"Zbog osiromašenog uranijuma voda je i danas u opasnosti": Stručnjaci o posledicama bombardovanja Srbije 1999. godine
Kontroverzni podaci o štetnosti izlaganja osiromašenom uranijumu ne sprečavaju njegovu upotrebu širom sveta. U Srbiji je korišćen tokom bombardovanja 1999. Pre šest godina je formirana skupštinska Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja, a potom su četiri ministarstva napravila i zajedničko telo za utvrđivanje posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ali do danas gotovo da nema rezultata.
Telo koje su osnovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo je, između ostalog, da utvrdi da li postoji uzročno posledična veza između povećanja broja obolelih od karcinoma i NATO bombardovanja u Srbiji.
Iz vlasti su tada, na pitanje da li će se rezultati tih istraživanja koristiti kao sudski dokazi ukoliko Srbija odluči da tuži članice NATO, odgovarali da to telo nije osnovano sa ciljem da se traži naknada, već da se uklone zagađenja koja postoje, kako bismo budućim generacijama ostavili zdravu životnu sredinu.
Amerikanci nisu utvrdili vezu
Deo tog tela je i bivši direktor Nuklearnih objekata Srbije Jagoš Raičević, koji posle svega ne skriva nezadovoljstvo. Kako kaže, nikada nije doneta zvanična odluka Vlade Srbije o osnivanju tog tela, što je bilo neophodno za nesmetan rad, pa ono zato nikada nije ni zaživelo u punom kapacitetu.
"Cela stvar je od vrha naše vlasti stalno potiskivana zbog toga što je postojala opasnost neke tužbe protiv NATO. Mi smo rekli - ne, mi to želimo zbog sebe, mi želimo da očistimo Srbiju zbog sebe, zbog naše dece…“, rekao je Raičević u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.
Pojedine svetske studije kažu da je osiromašeni uranijum „možda kancerogen za ljude“. Profesor beogradskog Medicinskog fakulteta Petar Bulat iznosi američke podatke po kojima povećan broj maligniteta nisu uspeli da povežu sa osiromašenim uranijumom.
"Ne kažem da ta veza možda ne postoji, ali prema onome što je dostupno u literaturi - nisu uspeli da ga povežu“, rekao je on.
Raičević na to odgovara da je "normalno da nema podataka i da ih nikada neće ni biti“, jer je masovno korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom vršio NATO, pa Amerika neće nikad dozvoliti da se uradi bilo kakva validna studija o tome.
"Nema ni potrebe za tim, jer se zna da je on kancerogen, odnosno opasan po zdravlje. Pitanje posledica izlaganja osiromašenim uranijumima je apsolutno političko pitanje. Svako ko kaže da osiromašeni uranijum nije kancerogen, taj ili ne zna o čemu priča ili iz nekog razloga priča neistinu“, rekao je on.
Ako uđe u lanac ishrane u opasnosti su jetra, mozak…
Kako kaže, studije su zabranjene, jer ukoliko bi se utvrdila veza između osiromašenog uranijuma i rasta broja obolelih od raka – to bi izazvalo lančanu reakciju.
"Ukoliko izađe da je bombardovanje s tim mecima opasno, odnosno da izaziva kancere i ako jedan dolar Amerika plati Srbiji, onda će dobiti zahteve za stotine i stotine milijardi dolara odštete od silnih zemalja gde je korišćena ta municija“, smatra Raičević. Tvrdi da posledice NATO bombardovanja osećaju i države regiona.
On je objasnio da je osiromašeni uranijum alfa emiter, koji ne može da prođe kroz, recimo, epitel kože, ali je opasno ako se udahne.
"Tada ste apsolutno kandidat za neko teško oboljenje ili ste životno ugroženi. Znači, tu nikakve dileme nema. I ne samo to, ukoliko dospe u lanac ishrane, apsolutno ste u opasnosti, tu su u pitanju jetra, bubrezi, mozak. Ima tu nekoliko organa koji su kritični“, naveo je Raičević.
Bulat, međutim, kaže da nama NATO ili Amerikanci ne brane da napravimo studiju i da dokažemo da je kod nas došlo do porasta malignih oboljenja. Više je, navodi on, razloga zašto nemamo takvu studiju.
"Prvi razlog je zato što podaci o broju malignih oboljenja pre 2005. godine u Srbiji nisu pouzdani, jer registar za rak nije pokupio sve slučajeve malignih oboljenja. Kako možemo da kažemo da je nešto veće od nečega ako ne znamo koliko je nešto prethodno bilo? Ja verujem da je došlo do porasta, ali ne bih to mogao nikako da povežem sa osiromašenim uranijumom, nego bih povezao to sa drugim efektima vezanim za bombardovanje. Ovo je moje mišljenje, jer nemamo podatke. Da imamo podatke, bilo bi mnogo lakše“, rekao je on na Insajder televiziji.
