<article><p>Prema rečima Miloša Mitića iz City experta, u Srbiji se beleži stagnacija tržišta nekretnina tri-četiri kvartala unazad. </p><p>“Ni ove godine nije se promenio taj trend. Na osnovu statističkih podataka jasno je da se razlikuju trendovi koji se odnose na starogradnju i novogradnju. Postoji nekoliko razloga zašto je novogradnja traženija.  Prodavci korišćenih stanova, u pojedinim delovima Beograda, za svoju nekretninu traže onoliko novca, koliko koštaju novi stanovi. Majstori su poskupeli, ljudi nemaju vremena za renoviranje. Onda, imamo jedan vrlo bitan faktor - kupci prvog stana, imaju povrat PDV-a. I sve to usmerava kupce ka novogradnji”, objašnjava Mitić.</p><p>Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine iznosio je 29.108 što je za jedan odsto manje nego prošle godine.</p><p>“Moram da naglasim, poslednjih meseci, vlasnici su postali realni sa cenama, pa definitivno u pregovorima imaju želju da cenu svog stana spuste na neki tržišni nivo. Vrlo je bitno da naglasim da su oglašene cene, pogotovo u starogradnji, često različite od dogovorene. Ovde pričam o primerima gde je oglašena cena evidentno iznad nekog tržišnog proseka za datu lokaciju. U pregovorima, kupci imaju prostor da spustite cenu od dva do pet odsto”, zaključuje Mitić. </p><h2>Pad interesovanja za Zlatibor i Kopaonik</h2><p>Agencije i platforme za promet nekretninama beleže da je posle korona buma, značajno palo interesovanje za kupovinu vikendica. </p><p>“Definitivno imamo informacije da postoji jasan trend pada kupovine vikendica. Imamo informacije da je tržište Zlatibora i Kopaonika, koje je bilo vrlo aktivno, trenutno u ozbiljnom padu. Na na sve to i dalje imate jaku ponudu nekretnina na ovim lokacijama. Zbog ovog negativnog poklapanja statističkih kriva, došlo je i do stagnacije cena. Slična situacija je u okolini Beograda, gde su za vreme korone skočile vrednosti nekretnina. Sada to više nije slučaj”, navodi Mitić. </p><figure><amp-img width="6720" height="4480" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2-staging/swp/aw6325/media/20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4.jpg"></amp-img><figcaption>Ilustracija. Foto: Point3D Commercial Imaging Ltd. / Unsplash</figcaption></figure><h2><b>Povoljniji krediti mogu da poguraju tržište nekretnina </b></h2><p>Prema podacima RGZ-a, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno iz kredita, što je jedan procentni poen manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto). Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzimala je prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti</p><p>“Razlog za usporavanje aktivnosti na tržištu nekretnina treba tražiti u domenu visokih kamatnih stopa. Dakle, iako se najveći deo nekretnina u Srbiji kupuje za keš, najveći deo tog novca zapravo de fakto dolazi iz kredita kroz povezane kupovine. Dakle, neko podigne kredit u banci, kupi stan koji je na prodaju, a osoba koja je prodala taj stan kupi drugi stan tim novcem”, navodi ekonomista Mihailo Gajić. </p><p>Prema njegovim rečima, prva transakcija se beleži kao da je stan kupio na kredit, druga transakcija, iako de facto plaćen novcem koji je došao iz bankarskog kredita, se beleži kao kupovina za gotovinu. </p><p>“Udeo kredita u prodaji nekretnina je prilično značajan, negde oko 30 odsto stanova se plaća novcem iz kredita, tim povezanim kupovinama. Kada su kamate na kredite bili niže, bilo je lakše ući u proces kupovine. Kao pre nekoliko godina, kada su varijabilne kamate bile 3-3,5 odsto. Ljudi pozajme novac, uzmu nekretninu na kredit, a onda povezanim kupovinama guraju celokupno tržište nekretnina. Sada, kada su kamate više nego ranije, to je problem za ceo lanac na tržištu. Ludi se teško odlučuju da uzmu kredit, plaćaju skuplje rate", navodi Gajić. </p><h2><b>Bogati ne štede</b></h2><p> U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplji stan prodat u beogradskoj opštini Vračar po ceni od 1,22 miliona evra. Na Vračaru je i najskuplji kvadratni metar stana - koštao je 10.350 evra. Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 3,18 miliona evra. Najskuplje plaćeno garažno mesto plaćeno je 73.000 evra, takođe na Vračaru, dok najskuplja cena poslovnog prostora iznosila 3,09 miliona evra i plaćena je u opštini Savski venac, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).</p><p> <i>Izvor: Insajder</i></p></article>

