je za Poglavlje 23. Tim pitanjem se bavi Komitet pravnika za ljudska prava, a na pitanje novinarke Insajdera da li na neki način pitanje Kosova u drugi plan stavilo Poglavlje 23, koje se tiče vladavine prava, Spremo odgovara potvrdno.„Ono šta mi moramo da uradimo na unutrašnjem planu u pogledu reformi koje se tiču vladavine prava su nekako stavljene u sekundarnu ulogu. Nama se stavlja na sto, da mi ako rešimo pitanje Kosova, mi smo rešili sve. To je percepcija javnosti”, navodi Spremo.Ona kaže da upravo neke države članice koje će uticati na to da li ćemo mi postati punopravna članica Evropske unije u prvi plan stavljaju baš unutrašnje reforme, poglavlje 23 i 24.I Odalović smatra da su baš ta poglavlja od velike važnosti.„Poglavlje 23 i 24 prvenstveno nama treba. Nama treba više nego bilo kome jer se tiče najdirektnije samo nas samih. Ovo što se radi oko Kosova je nešto što je ozbiljan problem koji upravo EK, iz svoje nemoći, prebacuje u dobroj meri nama”, rekao je on.Grubješić je ocenila da ipak, kada se sve uzme u obzir, „ne treba da se ljutimo na Evropsku uniju”.   „Skoro 90 odsto obaveza i poslova treba da obavimo sami, mi smo se svojom voljom opredelili da uđemo u proces, da nam strateški cilj spoljne politike bude da Srbija postane članica. Kad uradimo sve ono za šta smo preuzeli obaveze, onda bismo možda mogli da imamo primedbe na njihovo ponašanje”, smatra Grubješić.<h2>Grubješić: Zapaljive izjave i jedne i druge strane ne doprinose normalizaciji odnosa</h2>Komentarišući Izveštaj Evropske komisije premijerka Ana Brnabić konstatovala je da je on „u osnovi pozitivan“, ali i ocenila da u njemu postoje neke „političke percepcije“ koje smatra „zanimljivim“. Usledili su brojni komentari drugih srpskih zvaničnika, ali i albanskih, a generalna sekretarka Evropskog pokreta  smatra da je takve izjave „u najmanju ruku ne doprinose normalizaciji odnosa”. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11988.jpg" rel="resizable" alt="Suzana Grubješić">

<figcaption>Suzana Grubješić</figcaption>
</figure>
„Ono što je važno jeste da dijalog treba da se nastavi. Nema apsolutno nikakve sumnje da normalizacija odnosa Beograda i Prištine jeste u interesu i Beogada i Prištine, da zanemarimo na trenutak međunarodnu zajednicu i EU i sve druge zainteresovane strane. Povremene razmene ovakvih poruka da se najblaže moguće izrazim ne doprinose tome”, ocenila je Grubješić.Međutim, ona je istakla da ne može staviti „znak jednakosti” između ponašanja Beograda i Prištine, jer je Priština ta koja je zaustavila dijalog uvođenjem taksi.S druge strane, Jovana Spremo iz Jukoma, smatra da i jedna i druga strana odstupa od primene Briselskog sporazuma.„Nije to da samo Priština koči samo ceo proces, a da mi radimo apsolutno sve što treba da radimo, to je istaknuto u ovom izveštaju EK, posebno kada je u pitanju međusobna pravna pomoć. Srbija iako kontantno zagovara primenu Briselskog sporazuma čini neke poteze koji nisu u skladu sa tim”, navela je ona.<h2>Kome odgovara status kvo?</h2>Dijalog Prištine i Beograda je od prošle godine i uvođenja taksi u blokadi. Da takav status ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani, saglasili su se sagovornici u Insajder debati. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11987.jpg" rel="resizable" alt="Jovana Spremo">

