<article>“Ko je taj koji može da kontroliše pravosnažne sudske odluke? Niko. Odluka suda je zakon za stranke”, rekao je Milojević i podsetio da su sudski postupci prema najnovijem izveštaju za 2018. godinu u proseku trajali 270 dana, što je upola manje nego 2017. godine.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14234/Za%C5%A1titnik-gra%C4%91ana-u-Insajder-debati-Predmet-ru%C5%A1enja-u-Savamali-ostaje-arhiviran-nema-novih-informacija.htm">Zaštitnik građana u Insajder debati: Predmet rušenja u Savamali ostaje arhiviran, nema novih informacija</a>Pašalić je dodao da “nikome nikada nije palo na pamet da kontroliše pravosnažne sudske odluke”, već da je to praksa u pojedinim zemljama.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, s druge strane, smatra da “ne bi trebalo koristiti tuđa iskustva koja ne odgovaraju našem integritetu”.Zaštitnik građana prema aktuelnom Ustavu ne može da kontroliše rad predsednika Republike, Vlade, Skupštine, sudova i tužilaštava. Pašalić, međutim, navodi da su predviđene izmene Zakona o ombudmanu i da će on tražiti samo kontrolu administracije. “Sudsku administraciju kontroliše Zaštitnik građana u većini evropskih zemalja. Neki čak imaju mogućnost da ulaze i u pravosnažne sudske odluke. Ono što mi smatramo da je nužno je da Zaštitnik građana u okviru svojih ovlašćenja dobije mogućnost da kontroliše sudsku upravu”, rekao je Pašalić.Sudija Milojević je rekao da takva inicijativa “nije dobro dočekana u sudovima”.“Poslednja brana zaštite ljudskih prava i prava građanina su sudovi. Stoji činjenica da su sudovi spori, da nam predmeti dugo traju i da nema prava na suđenje u razumnom roku i zaštitu ukoliko sporovi traju dugo. Međutim, bez vladavine prava nema nijednog uslova za normalan demokratski razvoj društva, a to jedino mogu da garantuju sudovi”, rekao je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.Na pitanje novinarke zašto bi rad sudstva bolje kontrolisale neobavezujuće preporuke Zaštitnika građana nego odluke predsednika suda, Pašalić je rekao da “institucija zaštitnika građana najbolje poznaje tu problematiku”.“Za ovo vreme koliko sam u mandatu, 50 odsto obraćanja instituciji se odnosi na neefikasnost sudstva. Ako i sada neobavezujuće preporuke menjaju na bolje, a ja mogu da navedem veliki broj slučajeva, i koriguju neke loše pojave u društvu, ne vidim razloga zašto i ove preporuke ne bi to isto učinile”, rekao je Pašalić.<h2>“Doživotni zatvor neće odvratiti one koji čine najgora krivična dela” </h2>Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14207/Ministarstvo-objavilo-Nacrt-izmena-Krivi%C4%8Dnog-zakonika-Do%C5%BEivotni-zatvor-nova-krivi%C4%8Dna-dela-i-stro%C5%BEa-kaznena-politika.htm">Nacrt zakona o izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika</a>, kojim se pooštravaju kazne za najteža krivična dela. Novina je i kazna doživotnog zatvora koja je propisana za sva krivična dela za koje je po važećem zakoniku propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina. Iako bi logičan cilj takve izmene bilo smanjenje broja krivičnih dela, analize o tome nema.Sudija Milojević smatra da pooštravanje kazni, pa i uvođenje doživotnog zatvora neće imati uticaj na one koji čine najteža krivična dela, jer se oni ne plaše dužine kazne. <figure><figcaption>Dragomir Milojević</figcaption></figure>“Sudije nemaju ništa protiv pooštravanja kazni. Što se tiče najtežih krivičnih dela, treba imati u vidu da li će to dovesti do smanjenja tih krivičnih dela. Ta krivična dela najviše vrše patološki i psihološki poremećene ličnosti Takva ličnost se ne plaši kazne, on zadovoljava svoj patološki iskrivljeni nagon”, smatra Milojević.On je naglasio da je najvažnije pitanje da li će doživotni zatvor bilo šta promeniti, s obzirom na to da već postoji više od 80 lica koja izdržavaju kaznu od 30 do 40 godina zatvora, a da se nije smanjio broj teških ubistava.“Ja nemam ništa protiv uvođenja doživotnog zatvora, ali treba pre svega raditi na prevenciji”, rekao je Milojević.Zaštitnik građana, nije želeo da kaže svoje mišljenje o Nacrtu koji je objavilo Ministarstvo, uprkos insistiranju novinarke.“I kao zaštitnik građana i ranije kao sudija, imao sam stav o tome da visina kazne može uticati, ali da mnogo više utiče izvesnost kažnjavanja”, rekao je ombudsman.<h2>Bezuslovni doživotni zatvor nije u skladu sa evropskom praksom</h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa da osuđeni za pojedina krivična dela neće imati pravo na uslovni otpust, što je suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava koja predviđa mogućnost uslovnog otpusta za sve osuđene na doživotni zatvor, i to nakon 25 godina zatvora.Sudija Milojević smatra da sud u Strazburu neće odstupiti od svoje prakse.“Moramo razlikovati uslovni otpust od prava na uslovni otpust. Nije obavezno da neko bude otpušten, nego da stekne pravo posle određenog broja godina. Ako neko bude stigao do Evropskog suda za ljudska prava, verovatno će se konstatovati neka povreda prava. Ne znam unapred, nisam sudija tog suda, ali to je praksa koja je opštepoznata, verovatno su i naši zakonopisci imali u vidu i znaju oni tu praksu”, rekao je Milojević.Uvođenje doživotnih kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta pokrenulo je pitanje uslova u zatvorima u Srbiji i njihovog kapaciteta.<h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa veće kazne, zatvori u Srbiji već prenaseljeni</h2>Zaštitnik građana prema zakonu ima pravo da ode u nenajavljene posete zatvorima, što je, kako kaže Pašalić, više puta i urađeno, a stanje koje je zatečeno zavisi od zatvora do zatvora. “Ono što je izvesno to je da su zatvori u Srbiji uglavnom prenaseljeni. Imate drastične slučajeve, imate i bolje slučajeve. Smatra se da će taj problem donekle rešiti novi zatvor u Pančevu i zatvor koji se gradi u Kragujevcu ”, rekao je Pašalić i rekao da je, gde god da je uočen neki problem, data preporuka za njegovo otklanjanje. <figure><figcaption>Zoran Pašalić</figcaption></figure>Sudija Milojević smatra da o tome “koliko je blaga kaznena politika u Srbiji govori činjenica da su zatvori prenatrpani”.“Mi smo zemlja koja ima najviše zatvorskih kazni u Evropi. Ti što su radili analizu su davali podatke da je blaga kaznena politika, kada su ušli u Komisiju za izradu krivičnog zakonika. Ali to je drugo pitanje”, rekao je Milojević i dodao “ko razume - shvatiće”.</article>

“Ko je taj koji može da kontroliše pravosnažne sudske odluke? Niko. Odluka suda je zakon za stranke”, rekao je Milojević i podsetio da su sudski postupci prema najnovijem izveštaju za 2018. godinu u proseku trajali 270 dana, što je upola manje nego 2017. godine.<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14234/Za%C5%A1titnik-gra%C4%91ana-u-Insajder-debati-Predmet-ru%C5%A1enja-u-Savamali-ostaje-arhiviran-nema-novih-informacija.htm">Zaštitnik građana u Insajder debati: Predmet rušenja u Savamali ostaje arhiviran, nema novih informacija</a>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>Pašalić je dodao da “nikome nikada nije palo na pamet da kontroliše pravosnažne sudske odluke”, već da je to praksa u pojedinim zemljama.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, s druge strane, smatra da “ne bi trebalo koristiti tuđa iskustva koja ne odgovaraju našem integritetu”.Zaštitnik građana prema aktuelnom Ustavu ne može da kontroliše rad predsednika Republike, Vlade, Skupštine, sudova i tužilaštava. Pašalić, međutim, navodi da su predviđene izmene Zakona o ombudmanu i da će on tražiti samo kontrolu administracije.&nbsp;“Sudsku administraciju kontroliše Zaštitnik građana u većini evropskih zemalja. Neki čak imaju mogućnost da ulaze i u pravosnažne sudske odluke. Ono što mi smatramo da je nužno je da Zaštitnik građana u okviru svojih ovlašćenja dobije mogućnost da kontroliše sudsku upravu”, rekao je Pašalić.Sudija Milojević je rekao da takva inicijativa “nije dobro dočekana u sudovima”.“Poslednja brana zaštite ljudskih prava i prava građanina su sudovi. Stoji činjenica da su sudovi spori, da nam predmeti dugo traju i da nema prava na suđenje u razumnom roku i zaštitu ukoliko sporovi traju dugo. Međutim, bez vladavine prava nema nijednog uslova za normalan demokratski razvoj društva, a to jedino mogu da garantuju sudovi”, rekao je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.Na pitanje novinarke zašto bi rad sudstva bolje kontrolisale neobavezujuće preporuke Zaštitnika građana nego odluke predsednika suda, Pašalić je rekao da “institucija zaštitnika građana najbolje poznaje tu problematiku”.“Za ovo vreme koliko sam u mandatu, 50 odsto obraćanja instituciji se odnosi na neefikasnost sudstva. Ako i sada neobavezujuće preporuke menjaju na bolje, a ja mogu da navedem veliki broj slučajeva, i koriguju neke loše pojave u društvu, ne vidim razloga zašto i ove preporuke ne bi to isto učinile”, rekao je Pašalić.<h2>“Doživotni zatvor neće odvratiti one koji čine najgora krivična dela”&nbsp;</h2>Ministarstvo pravde objavilo je u ponedeljak <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14207/Ministarstvo-objavilo-Nacrt-izmena-Krivi%C4%8Dnog-zakonika-Do%C5%BEivotni-zatvor-nova-krivi%C4%8Dna-dela-i-stro%C5%BEa-kaznena-politika.htm">Nacrt zakona o izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika</a>, kojim se pooštravaju kazne za najteža krivična dela. Novina je i kazna doživotnog zatvora koja je propisana za sva krivična dela za koje je po važećem zakoniku propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina. Iako bi logičan cilj takve izmene bilo smanjenje broja krivičnih dela, analize o tome nema.Sudija Milojević smatra da pooštravanje kazni, pa i uvođenje doživotnog zatvora neće imati uticaj na one koji čine najteža krivična dela, jer se oni ne plaše dužine kazne.&nbsp;<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11555.jpg" rel="resizable" alt="Dragomir Milojević">

