Zamrznuti konflikt Tajvana i Kine: Vojne vežbe Kine, poruka budućoj američkoj administraciji (VIDEO)
Da zamrzavanje konflikata nije rešenje, iznova nas podseća jedan od najstarijih u svetu – konflikt između Kine i Tajvana. Svako malo, kao reakciju na određeno dešavanje na međunarodnom planu, a najčešće zbog svog rivala - Amerike, Kina pošalje flotu i, pod izgovorom vojnih vežbi, opkoli ostrvo koje uprkos što ga ne kontroliše, smatra svojim. To se desilo i ove nedelje; Kina je održala najveću pomorsku vežbu oko Tajvana u poslednje tri decenije i na taj način poremetila međunarodnu trgovinu, ali i podigla tenzije u tom delu sveta; Tajpej je zbog toga podigao nivo uzbune i počeo pripreme za vanredne situacije.
Razlog da Kina održi jednu od najvećih pomorskih vojnih vežbi poslednjih decenija, sudeći prema američkim medijima, jeste nedavna poseta predsednika Tajvana - Havajima i Guamu, odnosno teritoriji Sjedinjenih Država. Iz Pekinga još nema zvanične potvrde o vojnim vežbama ali su, kako su naveli tamošnji zvaničnici, preduzete sve "neophodne mere" za odbranu suvereniteta zemlje. Ono što je za Kinu vojna vežba, Tajvan vidi kao provokaciju, koja se ne dešava prvi put.
"Svrha ove vojne vežbe jeste da unesu nemir, da ljudi paze šta se dešava. Takođe, sada moramo da pazimo šta se dešava u našem regionu, ali i izvan njega. Imajući u vidu našu nacionalnu bezbednost, bez obzira na to da li će Peking potvrditi da se održavaju vojne vežbe, Ministarstvo odbrane Tajvana reagovaće u skladu sa pravilima", rekao je generalpotpukovnik Tajvana Sije Đi Šeng na konferenciji za medije.
S druge strane iz Ministarstva spoljnih poslova Kine poručuju da je pitanje Tajvana unutrašnje pitanje Kine, te da će "odlučno braniti svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet".
Konflikt Tajvana i Kine jedan je od najdužih zamrznutih konflikata u svetu. Podela nastaje posle završetka građanskog rata 1949. godine, kada Komunistička partija preuzima vlast na kopnenom delu, dok se lideri Nacionalističke partije povlače na ostrvo. I jedni i drugi tvrde da predstavljaju "pravu Kinu“.
Tajvan ima sopstvenu, demokratski izabranu Vladu, ekonomiju i vojsku. Iako funkcioniše kao nezavisna država, Tajvan formalno i dalje nije proglasio nezavisnost.
S druge strane Narodna Republika Kina Tajvan vidi kao "odmetnutu provinciju“ sa kojom će se ponovo ujediniti, i aktivno lobira protiv bilo kakvog međunarodnog priznanja Tajvana.
Ankete pokazuju da većina stanovnika Tajvana podržava očuvanje trenutnog statusa zbog straha od sukoba, mali broj Tajvanaca podržava proglašenje nezavisnosti, ali još manji ujedinjenje s Kinom.
Sjedinjene Države i druge zemlje neformalno podržavaju Tajvan, uključujući prodaju oružja. Tako je pre dva meseca Pentagon odobrio prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od dve milijarde dolara.
Mitrović (FPN): Peking šalje poruku da je spreman da odgovori na sve međunarodne pritiske
Prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu izjavila je za "Svet i mi" da je kineska vojna vežba deo redovnih manevara, ali da je uvećena - ako se gleda ubojita moć upotrebljenih resursa i opseg upotrebljenih sredstava.
"To možemo da shvatimo kao poruku vlastima u Tajpeju, ali i kao poruku američkoj administraciji koja neprekidno pooštrava sankcije Kini i pokušava da protiv Kine mobiliše svoje partnere u Aziji, počev od Južne Koreje u kojoj se desio neobičan pokušaj državnog udara od predsednika bliskog američkoj administraciji ali i drugih tendencija koje se dešavaju na Filipinima sa otvaranjem novih baza i drugih vrsta pritisaka - prvenstveno kroz tehnološki rat. Dakle, vojnom vežbom Peking šalje poruku da je spreman da odgovori na sve to, a što se tiče Tajvana - da imaju neprikosnovenu moć kojom bi branili, ono što Peking vidi kao crvenu liniji, odnosno pitanje suvereniteta. U jednoj meri to je i poruka predstojećoj administraciji kako će stajati stvari sa Tajvanom kada je u pitanju Peking", rekla je Mitrović.
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp na dužnost stupa 20. januara.
"Tramp se vraća, Kina se držala uzdržano svesni će sarađivati s bilo kim u Beloj kući. Vraća se osoba kojoj je suština programa reindustrijalizacaija Amerike, jačanje ekonomske moći Sjedinjenih Država, uposlenost i konkurentnost američke privrede a Tramp tu ne štedi nikoga - ni saveznike ni supartnike. Tokom kampanje smo čuli najave o novim sankcijama i mera usmerenih protiv normalne trgovine i odnosa sa Kinom koji nikako ne mogu dobro da ozdvanjaju u Pekingu i koji su itekako shvaćeni kao ozbiljna pretnja. Međutim, Kina sigurno neće štedeti truda da ukaže Trampu na ona polja saradnje, i već su takve poruke odlazile, da obostrana saradnja u granicama dogovorenog i kompromisa jeste nešto odgovara obemama stranama", naglasila je Mitrović.
Novinari Ana Đurić i Žikica Stevanović