<figcaption>Jovana Spremo</figcaption>
</figure>
„Ovaj status ovakav ne odgovara građanima, ni Srbima ni Albancima. Mnogo je kraći spisak onih kojima ovaj status ovakav odgovara nego onima kojima ne odgovara”, navela je Spremo.Suzana Grubješić smatra da je prvo neophodno obezbediti bazičan konsenzus po pitanju da li postoji želja da se reši pitanje Kosova ili ne.“Kome odgovara status kvo, nekome odgovara, neko bi slao vojsku na Kosovo, neko bi ga priznao odmah i kaže trebalo je da ga priznamo još pre 10 godina, odavno je izgubljeno, a neko bi možda da se potrudi da nađe neko rešenje. Ali mi konsenzus oko toga nemamo, onaj bazični, kao što ga nemamo ni oko evropskih integracija. Da bismo razgovarali o bazičnom konsenzusu potrebno je da uspostavimo dijalog odozglo nadole, svih sa svima”, zaključila je Grubješić.<h2>Odalović: Srbija uvek pomagala lažno optuženima na Kosovu pa tako i u slučaju ubistva Ivanovića</h2>Kancelarija za KiM odlukom Vlade finansira ili se obavezala da će finansirati odbranu svih osumnjičenih ili optuženih Srba i nelabanaca u postupcima na Kosovu, a za koje srpski organi smatraju da su montirani. Na tom spisku su i osumnjičeni za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, za koje se u Izveštaju Kancelarije navodi „da su uhapšeni pod lažnom optužbom za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića“.Komentarišući formulaciju „lažna optužba”, Odalović je naveo da je to zato što su brojni primeri u prošlosti pokazali da su Srbi na Kosovu bili lažno optuženi.„Srbija je od 1999. pomagala preko advokata uhapšenim Srbima i po pravilu su to bila opravdana naša angažovanja gde je veliki broj njih bio lažno optužen. Priština nije spremna da sa Beogradom na tu temu mesecima razgovara. Postoji valjda neki nivo profesionalne saradnje i korektnosti u ovako teškim situacijama u kojima moramo da sarađujemo”, naveo je Odalović.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/4LsRoFN0Zc0" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp"> </pre>

Insajder debata: Ne može se razgovarati o EU integracijama bez razgovora o Kosovu (VIDEO)

Izgradnju Koridora 10 pratilo je stalno pomeranje rokova i povećanje cene radova. Predstavnici vlasti do danas nisu saopštili koliko je ukupno na kraju taj projekat koštao građane Srbije. Prema rečima člana Skupštine Koridora Srbije Nenada Ivaniševića “potrebno je još neko vreme da se podvuče crta”.“Ono što znamo to je koliko smo kredita dobili za izgradnju ovog auto-puta. Od Evropske investicione banke smo dobili nekih 590 miliona evra, od Svetske banke - 275, od Evropske banke za obnovu i razvoj - 150 miliona. To kad saberete tu imamo milijardu evra”, naveo je Ivanišević.On je dodao da u taj iznos treba uračunati i ulaganja Republike Srbije i svih učesnika, i da se tako dolazi do iznosa od oko milijardu i po evra. Komentarišući podatak koji je iznela ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović da je put kroz Grdelicu umesto prvobitno ugovorenih 240 miliona koštao na kraju najmanje 350, Ivanišević navodi da su prve procene troškova za tu deonicu bile i veće.“Bilo je predviđeno da se trasa kroz Grdeličku klisuru finansira sredstvima Evropske investicione banke i procenjeno je da će ti troškovi biti 395 miliona evra. Na 26 kilometara kad podelite ceo taj iznos od 350 miliona onda ćete vidite da to zaista nije toliko dramatično, čak je i ispod onog prvobitnog budžeta od 395 miliona”, smatra Ivanišević.S druge strane, bivši ministar urbanizma i građevine i nekadašnji predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac smatra da je toliko uvećanje troškova nedopustivo.“Kad se urade dobri projekti, kad se sagledaju sve one nepredviđene stvari koje mogu da se dese, onda izvođenje vrlo brzo može da se završi i da bude sa pet do 10 odsto povećanja cene, što je dozvoljeno. Međutim, ovde je uvećanje od skoro 50 odsto, što je zaista nedopustivo”, ocenio je Šumarac.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/oN-Q7qEyJXw" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp"> </pre><h2>“Teško je zaustaviti prirodu kad jednom krene”</h2>Pored svih mehanizama kontrole koji su predviđeni zakonom, izgradnju Koridora 10 pratili su brojni sistemski problem. Na delu donice kroz Grdeličku klisuru gde se srušio zid, projekti su menjani 11 puta, a da to navodno niko nije znao, deo deonice Ub –Lajkovac na Koridoru 11 se ponovo gradi jer podloga nije dobro urađena, dok su se na deonici Crvena reka - Čiflik pojavile rupe na novoizgrađenom putu. Na pitanje novinarke Insajdera kako je sve to moguće, ako postoje mehanizmi kontrole predviđeni zakonom, Ivanišević koji je član Skupštine Koridora Srbije, odgovara da je to posledica “čitavog niza okolnosti”.“Ja sam bio zamenik tužioca Suda časti i kad smo gledali šta se dešavalo u nekim slučajevima u nekom prethodnom periodu, uvek se dešavalo da tu ima tri ili četiri faktora koji zajedno deluju da bi se nešto tako desilo. Za svaku od ovih situacija verovatno da ne postoji samo jedan čovek ili jedna institucija da je kriva, nego postoji čitav niz”, objasnio je on.<figure>

