Zenepa Lika za Svet i mi: Ako se Velika plaža izgradi kako je premijer predstavio, gubimo ključno područje biodiverziteta (VIDEO)
Velika plaža u Ulcinju, plaža koju vole i mnogi turisti iz Srbije, mogla bi, kako se makar najavljuje, da postane velelepan turistički kompleks. Investitor projekta bila bi firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je dobro poznata u Srbiji, naročito Beograđanima, i to zbog "Beograda na vodi"– Eagle Hills. Sve je počelo zakupom plaža, za koji je raspisan tender, pa se tender produžavao, pa se arapska firma registrovala i ponudila cifru od 1,9 miliona evra za baš sva plažna mesta, koju je teško ko mogao da nadmaši. Zenepa Lika, arhitektica i ekološka aktivistkinja, gostujući u emisiji "Svet i mi“, istakla je da je činjenica da je tender za zakup ležaljki jako "interesantan u negativnom smislu za naše zakupce"i dodala da je "slučajno"produžen kako bi Eagle Hills mogao da u njemu učestvuje.
"U periodu produženja se uključila, registrovala jedna globalna firma, dobila je sve garancije koje su neophodne, za koje su naši plažisti morali da izdvoje minimum dve do tri nedelje kako bi prikupili svu tu potrebnu dokumentaciju da bi se mogli prijaviti na tender. Znači, ceo taj proces je, po našem mišljenju, bio jako netransparentan i nepravedan. Pri tom, način na koji je sve izašlo na videlo ukazuje da je tendencija bila drugačija, znači, nije se radilo isključivo o zakupu prelepih plaža, nego je to bio uvod u jednu puno veću i jaču priču“, objasnila je arhitektica iz Ulcinja.
Tek nakon što se digla bura u javnosti, krenula je najava velikih investicija iz Emirata. Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, potpisao je međudržavni sporazum koji, inače, suspenduje crnogorsko zakonodavstvo. Tako nešto mogli smo da vidimo u Srbiji u nizu slučajeva. Na pitanje na koji način se odvija ovaj proces, sagovornica Insajdera odgovara da "kada vidite kako se taj ceo prostor planira, odnosno kakve imaju vizije, onda je jasno da se ovaj sporazum može povezati sa Eagle Hillsom“.
"Vi imate prezentaciju jednog projekta koji se potpuno uništava, odnosno nema nikakvih dodira sa Velikom plažom, onda se prezentira taj sporazum koji bukvalno ignoriše, odnosno briše crnogorsko zakonodavstvo. Znači, ovde je zaista jedan ključan moment, važan, da se crnogorska javnost, a pogotovo lokalna zajednica, nije bila upoznata sa svim ovim koracima koji su doveli do toga da smo stali i rekli – ovo je zaista neprihvatljivo, jer ne možete vi da radite sporazume a da ne uključite lokalnu zajednicu, gde je 12 km te plaže u njihovoj, tako reći, zajednici“, istakla je Lika.
Burna reakcija javnosti dovela je do toga da je, kako kaže naša sagovornica, crnogorska vlada pokušala da objasni ovaj pristup kao nešto što je istorijski značajno za Crnu Goru i da su bili transparentni.
"Fakat je da postoje planovi koji predviđaju valorizaciju Velike plaže, ali ne u tom obimu kako je prezentirano i kako je traženo od premijera Spajića. Imamo prostorni plan Crne Gore, imamo plan Ulcinja, koji predviđa nukleuse izgradnje i koji je ipak usklađen, iako nismo svi zadovoljni, ali ipak poštuje zakone zaštite kulturnog dobra i prirode, znači i tog identiteta, jer mi ovde pričamo o jednom jako ključnom području, koje je prepoznato na globalnom nivou kao ključno biodiverzitetsko područje“, istakla je ona.
Velika plaža je od 1968. godine zaštićena kao spomenik prirode. Na pitanje Insajdera šta bi za prirodu značila gradnja, ekološka aktivistkinja odgovara da bi "svaka izgradnja, svaka intervencija u takvom specifičnom i jako osetljivom ekosistemu imala značaj i za opstanak biodiverziteta“.
"Mi ne možemo izdvojeno, izolovano gledati Veliku plažu od delte Bojane i Ulcinjske solane. Oni su jedna ekološka celina. Znači, sve te ptice, zbog kojih smo i zaštitili Ulcinjsku solanu, preleću na Veliku plažu da bi stigle u svoje utočište, gde mogu da se hrane na solani. To je sve jedna celina, i ukoliko se Velika plaža u tom obimu i na način na koji je premijer predstavio izgradi, onda mi gubimo jedno od najznačajnijih područja biodiverziteta, a pogotovo jedno od najznačajnijih područja za migratorne ptice – a to bi bila Ulcinjska solana“, objašnjava Lika.
Prema rečima naše sagovornice, krajnje je vreme da se svi ti megalomanski projekti preispitaju.
"Zaista je krajnje vreme da se na Balkanu stručna javnost pita i da se čuje glas građana. Ipak smo mi ovde vekovima sačuvali ovaj biodiverzitet i dali svoj doprinos, i mislim da je krajnje vreme da se građani celog Balkana pitaju kada je u pitanju njihova sudbina i njihova budućnost. I mi zaista nemamo pravo da trošimo prostor koji je u suštini neponovljiv, sada treba da se preispitamo šta ostavljamo budućim generacijama. A ako ovako nastavimo, buduće generacije neće imati gde da žive“, zaključila je Zenepa Lika, arhitektica i ekološka aktivistkinja.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.