Najviše projektila 1999. bačeno na Kosovu
Prema njegovom mišljenju, možemo da uporedimo podatke, one koji su validni od 2005. naovamo, sa podacima u okolnim zemljama, gde živi stanovništvo sa sličnim životnim navikama kao naše i da tako dođemo do nekih podataka.
"Ali to niko nije uradio. To bi mogli da uradimo. To bi bila mogućnost da dokažemo nešto. A ovako mi stalno pričamo kako imamo porast, ja to stalno slušam i mogu da posvedočim o nekim situacijama koje su na ivici epidemioloških komičnih situacija, gde su neki epidemiolozi tvrdili kako je došlo do drastičnog porasta broja slučajeva malignih oboljenja dojke kod žena na jednom bolničkom registru, a dojka uopšte nije tkivo gde bi očekivali porast oboljenja vezanih za osiromašeni uranijum. Tu postoji i želja za publicitetom“, kazao je Bulat.
Iz Društva Srbije za borbu protiv raka iznosili su podatak da je na našu zemlju tokom bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma. Prema mapi NATO, 1999. godine je najviše projektila sa osiromašenim uranijumom bačeno na Kosovu, i to čak 81, devet u centralnoj Srbiji, jedan na Crnu Goru. Srbija je svojevremeno organizovala uklanjanje ostataka osiromašenog uranijuma i u jednom trenutku se tvrdilo da ih više nigde nema, odnosno da je država u potpunosti očišćena.
Razgradnja metka traje do 50 godina
Bulat je objasnio i načine na koje je osiromašeni uranijum mogao da dođe do ljudi.
"Osiromašeni uranijum se koristi kao deo metka koji probija oklop. U momentu kad on udari o tvrdu podlogu - bilo da je to tenk, beton ili kamen - dolazi do rasprskavanja i tada nastaje prašina osiromašenog uranijuma, koja je, u stvari, ta prva opasnost. Ako je u blizini neko stanovništvo, ono bi moglo da udahne tu prašinu, a potom i da uđe u lanac ishrane, recimo ako je stoka tu pasla. Onda u sledećem koraku kiša može da spere to zemljište i da vodotokom dospe do nas“, ispričao je on.
Međutim, kako je istakao, opasnost nam i danas preti.
"Zaboravljamo da je sever Kosova teško bombardovan, a da voda sa severa Kosova dolazi Ibrom do Zapadne Morave, pa do Velike Morave, pa onda se uliva u Dunav. Čitavu tu stvar niko ne posmatra. U trenutku kada dođe do oksidacije, kada dođe do oštećenja tog metka, kada on počne da se kruni i kada počne voda da ga spira, onda nama počinje problem sa vodom koja dolazi sa Kosova. Ali mi se time ne bavimo. Mi pričamo o tim malim selima u okolini Vranja i tu se priča završava. Niko ne razmišlja o tome kako da se mi zaštitimo, jer ovo je mnogo veći problem“, dodao je Bulat.
Kako kaže, ovakva kontaminacija životne sredine je realni problem, jer mi smo na jugu Srbije sproveli čišćenja terena zagađenog uranijumskom municijom, ali na Kosovu nije ništa rađeno.
"Kvalitet vode u Srbiji se prati, radioaktivnost vode se prati… Ali ja se u životu uvek trudim da preveniram probleme, a ne kada detektujemo radioaktivnost da krenemo da smišljamo šta ćemo da radimo. Već sada bih razmišljao šta bi radili ako dođe do toga, kako da zaustavimo problem… Ova pojava bi mogla da se očekuje imajući u vidu dosad poznate osobine tih metaka“, rekao je Bulat.
Raičević je objasnio da - u zavisnosti od uslova, poput vlage zemljišta i tome slično – ceo metak sa osiromašenim uranijumom oksidira od 30 do 50 godina i tako, preko vode, ulazi u ekosistem.
Tužbe protiv NATO
Inače, od pre tri godine je Višem sudu u Beogradu podneto više tužbi protiv NATO u ime oficira, vojnika, policajaca i ratnih rezervista obolelih od kancera, a koji su boravili na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja 1999. Tužbama se traži odšteta od minimum 100.000 evra.
Pozivali su se na slučaj iz Italije, gde su odštetu dobili italijanski vojnici koji su oboleli od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na Kosovu u vreme NATO bombardovanja.
NATO je na tužbe odgovorio pozivanjem na imunitet.
Izvor: Insajder