<img src="https://insajder.net/images/11933.jpg" rel="resizable" alt="Nenad Ivanišević / Foto: Insajder">

<figcaption>Nenad Ivanišević / Foto: Insajder</figcaption>
</figure>
A ko su sve krivci, to treba da proveri Sud časti inženjerske komore, smatra Ivanišević.On je u Insajder debati naveo da veruje da su Koridori znali šta će se desiti s potpornim zidom koji se urušio u Grdeličkoj klisuri, međutim, ocenio je da je “teško zaustaviti prirodu kada jednom krene”.“To da postoje neka pomeranja, znalo se dosta ranije nego što se srušilo. Kamere su bile nameštene i samo se čekao trenutak kad će se to desiti. To je bila borba s prirodom u teškim uslovima… Vrlo je teško zaustaviti prirodu kad jednom počne da se kreće”, rekao je Ivanišević.<h2>“Ako je projekat menjan više od 50 odsto, to je novi projekat”</h2>Da je za sve propuste najlakše optužiti inženjere, ocenio je u Insajder debati Dragoslav Šumarac. On je naveo da je upravo to uradila ministarka Mihajlović kada je Sudu časti poslala spisak i tako “presudila” inženjerima i profesorima koji su radili na projektu. Prema njegovom mišljenju, važnije je pitanje da li je postupak sproveden “kako treba i po zakonu”.“Tužiocu Komore je poslat dopis od CIP-a koji je potpisao direktor Milutin Ignjatović gde kaže da CIP nije davao bilo kakve saglasnosti na izmene tehničke dokumentacije. CIP nije vršio nadzor, a nema saznanja da je to radio neko drugi. Ako je građevinska dozvola izdata po projektu koji je radio CIP on je morao da da saglasnost za svaku izmenu”, naveo je Šumarac.Na pitanje novinarke Insajdera da li je Skupština Koridora Srbije tražila izveštaj o tome šta je sve dovelo do urušavanja potpornog zida, Ivanišević kaže da jeste.“Mi smo imali situaciju da u projektu stoji rečenica da, zbog kratkog roka za izradu projektne dokumentacije nije bio sproveden dovoljan obim istražnih radova i da su inženjeri po nekoj intuiciji morali da projektuju. Zbog toga se javio veliki broj razlika između onoga što se zateklo na terenu i onog što se našlo u projektnoj dokumentaciji”, rekao je Ivanišević.S druge strane, Šumarac navodi da je, ako je projekat menjan više od 50 do 60 odsto, onda u pitanju novi projekat i da je u tom slučaju za njega bila potrebna nova dozvola.“Ako je projekat promenjen, ko je dao saglasnost, nije dao CIP, neko je dao da se menja. Ako se menja i po 50, 60 odsto kao što je rekao neko iz Ministarstva, to je novi projekat, mora da se izda nova dozvola, a dozvolu izdaje Ministarstvo. Ako je nov projekat, to je bespravna gradnja, morali su da se zaustave radovi i da se dobije nova građevinska dozvola”, smatra Šumarac.<figure>

<img src="https://insajder.net/images/11932.jpg" rel="resizable" alt="Dragoslav Šumarac / Foto: Insajder">

