Zapadni Balkan i globalni problemi (VIDEO)

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je zemljama kandidatima za članstvo u EU, među kojima je i Srbija, poručeno da ne treba da učestvuju 9. maja u Moskvi na paradi povodom dana pobede u Drugom svetskom ratu - zbog, kako je rekla “sveobuhvatne agresije Rusije na Ukrajinu”.

Kalas je rekla i da su vođeni “dobri razgovori” sa predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, koje geografski jesu deo Evrope i da treba da budu deo Evropske unije. A, šta zemlje Zapadnog balkana mogu da očekuju od sastanka Saveta EU za spoljne poslove, bilo je pitanje za diplomatu i bivšeg šefa hrvatske diplomatije:

“Države Zapadnog Balkana imaju perspektivu pristupanja, a o tome koliko će taj proces brzo ići, u velikoj meri odlučuju vlade država Zapadnog Balkana. U ovom trenutku pristupanje bilo koje države Zapadnog Balkana nije realno, zato što nema nekih revolucionarnih pomaka u pregovorima. Najdalje je otišla Crna Gora, to znamo, ali nova nemačka vlada koja je na vidiku, koalicija CDU, CSU i SPD je objavila koalicijski sporazum. U njemu vrlo jasno stoji da svakako pristupanje može biti povezano s reformom Evropske unije. Nezamislivo je da će bilo koja država ući u Evropsku uniju i da će ona komplikovati proces donošenja odluka. U nekim segmentima se radi o principu jednoglasnosti i nezamislivo je da neko uđe i dodatno komplikuje proces odlučivanja u Europsku uniju. Prvo reforme, nema preskakanja stepenika, pa tek onda može da se ide ka Evropskoj uniji nešto konkretnije”, kaže za emisiju “Svet i mi” diplomata Miro Kovač.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas je prošle nedelje boravila u poseti Zapadnom balkanu, ali je Beograd zaobišla. Međutim, danas je najavila da će u maju doći u Srbiju. Insajderov sagovornik veruje da je prošlonedeljni nedolazak u Beograd poruka gospođe Kalas, kao i da nedavno proterivanje iz Srbije državljana Evropske unije, mahom iz Hrvatske, nešto što svakako nije pozitivno primljeno u Briselu:

“Ako Srbija zaista želi da pristupi Evropskoj uniji, ako se to ozbiljno shvata kao cilj države, kao nacionalni cilj, onda ovakva politika prema Hrvatskoj nema smisla, jer Hrvatska će to doživeti kao nekorektno. Ako se u Srbiji misli da je dovoljno imati Viktora Orbana i Roberta Fica, to je nedovoljno.To je lepo, to je divno, ali nedovoljno. Vi za to morate imati sve države članice, naravno najvažnije su one najveće, ali morate imati i Hrvatsku”, objašnjava bivši šef hrvatske diplomatije.

 Da li će nova Vlada Srbije napraviti neki zaokret u spoljnoj politici videće se uskoro, mada će šef diplomatije ostati isti - Marko Đurić. A, ono što se često spočitava Srbiji od strane evropskih zvaničnika je neuvođenje sankcija Rusiji, čime se udaljila od jedinstvenog stava Evropske unije.

 “Ako Srbija želi da pristupi Evropskoj uniji, onda treba da napravi pomak, treba da se dokaže. Koliko je meni poznato, u Srbiji zato postoje i administrativni kapaciteti, da bude brža na tom planu, uspešnija, efikasnija, ali za to je potrebna politička volja. Tu političku volju ja u Srbiji ne vidim s ovom vlašću, ali ja to prepuštam vladi Srbije, prepuštam građanima Srbije, da taj posao shvate ozbiljno. Mi u Hrvatskoj to gledamo i bićemo među onima koji će i dalje odlučivati o tome da li je jedno poglavlje zrelo za davanje zelenog svetla ili nije, ali posao treba da odradi vlada u Srbiji. Ako to Srbija želi, ići će se prema Evropskoj uniji. Ako Srbija to ne želi, ona će dalje stagnirati, kao što trenutno to vidimo iz Zagreba i iz drugih država Evropske unije”, navodi Kovač.

 Već pomenuti sastanak u Luksemburgu je dobrim delom bio posvećen i Pojasu Gaze, a Evropa se trudi da na neki način ponovo postane važan igrač u geopolitičkim dešavanjima. I dok joj to koliko - toliko uspeva kada se govori o Rusiji i Ukrajini, Izrael i Palestina, Iran ili Sirija prevazilaze za sada moć EU.

“Mi nismo u igri sa velikim igračima, mi ne učestvujemo u tom geopolitičkom takmičenju. U toj meri vidite kada je reč o krizi sa Iranom, tu Evropska unija nema. Pogledajte Gazu, tu Evropske unije praktično nema. Kada je reč o Ukrajini, govorili smo o slanju vojnika u Ukrajinu, to niko neće da učini  bez saglasnosti sa SAD-om. EU mora da igra istaknutiju ulogu, posebno kada je reč o evropskom kontinentu. Mi moramo biti ti koji će osigurati poredak, stabilnost i biti zaduženi za sigurnost Evrope. Tako i kada je reč o Zapadnom Balkanu. Ali treba biti realan, to možemo uspešno da učinimo samo u nekoj vrsti partnerstva sa SAD-om. Trenutno smo mi štićenici, ponašali smo se kao štićenici i moramo se ponašati više kao štićenici kontinenta, a ne Amerikanaca na kontinentu. U nekom novom partnerstvu sa SAD-om raditi na stabilnosti našeg kontinenta, to je realnost, sve drugo mu se čini sanjaranje”, zaključuje Miro Kovač, diplomata i bivši šef hrvatske diplomatije.

Koliko je moguće za zemlje Zapadnog Balkana, ali i Evropske unije da budu međunarodno važne, bez partnera oličenog u Sjedinjenim Američkim Državama nije najjasnije. Posebno zato što je Donald Tramp obnovio kontakt sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Sa druge strane za EU nema dileme da je Putin “zločinac” i jedini krivac za rat u Ukrajini. Sve ovo otvara i pitanje koju politiku će voditi nova nemačka Vlada, koja se bira početkom maja u Bundestagu. A, od njene spoljne politike zavisiće u mnogome i položaj zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.

Izvor: Insajder