Zagađenje u Boru: Više nije vidljivo golim okom, ali opasnost od kancerogenih materija nije otklonjena
Zagađenje u Boru u poslednjih godinu dana - sudeći prema izveštajima sa mernih stanica u tom rudarskom mestu - na istorijskom je minimumu i vazduh je čistiji. Međutim, dok se lokalna vlast i pojedini ministri i direktori javnih preduzeća time hvale, stručnjaci naglašavaju da to nije potpuna slika. Zagađenje koje meri Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), pre svega zagađenje sumpor-dioksidom, jeste manje nego ranije, ali teških metala i arsena, odnosno supstanci posebno opasnih po zdravlje, i dalje je višestruko više. Prema istraživanjima domaćih institucija, upravo je zagađenje uzrok povećanog oboljevanja i smrti od malignih i drugih bolesti u Boru.
Profesorka Tehničkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula kaže za Insajder da Agencija za zaštitu životne sredine u tom gradu meri nivoe sumpor-dioksida (SO2) i takozvane PM čestice, odnosno čestice zagađenja manje od 10 mikrometara koje mogu da dospeju u pluća.
"Ono što se ne vidi u merenjima Agencije, to su merenja hemijskog sastava tih PM čestica, a kod nas su problem teški metali u tim česticama. Ako gledate u realnom vremenu, zagađenje PM česticama nije visoko, ali su te čestice pune arsena, ima kadmijuma, olova, ima opasnih materija i to mnogo iznad dozvoljenih granica. Kadmijum i arsen su kancerogene materije iz prve kategorije opasnih materija“, rekla je profesorka Snežana Šerbula.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je publikaciju "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ 2020. godine, u kojoj je i "Pilot studija – primer Grada Bora“. U toj studiji se navodi da kod muškaraca i žena u Boru postoji znatno veći rizik od oboljevanja i smrti od svih malignih tumora, osim raka kože. Primećen je i veći rizik od smrtnosti zbog bolesti cirkularnog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, kao i veći rizik i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije. U Studiji o Boru se navodi da je razlog tih većih rizika od oboljevanja i smrtnosti - zagađenje.
Grad Bor je duže od veka rudarski centar Srbije i najveći izvori zagađenja su površinski rudarski kopovi i jame, odlagališta flotacijske jalovine, topionica i fabrika sumporne kiseline, čiji je većinski vlasnik od 2018. kineska kompanija Ziđin.
Toplica Marjanović, koji je ceo radni vek proveo u Rudarsko - topioničarskom basenu (RTB) Bor gde je radio na poslovima zaštite radne i životne sredine, kaže za Insajder da se zbog zagađenja iz rudnika i njegovih postrojenja redovno premašuju dozvoljene vrednosti opasnih materija.
"Mi imamo i ciljne prosečne vrednosti za te kancerogene materije - arsen i te teške metale – kadmijum, nikl i druge. Te ciljne vrednosti, recimo za arsen, treba da iznose šest nanograma po metru kubnom. Međutim, prema izveštaju Instituta rudarstva i metalurgije, u Boru je u julu arsen iznosio 127,9 nanograma, znači 21 put iznad dozvoljenih vrednosti“, napominje Marjanović.
Nešto duže od godinu dana zagađenje nije više vidljivo golim okom. Do aprila 2023-će, odnosno dok kineska kompanija nije rekonstruisala Topionicu, pored ostalog, dominiralo je zagađenje sumpor-dioksidom zbog kojeg je vazduh bio žut i neprijatno je mirisao. Iako je problem u određenim segmentima ublažen, sagovornici Insajdera navode da će negativni uticaji na životnu sredinu ostati jer Ziđin širi poslovanje.
"Oni su povećali proizvodnju, na primer, u Kriveljskoj flotaciji za jedan i po put, u Topionici za dva i po puta. Otvorili su nove rudnike, nove flotacije, sad otvaraju i nove rudnike za koje su potrebne ogromne količine vode“, navodi prof. Snežana Šerbula.
[related-content]
Iako se najviše govori o vazduhu, u Boru su zagađeni i zemljište i voda.
"Urađene su hemijske analize, a pored toga i četiri doktorske disertacije iz te oblasti koje su ustanovile da najbliže industrijske zone imaju najviše zagađenja u zemljištu, a onda ti teški metali i ostalo dospevaju u listove, grane i plodove biljaka koje jedemo“, odgovorila je profesorka Šerbula na pitanje o kvalitetu zemljišta u Boru.
Govoreći o vodi, prof. Šerbula kaže da je zbog toga Borska reka već decenijama mrtva, odnosno da u njoj nema života.
"To je u stvari kanalizacija iz Grada Bora, bez dodatnih voda. Na primer u Savi i Dunavu u Beogradu izliva se celokupna kanalizacija grada, ali su velike količine vode u tim rekama, pa to može da se razredi. Ovde tolike količine vode nema jer su usmerene na industriju. Borska reka je preusmerena za korišćenje u flotaciji Veliki Krivelj, u Kriveljsku reku, a ono što teče kroz, recimo, naseljeno mesto Slatina, to je samo kanalizacija iz Grada Bora. Znači, ljudi u centru mesta imaju našu kanalizaciju iz Bora i time zalivaju bašte, povrće i voće. Oni to jedu, a pritom im sa neba im padaju čestice velikog stepena zagađenja“, naglašava profesorka Tehničkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula.
Toplica Marjanović podseća da se Bor decenijama naziva „crnom tačkom u zelenom prstenu“, jer su oko rudnika prostori očuvane prirode.
"Međutim, razvoj rudarstva preti da Bor ne ostane samo crna tačka, već da cela Timočka krajina bude crna mrlja. Tako možemo da opišemo stanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta...“, navodi Toplica Marjanović, nekada zaposlen u RTB-u Bor, a sada član Društva mladih istraživača iz Bora.
Izvor: Insajder