<p>Prema rečima Miloša Mitića iz City experta, u Srbiji se beleži stagnacija tržišta nekretnina tri-četiri kvartala unazad.&nbsp;</p> <p>“Ni ove godine nije se promenio taj trend. Na osnovu statističkih podataka jasno je da se razlikuju trendovi koji se odnose na starogradnju i novogradnju. Postoji nekoliko razloga zašto je novogradnja traženija. &nbsp;Prodavci korišćenih stanova, u pojedinim delovima Beograda, za svoju nekretninu traže onoliko novca, koliko koštaju novi stanovi. Majstori su poskupeli, ljudi nemaju vremena za renoviranje. Onda, imamo jedan vrlo bitan faktor - kupci prvog stana, imaju povrat PDV-a. I sve to usmerava kupce ka novogradnji”, objašnjava Mitić.</p> <p>Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine iznosio je 29.108 što je za jedan odsto manje nego prošle godine.</p> <p>“Moram da naglasim, poslednjih meseci, vlasnici su postali realni sa cenama, pa definitivno u pregovorima imaju želju da cenu svog stana spuste na neki tržišni nivo. Vrlo je bitno da naglasim da su oglašene cene, pogotovo u starogradnji, često različite od dogovorene. Ovde pričam o primerima gde je oglašena cena evidentno iznad nekog tržišnog proseka za datu lokaciju. U pregovorima, kupci imaju prostor da spustite cenu od dva do pet odsto”, zaključuje Mitić.&nbsp;</p> <h2>Pad interesovanja za Zlatibor i Kopaonik</h2> <p>Agencije i platforme za promet nekretninama beleže da je posle korona buma, značajno palo interesovanje za kupovinu vikendica.&nbsp;</p> <p>“Definitivno imamo informacije da postoji jasan trend pada kupovine vikendica. Imamo informacije da je tržište Zlatibora i Kopaonika, koje je bilo vrlo aktivno, trenutno u ozbiljnom padu. Na na sve to i dalje imate jaku ponudu nekretnina na ovim lokacijama. Zbog ovog negativnog poklapanja statističkih kriva, došlo je i do stagnacije cena. Slična situacija je u okolini Beograda, gde su za vreme korone skočile vrednosti nekretnina. Sada to više nije slučaj”, navodi Mitić.&nbsp;</p> <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4" data-rendition-name="original" width="6720" height="4480" loading="lazy" alt="Prazan stan aparatman"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Point3D Commercial Imaging Ltd. / Unsplash<span></span></figcaption> </figure>  <h2><b>Povoljniji krediti mogu da poguraju tržište nekretnina&nbsp;</b></h2> <p>Prema podacima RGZ-a, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno iz kredita, što je jedan procentni poen manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto). Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzimala je prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti</p> <p>“Razlog za usporavanje aktivnosti na tržištu nekretnina treba tražiti u domenu visokih kamatnih stopa. Dakle, iako se najveći deo nekretnina u Srbiji kupuje za keš, najveći deo tog novca zapravo de fakto dolazi iz kredita kroz povezane kupovine. Dakle, neko podigne kredit u banci, kupi stan koji je na prodaju, a osoba koja je prodala taj stan kupi drugi stan tim novcem”, navodi ekonomista Mihailo Gajić.&nbsp;</p> <p>Prema njegovim rečima, prva transakcija se beleži kao da je stan kupio na kredit, druga transakcija, iako de facto plaćen novcem koji je došao iz bankarskog kredita, se beleži kao kupovina za gotovinu.&nbsp;</p> <p>“Udeo kredita u prodaji nekretnina je prilično značajan, negde oko 30 odsto stanova se plaća novcem iz kredita, tim povezanim kupovinama. Kada su kamate na kredite bili niže, bilo je lakše ući u proces kupovine. Kao pre nekoliko godina, kada su varijabilne kamate bile 3-3,5 odsto. Ljudi pozajme novac, uzmu nekretninu na kredit, a onda povezanim kupovinama guraju celokupno tržište nekretnina. Sada, kada su kamate više nego ranije, to je problem za ceo lanac na tržištu. Ludi se teško odlučuju da uzmu kredit, plaćaju skuplje rate", navodi Gajić.&nbsp;</p> <h2><b>Bogati ne štede</b></h2> <p>&nbsp;U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplji stan prodat u beogradskoj opštini Vračar po ceni od 1,22 miliona evra. Na Vračaru je i najskuplji kvadratni metar stana - koštao je 10.350 evra. Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 3,18 miliona evra. Najskuplje plaćeno garažno mesto plaćeno je 73.000 evra, takođe na Vračaru, dok najskuplja cena poslovnog prostora iznosila 3,09 miliona evra i plaćena je u opštini Savski venac, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).</p> <p>&nbsp;<i>Izvor: Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Stan

Nekretnine

Prodaja

Više od vesti

Zbog skupog renoviranja i visokih cena kvadrata, kupci izbegavaju stanove u starogradnji

Zbog skupog renoviranja i visokih cena kvadrata, kupci izbegavaju stanove u starogradnji

Tagovi: