Zoran Stevanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji za Insajder o projektu Rio Tinta: Sve to lepo zvuči, ali.... (VIDEO)
Stručnjak za oblast hidrogeologije, penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Zoran Stevanović, u intervjuu za Insajder, kaže da sve što Rio Tinto navodi u nacrtima studija uticaja na životnu sredinu zvuči dobro, ali nije siguran koliko je izvodljivo. On upozorava da Srbija ne može da se odrekne geoloških istraživanja jer bi za geologe značilo isto kao da se doktor odrekne skenera ili ultrazvuka. Neprihvatljivo je, kaže, da se njegove kolege sa fakulteta stavljaju na stub srama zbog Rio Tinta jer su samo radili svoj posao. On je uveren da je najmanje opasan deo koji se tiče samog iskopavanja. Najveća opasnost, i to dugoročno, donosi prerada rude.
"Ja mogu da konstatujem moj lični utisak je da se radi o jednoj bajkovitoj predstavi. Nju je vrlo teško realizovati. Ceo ciklus onoga što se tiče voda na neki način je u studijama predstavljan kao zatvoreni krug. Dakle, vode će se delom ispumpavati iz podzemlja, ta količina nije bitna toliko, ona nije nešto što je ogromni protok, ali i takav kakav je, bio bi sporan s obzirom na količinu mineralne sirovine koju sa sobom nosi. To je količina od oko 38 litara u sekundi, koja se ispumpava iz radnog tela i koja sa sobom nosi najveći deo minerala. Ona, dakle, predstavlja zagađivač. To je kontaminant. Po studiji, to će sve biti uredno očišćeno, ispeglano, deo će se čak vratiti u tehnološke procese, a deo koji bude višak posle dva procesa reverzne osmoze, što je inače vrlo složen postupak, problematičan posebno kada je u pitanju bor kao element i nakon toga još dodatnih, da kažemo, filtracija i remineralizacija, onda će biti upušten u reku Jadar, itd. Odlično. Sve to lepo deluje, sve to lepo upakovano lepo izvuči, da je to možda i moguće. Međutim, ja ne znam da se to negde do sada u našoj zemlji realizovalo", kaže Stevanović.
Stevanović kaže i da u studijama nema podataka koje bi omogućile preciznu analizu u svim segmentima.
"Taj Jadar ide u Drinu, aluvion Drine. Dalje prenos tim, da kažem, podzemnim putevima u aluvijonu Drine vodi nas u Mačvu, a u Mačvi nam se nalazi najveći potencijalni rezervoar podzemne vode kvalitetne za budućnost i za ove nesrećne klimatske promene ili varijacije, kako god ih zvali", objašnjava Stevanović.
Izvor: Insajder