<figcaption>Dragomir Milojević</figcaption>
</figure>
“Sudije nemaju ništa protiv pooštravanja kazni. Što se tiče najtežih krivičnih dela, treba imati u vidu da li će to dovesti do smanjenja tih krivičnih dela. Ta krivična dela najviše vrše patološki i psihološki poremećene ličnosti Takva ličnost se ne plaši kazne, on zadovoljava svoj patološki iskrivljeni nagon”, smatra Milojević.On je naglasio da je najvažnije pitanje da li će doživotni zatvor bilo šta promeniti, s obzirom na to da već postoji više od 80 lica koja izdržavaju kaznu od 30 do 40 godina zatvora, a da se nije smanjio broj teških ubistava.“Ja nemam ništa protiv uvođenja doživotnog zatvora, ali treba pre svega raditi na prevenciji”, rekao je Milojević.Zaštitnik građana, nije želeo da kaže svoje mišljenje o Nacrtu koji je objavilo Ministarstvo, uprkos insistiranju novinarke.“I kao zaštitnik građana i ranije kao sudija, imao sam stav o tome da visina kazne može uticati, ali da mnogo više utiče izvesnost kažnjavanja”, rekao je ombudsman.<h2>Bezuslovni doživotni zatvor nije u skladu sa evropskom praksom</h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa da osuđeni za pojedina krivična dela neće imati pravo na uslovni otpust, što je suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava koja predviđa mogućnost uslovnog otpusta za sve osuđene na doživotni zatvor, i to nakon 25 godina zatvora.Sudija Milojević smatra da sud u Strazburu neće odstupiti od svoje prakse.“Moramo razlikovati uslovni otpust od prava na uslovni otpust. Nije obavezno da neko bude otpušten, nego da stekne pravo posle određenog broja godina. Ako neko bude stigao do Evropskog suda za ljudska prava, verovatno će se konstatovati neka povreda prava. Ne znam unapred, nisam sudija tog suda, ali to je praksa koja je opštepoznata, verovatno su i naši zakonopisci imali u vidu i znaju oni tu praksu”, rekao je Milojević.Uvođenje doživotnih kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta pokrenulo je pitanje uslova u zatvorima u Srbiji i njihovog kapaciteta.<h2>Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa veće kazne, zatvori u Srbiji već prenaseljeni</h2>Zaštitnik građana prema zakonu ima pravo da ode u nenajavljene posete zatvorima, što je, kako kaže Pašalić, više puta i urađeno, a stanje koje je zatečeno zavisi od zatvora do zatvora.&nbsp;“Ono što je izvesno to je da su zatvori u Srbiji uglavnom prenaseljeni. Imate drastične slučajeve, imate i bolje slučajeve. Smatra se da će taj problem donekle rešiti novi zatvor u Pančevu i zatvor koji se gradi u Kragujevcu ”, rekao je Pašalić i rekao da je, gde god da je uočen neki problem, data preporuka za njegovo otklanjanje.&nbsp;<figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/11556.jpg" rel="resizable" alt="Zoran Pašalić">

<figcaption>Zoran Pašalić</figcaption>
</figure>
Sudija Milojević smatra da o tome “koliko je blaga kaznena politika u Srbiji govori činjenica da su zatvori prenatrpani”.“Mi smo zemlja koja ima najviše zatvorskih kazni u Evropi. Ti što su radili analizu su davali podatke da je blaga kaznena politika, kada su ušli u Komisiju za izradu krivičnog zakonika. Ali to je drugo pitanje”, rekao je Milojević i dodao “ko razume - shvatiće”.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/qk--bLVjgqc" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>

Insajder debata

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Debata Sezona 1

Insajder debata o doživotnom zatvoru, rušenju u Hercegovačkoj, kontroli suda... (VIDEO)