<figcaption>Dragoslav Šumarac / Foto: Insajder</figcaption>
</figure>
<h2>Za uvećanje cene izgradnje puteva odgovorna i država</h2>Strane firme su zahvaljujući damping cenama dobijale poslove na Koridoru 10, a na kraju se ispostavljalo da država nije uradila svoj deo posla.Takozvani odštetni zahtevi su takođe podigli cenu izgradnje koridora. Naime, država je u investiciju ulazila nespremna. Projekti nisu bili pripremljeni, nije na vreme završena eksproprijacija, a potpisani su ugovori s izvođačima sa zadatim rokovima. Po osnovu kašnjenja za koje oni nisu odgovorni, izvođači radova naplaćuju državi takozvane klejmove, odnosno odštetne zahteve. Koliko je na taj način uvećana cena gradnje Ivanišević nije mogao da kaže.“Ja ne znam za tu procenu kolika je. Građevinarstvo je drugačije od većine privrednih grana, čak i kad uradite detaljno te istražne radove, opet imate iznenađenja. Svaki projekat u građevinarstvu je prototip. U svetu ne postoji nijedna deonica gde nije bilo nekih iznenađenja”, zaključio je on.<h2>“U velikom poslu svi vide način da zarade i traže način da uđu u kolo”</h2>Prema istraživanju Insajdera, jedan od glavnih mehanizama potencijalnih zloupotreba je nekontrolisano uvođenje podizvođača u posao bez tendera. Kako je Insajder objavio u emisiji “<a href="https://insajder.net/sr/sajt/bezogranicenja/3986/Zaobila%C5%BEenje-rupa-I-deo.htm">Zaobilaženje rupa”,</a> u jednom momentu je na 220 kilometara puta radilo oko 500 firmi, odnosno dve firme po kilometru. Na pitanje ko kontroliše te firme i kvalitet radova, Ivanišević je rekao da je ključ kontrole “u prvom koraku”.“Investitor preko svog stručnog nadzora kontroliše glavnog izvođača i glavni izvođač odgovara za sve podizvođače koji se jave tu. Tako da glavni investitor i nema direktne kontakte s podizvođačima”, rekao je Ivanišević.Na konstataciju novinarke Insajdera da je direktor Planuma u jednoj od Insajderovih emisija rekao da se na izvođače vrši pritisak da angažuju određene podizvođače, Ivanišević kaže da je to “verovatno”.“Verovatno da je bilo pritisaka, jer u velikom poslu svi vide način da zarade i onda se traže način da se uđe u to kolo”, smatra Ivanišević.<h2>“Nezamislivo je da se kupuju luksuzni automobili za potrebe inženjera, nadzora i obilaženje gradilišta”</h2>Za poslove izgradnje auto-puta na Koridoru 10 za poslednjih sedam godina, bez posebnog javnog tenedera, prema istraživanju Insajdera, nabavljena su čak <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13941/">133 službena automobila</a>. Nabavka tih vozila bila je deo uslova tenderske dokumentacije, a zatim i ugovora koji su Koridori Srbije kao investitor potpisali s kompanijama koje su dobile posao izgradnje autoputa. Prema ugovoru, ta vozila po završenom poslu postaju vlasništvo Koridora Srbije. To znači da je cena tih automobila ušla u ukupnu cenu izgradnje auto-puta, a sve to na kraju su platili građani Srbije. Javnost je to saznala tek nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampu u kojoj je učestvovalo vozilo Koridora u kome se nalazio direktor tog preduzeća Zoran Babić.Gosti Insajder debate su se saglasili oko toga da je kupovina automobila uobičajena praksa, ali za potrebe inženjera i nadzora.“Ako se domaćinski posluje, to su uglavnom pik-apovi, neka jeftinija terenska vozila, da može stvarno nadzor da koristi. Zaista da nije bilo ovog nesretnog slučaja, kada je naša sugrađanka Stanika Gligorijević poginula, ovde ne bi ni znali da njih koristi i direktor”, rekao je Šumarac.On je zaključio da je nezamislivo da se kupuju takvi luksuzni automobili za potrebe inženjera, nadzora i obilaženje gradilišta.<pre class="brush:c-sharp"> </pre>

Ivanišević u Insajder debati: Za Koridor 10 uzeto oko milijardu evra kredita, još se ne zna koliko je koštao na kraju (VIDEO)

„Da li ćemo biti u Skupštini 27. maja, nisam siguran. Mislim da nećemo, jer se ništa nije promenilo od onog dana kad smo potpisali <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13382/">Sporazum s narodom</a> i obavezali se da, dokle god se ne promene uslovi rada u Skupštini, dok ne prestanu vređanja, omalovažavanja, dok ne bude normalna parlamentarna debata, nama nije mesto tamo”, rekao je Bogdanović.Nakon što je predsednik Srbije <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14457/Vu%C4%8Di%C4%87-Spreman-sam-da-o-Kosovu-govorim-u-Skup%C5%A1tini-ukoliko-za-to-postoje-poslovni%C4%8Dke-mogu%C4%87nosti.htm">Aleksandar Vučić naveo da bi učestvovao</a> u posebnoj sednici Skupštine na kojoj bi se razgovaralo o Kosovu, predsednica parlamenta Maja Gojković <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14461/Posebna-sednica-Skup%C5%A1tine-o-Kosovu-27-maja.htm">zakazala je sednicu za 27. maj</a>. Pozvani da prisustvuju su, pored predsednika, premijerka Ana Brnabić, članovi Vlade Srbije, direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić, ali i poslanici opozicije, koji bojkotuju parlament.Međutim, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14467/">predstavnici opozicije nisu doneli ni konačnu niti jedinstvenu odluku</a> o tome da li će prisustvovati sednici. Bivši ministar za KiM i nekadašnji član pregovaračkog tima za Kosovo Bogdanović naveo je da članovi Saveza za Srbiju ne žele da učestvuju u „nečemu što sigurno neće rešiti ništa”. S tim se nije saglasio Žujović, koji smatra da je pitanje Kosova tema zbog koje bi svi predstavnici opozicije trebalo da prekinu bojkot.„Ne vidim razlog da se makar na temi Kosova ne prekine bojkot, da se kaže ono što ima da se kaže, da se neke organizacije koje su potpisale taj sporazum s narodom odluče da se vrate u Skupštinu da učestvuju na tom zasedanju”, rekao je Žujović.S druge strane, nekadašnja koordinatorka opštine Dečani na Kosovu i članica SPS-a Snežana Paunović je, gostujući u Insajder debati, navela da ne očekuje da postoji nešto oko čega će se složiti poslanici u Skupštini. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11858.jpg" rel="resizable" alt="Snežana Paunović">

<figcaption>Snežana Paunović</figcaption>
</figure>
„Ja sam razumela da nećemo svi ni biti tu da bismo uopšte mogli da razgovaramo i dođemo do neke tačke oko koje ćemo se složiti. Želim da verujem da ćemo svi biti tu, da ćemo svi reći šta mislimo, sa svim razlikama koje imamo, da ćemo doći do te jedne tačke. Ja sam i dalje u najvećoj depresiji iz razloga što Albanci na KiM oko svega imaju konsenzus, Srbi nemaju ni oko čega”, ocenila je Paunović. <h2>Žujović: Trenutno se pregovara samo o tome dokle će trajati srpske zablude</h2>„Kosovski čvor, kosovski problem, pitanje Kosova“ - samo neki su od načina na koji su predstavnici vlasti u prethodne tri decenije govorili o Kosovu. Ono što je sigurno jeste da prethodnih šest godina nije održana sednica Skupštine Srbije na kojoj se razgovaralo samo o Kosovu, a bivši ministar za Kosovo Goran Bogdanović smatra da je i danas odgovor na pitanje kakav je status Kosova „pitanje od milion dolara“. <table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Izveštaj o trošenju novca na Kosovu</h3>
Izveštaj Anketnog odbora o zloupotrebama sredstava iz budžeta Srbije, namenjenih najugroženijima na Kosovu, u periodu od 2000. do 2012, usvojen je na sednici Odbora u aprilu 2014. godine. U tom dokumentu su praktično potvrđene činjenice iznete u <a href="https://insajder.net/sr/sajt/patriotska2/" target="_blank">serijalu Insajdera “Patriotska pljačka”</a> u kom su otkrivene brojne zloupotrebe trošenja novca namenjenog Kosovu.
Iako je prošlo već pet godine od njegovog usvajanja na Anketnom odboru, on se do danas nije našao pred poslanicima na sednici Skupštine Srbije. Na pitanje novinarke da li će poslanici tražiti da se Izveštaj stavi na dnevni red, Bogdanović kaže da su već tražili.
„Mi smo to na skupštinskom Odboru za KiM više puta tražili, zbog čega nije - to stvarno nije pitanje za mene. Posle sedam godina je uzaludno postaviti to pitanje”, smatra Bogdanović.
S druge strane, Paunović je rekla bi i danas predložila stavljanje izveštaja na dnevni red, dok Žujović smatra da se o njemu „nikada neće razgovarati“, jer „bivši saradnici jedni drugima „ne vade oči“. </td>
</tr>
</tbody>
</table>„Ja bih voleo da znam kakav je trenutno status Kosova i Metohije, ne samo ja, i vi i građani Srbije, a posebno mi Srbi koji živimo na Kosovu”, naveo je Bogdanović.Od kraja prošle godine predsednik Vučić je nekoliko puta u javnosti pomenuo ideju „razgraničenja” koja bi rešila pitanje Kosova, ali javnosti nije predočeno šta razgraničenje tačno podrazumeva. Bogdanović je rekao da se oko toga, prema informacijama koje je on čuo od međunarodnih ambasadora, ništa konkretno nije pričalo.„Ono što meni međunarodni zvaničnici govore, možda to nije istina, je u stvari da to razgraničenje podrazumeva, što se tiče albanske strane, bivšu opštinu Lešak, deo Kopaonika, do Drena”, naveo je Bogdanović i dodao da „moramo biti svesni da niti Albanci, niti predstavnici međunarodne zajednice, nisu spremni ni da razgovaraju ni o Gazivodu, ni o Trepči”.Prema mišljenju Paunović, razgraničenje ne podrazumeva „neku grubu granicu“, ali ona smatra da bi ono trebalo da bude finale svih ostalih problema koji su bili na stolu.„Mi nismo došli do finala koji bi narodu mogao biti predložen kao nešto o čemu se razgovaralo i što je dogovoreno pred zvaničnicima Evrope, između te dve strane koje skoro tri decenije imaju problem, da ne govorimo o tome da je to istorijski problem”, ocenila je Paunović.Član Predsedništva LDP-a Žujović je naveo da je alternativa nepostizanju dogovora - izvesni rat.„Trenutno se pregovara samo o tome dokle će trajati srpske zablude“, ocenio je on.<h2>Glasanje na Severu Kosovu samo s kosovskim dokumentima</h2>Pre nekoliko dana u četiri opštine na Severu Kosova raspisani su vanredni izbori za gradonačelnike na kojima je pobedila Srpska lista, jedina srpska partija koja je učestvovala. Kako je saopštio CIK, glasanju je, prvi put, bilo moguće pristupiti samo sa kosovskim ličnim kartama.To je, kako je ocenio Žujović, odgovor na pitanje da li je Kosovo nezavisna država. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11856.jpg" rel="resizable" alt="Đorđo Žujović">

<figcaption>Đorđo Žujović</figcaption>
</figure>
„Izgleda da smo mi jedini narod koji sve isto vidi, a različito tumači istinu koju vidi. Normalno je da se glasa s kosovskim papirima, s kojim drugim da glasate“, upitao je Žujović i dodao da je to tako jer je „svaka sledeća ponuda gora od one koju ste prethodno imali“.Međutim, Paunović je u Insajder debati rekla da „ne razume zašto je to izazvalo toliko pažnje”. „Vi ne možete očekivati od ljudi koji na toj teritoriji trenutno žive kao manjina da se ne prilagode onome što im je nametnuto. Mi možemo i ne priznajemo državu Kosovo, ali to ne znači da realnost, naročito za ljude južno od Ibra, nije drugačija”, smatra Paunović. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11857.jpg" rel="resizable" alt="Goran Bogdanović">

<figcaption>Goran Bogdanović</figcaption>
</figure>
Bogdanović se s time saglasio, ali i rekao da se onda ne može tvrditi da je Kosovo „srpska južna pokrajina”. „Ne možete vi da stalno pričate da je to država Srbija, a druge strane vi imate dole i biračke odbore i izbore po kosovskim zakonima i sve čega nije bilo do Briselskog sporazuma. Nemojte da se pravimo ludi”, naveo je Bogdanović.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/AH596S5ozNM" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp"> </pre>

Insajder debata: Kakav je status Kosova – pitanje od million dolara (VIDEO)

“Ko je taj koji može da kontroliše pravosnažne sudske odluke? Niko. Odluka suda je zakon za stranke”, rekao je Milojević i podsetio da su sudski postupci prema najnovijem izveštaju za 2018. godinu u proseku trajali 270 dana, što je upola manje nego 2017. godine.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14234/Za%C5%A1titnik-gra%C4%91ana-u-Insajder-debati-Predmet-ru%C5%A1enja-u-Savamali-ostaje-arhiviran-nema-novih-informacija.htm">Zaštitnik građana u Insajder debati: Predmet rušenja u Savamali ostaje arhiviran, nema novih informacija</a>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Pašalić je dodao da “nikome nikada nije palo na pamet da kontroliše pravosnažne sudske odluke”, već da je to praksa u pojedinim zemljama.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, s druge strane, smatra da “ne bi trebalo koristiti tuđa iskustva koja ne odgovaraju našem integritetu”.Zaštitnik građana prema aktuelnom Ustavu ne može da kontroliše rad predsednika Republike, Vlade, Skupštine, sudova i tužilaštava. Pašalić, međutim, navodi da su predviđene izmene Zakona o ombudmanu i da će on tražiti samo kontrolu administracije. “Sudsku administraciju kontroliše Zaštitnik građana u većini evropskih zemalja. Neki čak imaju mogućnost da ulaze i u pravosnažne sudske odluke. Ono što mi smatramo da je nužno je da Zaštitnik građana u okviru svojih ovlašćenja dobije mogućnost da kontroliše sudsku upravu”, rekao je Pašalić.Sudija Milojević je rekao da takva inicijativa “nije dobro dočekana u sudovima”.“Poslednja brana zaštite ljudskih prava i prava građanina su sudovi. Stoji činjenica da su sudovi spori, da nam predmeti dugo traju i da nema prava na suđenje u razumnom roku i zaštitu ukoliko sporovi traju dugo. Međutim, bez vladavine prava nema nijednog uslova za normalan demokratski razvoj društva, a to jedino mogu da garantuju sudovi”, rekao je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.Na pitanje novinarke zašto bi rad sudstva bolje kontrolisale neobavezujuće preporuke Zaštitnika građana nego odluke predsednika suda, Pašalić je rekao da “institucija zaštitnika građana najbolje poznaje tu problematiku”.“Za ovo vreme koliko sam u mandatu, 50 odsto obraćanja instituciji se odnosi na neefikasnost sudstva. Ako i sada neobavezujuće preporuke menjaju na bolje, a ja mogu da navedem veliki broj slučajeva, i koriguju neke loše pojave u društvu, ne vidim razloga zašto i ove preporuke ne bi to isto učinile”, rekao je Pašalić.<h2>“Doživotni zatvor neće odvratiti one koji čine najgora krivična dela” </h2>Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14207/Ministarstvo-objavilo-Nacrt-izmena-Krivi%C4%8Dnog-zakonika-Do%C5%BEivotni-zatvor-nova-krivi%C4%8Dna-dela-i-stro%C5%BEa-kaznena-politika.htm">Nacrt zakona o izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika</a>, kojim se pooštravaju kazne za najteža krivična dela. Novina je i kazna doživotnog zatvora koja je propisana za sva krivična dela za koje je po važećem zakoniku propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina. Iako bi logičan cilj takve izmene bilo smanjenje broja krivičnih dela, analize o tome nema.Sudija Milojević smatra da pooštravanje kazni, pa i uvođenje doživotnog zatvora neće imati uticaj na one koji čine najteža krivična dela, jer se oni ne plaše dužine kazne. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11555.jpg" rel="resizable" alt="Dragomir Milojević">

<figcaption>Dragomir Milojević</figcaption>
</figure>
“Sudije nemaju ništa protiv pooštravanja kazni. Što se tiče najtežih krivičnih dela, treba imati u vidu da li će to dovesti do smanjenja tih krivičnih dela. Ta krivična dela najviše vrše patološki i psihološki poremećene ličnosti Takva ličnost se ne plaši kazne, on zadovoljava svoj patološki iskrivljeni nagon”, smatra Milojević.On je naglasio da je najvažnije pitanje da li će doživotni zatvor bilo šta promeniti, s obzirom na to da već postoji više od 80 lica koja izdržavaju kaznu od 30 do 40 godina zatvora, a da se nije smanjio broj teških ubistava.“Ja nemam ništa protiv uvođenja doživotnog zatvora, ali treba pre svega raditi na prevenciji”, rekao je Milojević.Zaštitnik građana, nije želeo da kaže svoje mišljenje o Nacrtu koji je objavilo Ministarstvo, uprkos insistiranju novinarke.“I kao zaštitnik građana i ranije kao sudija, imao sam stav o tome da visina kazne može uticati, ali da mnogo više utiče izvesnost kažnjavanja”, rekao je ombudsman.<h2>Bezuslovni doživotni zatvor nije u skladu sa evropskom praksom</h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa da osuđeni za pojedina krivična dela neće imati pravo na uslovni otpust, što je suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava koja predviđa mogućnost uslovnog otpusta za sve osuđene na doživotni zatvor, i to nakon 25 godina zatvora.Sudija Milojević smatra da sud u Strazburu neće odstupiti od svoje prakse.“Moramo razlikovati uslovni otpust od prava na uslovni otpust. Nije obavezno da neko bude otpušten, nego da stekne pravo posle određenog broja godina. Ako neko bude stigao do Evropskog suda za ljudska prava, verovatno će se konstatovati neka povreda prava. Ne znam unapred, nisam sudija tog suda, ali to je praksa koja je opštepoznata, verovatno su i naši zakonopisci imali u vidu i znaju oni tu praksu”, rekao je Milojević.Uvođenje doživotnih kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta pokrenulo je pitanje uslova u zatvorima u Srbiji i njihovog kapaciteta.<h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa veće kazne, zatvori u Srbiji već prenaseljeni</h2>Zaštitnik građana prema zakonu ima pravo da ode u nenajavljene posete zatvorima, što je, kako kaže Pašalić, više puta i urađeno, a stanje koje je zatečeno zavisi od zatvora do zatvora. “Ono što je izvesno to je da su zatvori u Srbiji uglavnom prenaseljeni. Imate drastične slučajeve, imate i bolje slučajeve. Smatra se da će taj problem donekle rešiti novi zatvor u Pančevu i zatvor koji se gradi u Kragujevcu ”, rekao je Pašalić i rekao da je, gde god da je uočen neki problem, data preporuka za njegovo otklanjanje. <figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11556.jpg" rel="resizable" alt="Zoran Pašalić">

<figcaption>Zoran Pašalić</figcaption>
</figure>
Sudija Milojević smatra da o tome “koliko je blaga kaznena politika u Srbiji govori činjenica da su zatvori prenatrpani”.“Mi smo zemlja koja ima najviše zatvorskih kazni u Evropi. Ti što su radili analizu su davali podatke da je blaga kaznena politika, kada su ušli u Komisiju za izradu krivičnog zakonika. Ali to je drugo pitanje”, rekao je Milojević i dodao “ko razume - shvatiće”.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/qk--bLVjgqc" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp"> </pre>

Insajder Debata Sezona 1

Insajder debata o položaju migranata i prošlonedeljnim ubistvima: Koliko je Srbija učinila da zaštiti maloletne migrante (VIDEO)

Insajder debata: Ne može se razgovarati o EU integracijama bez razgovora o Kosovu (VIDEO)

Opis

Novinarski tim

Ivanišević u Insajder debati: Za Koridor 10 uzeto oko milijardu evra kredita, još se ne zna koliko je koštao na kraju (VIDEO)

Insajder debata: Kakav je status Kosova – pitanje od million dolara (VIDEO)

Insajder debata o doživotnom zatvoru, rušenju u Hercegovačkoj, kontroli suda... (VIDEO)

Opis

Insajder Serijali

Minut do 12 za pravdu

PIO Fond - svačiji i ničiji

Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom - bez pravila

Politika kao biznis, država kao partijski plen

Epidemija tajni

Lokalni šerifi

Tačka

Dovršen plan

Rasprodaja pod zavetom ćutanja

Prodaja

Srpsko-arapska posla

Insajder specijal

Prvenstvo u prevari

Nastavak "patriotske" pljačke

Energetski (ne)sporazum

Rudnik dugova

Pravila pljačke

Patriotska pljačka

Kupoprodaja zdravlja

Kolubara - Prevara veka

Insajder o Insajderu

Nasilje uz blagoslov

(Ne)moć države

Službena (zlo)upotreba

Službena tajna

Pravila igre

Državna pljačka države

Insajder uživo

Mreža - šverc cigareta

Paravojna formacija Škorpioni

Ubistvo u Višnjićevu

Ubistvo na Ibarskoj magistrali

Srpska pravda

Makina grupa

Intervju - Milan Obradović

Intervju - Čedomir Jovanović

Ubistvo Zorana Đinđića

Intervju - Vladimir Beba Popović

Rukopisi ne gore

Tragom Ratka Mladića