Zašto mladi beže od zanata koji su danas dobro plaćeni u Srbiji
Prosečan samostalni zanatlija u Srbiji, mesečno, zaradi više novca nego lekar u domu zdravlja. Majstori su deficitarni kadrovi u Srbiji, a oglasi su puni ponuda za posao. Poslednjih godina, njihov nedostatak se popunjava uvozom radne snage iz inostranstva. Međutim, i pored dobre zarade i kratkog školovanja, svršeni osnovci, iz godine u godinu, u sve manjem broju upisuju srednje stručne škole.
Na osnovu poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata radnika u eksploataciji ruda metala iznosi 145.118 dinara. Drvoseče imaju prosečnu platu 74.300 dinara, u proizvodnji duvanskih proizvoda zarada je 170.351, dok u proizvodnji koksa i derivate nafte radnici prosečno zarade 147.809 dinara.
Među zanatlijama, niža primanja imaju oni koji su zaposleni u kožarskoj industriji, 66.895 dinara. U građevinarstvu, majstori koji su zaposleni u firmi, "na belo" zarade oko 80.232 dinara.
Prema podacima specijalizovanog sajta Infostud, na tržištu rada, pojedine zanatlije su veoma tražene, a samim tim i bolje plaćeni, iznad republičkog proseka.
"Interesovanje je jako veliko, zato što nama u Srbiji nedostaje jako puno kvalifikovanih radnika. U građevinskog industriji tokom cele godine nedostaju majstori, to je najviše izraženo tokom letnje sezone. Nedavno smo imali oglase za vodoinstalatera, poslodavac je nudio početnu zarada od 2.000 evra, a za električare sa iskustvom 150.000 dinara. Čak i za fizičke radnike nude se dnevnice 50 evra", navodi Miloš Turinski iz infostuda.
Prema njegovim rečima, nedostaju i radnici u ugostiteljstvu.
"Nedavno je jedan restoran nudio platu 3.000 evra za šefa kuhinje. Za burekdžije poslodavci nude 1.500 evra mesečno”, objašnjava Turinski, dodajući da u ovom trenutku u Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača sa C i D kategorijom.
Uticaj države
Kada uzmemo činjenicu da su plate dobre, posao odmah dostupan, a školovanje kratko, zašto onda deca beže od alata i zanata.
“Kada pogledate zainteresovanost za srednje stručne škole koje nude obrazovanje za zanate, postoji raskorak – učenici su sve manje zainteresovani za te struke i u onim oblastima gde imamo radnike. Škole su zbog toga pokušale da učine zanate makar na oko privlačnijim, pa smo tako poslednjih godina imali promene naziva nekih smerova. Umesto molera, sada imamo smer za dekoratera zidnih površina”, za Insajder govori Nevena Buđevac, profesorka na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Prema njenim rečima, veliko je pitanje u kojoj meri je srednje stručno obrazovanje suštinski reformisano i spremno da na dobar način podrži razvoj stručnih kompetencija budućih zanatlija.
“Jedan od aspekata srednjeg stručnog obrazovanja u odnosu na koji postoji izraženo nezadovoljstvo jeste količina prakse koja je u ponudi za učenike, a koja se smatra nedovoljnom. Jednostavna pretraga na guglu će vam pokazati koliko postoji kurseva za najrazličitije zanate u ponudi. Ti kursevi traju daleko kraće od srednje stručne škole. Za mesec do tri meseca možete postati električar, a za samo 40 časova možete postati kozmetičar", kaže sagovornica Insajdera.
Ona veruje da u tome leži najveći deo odgovora na pitanje zašto se sve manje učenika opredeljuje da ide u srednje stručne škole koje nude obrazovanje za zanatlije.
"Učenici koji žele da se bave tim zanatima do toga mogu da dođu mnogo brže i lakše nego što je slučaj ako pohađaju tu školu”, objašnjava Buđevac.
Buđevac dodaje da četvorogodišnje srednje škole nude prohodnost ka univerzitetu, za razliku od trogodišnjih škola, usled čega jedan deo učenika verovatno procenjuje da je to bolja investicija u budućnost, ukoliko naknadno odluče da žele da studiraju.
“Studije su postale lakše nego što su bile, čak i na državnim fakultetima imamo spuštanje kriterijuma na svim nivoima studija. Ako se tome doda i veliki broj privatnih fakulteta od kojih neki imaju dosta upitne kriterijume, možemo da kažemo da nikad nije bilo lakše doći do fakultetske diplome. U takvoj situaciji, čak i škole koje nude obrazovanje za dobro plaćene zanate nemaju mnogo šanse”, zaključuje Buđevac.
Uticaj roditelja
Sociolog Ivan Živkov navodi da prepoznaje najmanje dva razloga za ovaj društveni fenomen.
“Prethodnih 40-50 godina kod nas je prisutna dececentrična kultura. Nekako roditelji ne vaspitavaju decu, tako da osećaju potrebu ili obavezu da brzo završe školovanje i finansijski se osamostale. To je recimo bio slučaj pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, poslednjih pola veka imamo novi trend", kaže on.
Dodaje da se nezavisnost od roditelja često ne stiče ni do kasnih dvadesetih godina.
"I sad u jednom takvom jednom ambijentu koji postoji u društvu, malo je oni koji će sa 14-15 godina, a to su oni koji sad završavaju osnovnu školu i procesu su izbora srednje škole, da odaberu zanat”, navodi Živkov.
Prema njegovim rečima, to bi značilo da već sa 18 godina, za tri godine, treba da završe školovanje, da počnu da rade , zarađuju i prestanu da budu izdržavano lice.
Živkov naglašava, to bi značilo da nisu u trendu.
“Mladi vole da prate trendove, ne žele da se razlikuju od većine vršnjaka. A drugi razlog za ovaj fenomen je specifičan, da kažemo srpski. Dobra zarada koju donose zanati podrazumeva i mnogo rada, znanje nekih veština. Puno rada i znanja, takođe nije u trendu”, dodaje Živkov.
Sagovornik Insajdera dodaje da se u Srbiji lako “stiče” diploma visoke stručne spreme, čak i doktorat. Živkov dodaje da se plaćen državni posao stiče lojalnošću određenoj partiji. I bez rada i veština, sa “štancovanom diplomom”, zarađuje se novac.
Izvor: Insajder