Zaduženje za 3.4 milijarde evra u šest meseci: Održiv model ili put u dužničku krizu? (VIDEO)
Sudeći po zakonima u proceduri, Srbija namerava da kupi borbene avione, gradi autoputeve, ulaže u politiku zelenog rasta, javnim preduzećima garantuje za uzete kredite i sve to u trenutku pada prihoda od PDV-a, koji je, kako tvrde predstavnici vlasti, posledica višemesečne društvene krize. Sve to trenutno nije razlog za brigu, ali bi dugoročno, ako se taj trend nastavi moglo da ugrozi i ekonomsku i finansisjku stabilnost, ocenjuju ekonomisti za Insajder.
Dve milijarde i 425 miliona evra – iznos je novih kredita i zajmova predviđenih zakonima u skupštinskoj proceduri. Za kupovinu 12 borbenih aviona rafal planirano je da zaduživanje kod stranih banaka od 1.921.500.000 evra, plan je da se uzme i domaći kredit od 298 miliona evra za izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin. EPS-u je država garant za kredit od 52 miliona i 500 hiljada evra. 153,7 miliona evra iznosi zajam kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj za politiku zelenog rasta.
Konzervativne mere koje bi trebalo da ublaže posledice tog trenda podrazmevale bi obazrivost prilikom novih investicija i zaduženja. Umesto toga, država nastavlja da se zadužuje, pokušavajući na taj način da stimuliše investicionu aktivnost.
"Mi imamo taj problem konflikta u društvu, ali naša privreda nije u lošem stanju. Deo njihovog modela naprednjačkog koji se bazira na državnim investicijama i infrastrukturi je potrošen, ali dobar deo još uvek nije. Imamo mi šta da gradimo, a da to doprinosi rastu BDP-a, a da pritom ne postane ijednog dana teret koji ne znamo kako ćemo da održavamo. Bilo bi rizično recimo da se konflikt produži još dve godine, kao što su sad stigle neke najave od vladajuće većine i da imamo dve godine mršavog rasta BDP-a, a da zaduživanje bude isto kao što je do sada, to bi vodilo do rasta BDP-a, učešća duga u BDP-u i verovatno do stagnacije ili čak pada kreditnog rejtinga“, ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović za Insajder.
Trenutnog razloga za brigu međutim još nema, ocenjuje Stevanović. Javni dug je, u poređenju sa bruto društvenim proizvodom još pod kontrolom. Nešto lošije stojimo međutim, kad uporedimo izdatke za kamate sa onim što može da pokrije budžet.
„Tu stojimo nešto lošije jer mi plaćamo više kamatne stope, posledično više kamate, ne samo zbog visine kamatne stope, nego i zbog kraće ročnosti naših zaduženja. I, tu Srbija stoji, hajde da kažemo, osrednje dobro i to sa perspektivom da se možda situacija okrene u nekom drugom pravcu i da vagamo između otplate dugova i nekih stvari za koje smo mislili da su gotova stvar. Konačno, bitno je kome je država zadužena, da li je zadužena sopstvenom stanovništvu ili je zadužena ka inostranstvu jer mnogo je lakše servisirati ako imate finansijere u vlastitoj zemlji, tu stojimo izuzetno loše, mada smo makli se sa mrtve tačke“, kaže Stevanović.
Umesto kod međunarodnih finansijskih institucija, kakve su primera radi Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, ili Evropska investiciona banka, država se proteklih godina zadužuje kod stranih i domaćih poslovnih banaka, po mnogo nepovoljnijim uslovima. Investicione kredite smo u jednom periodu uzimali od kineske EKSIM banke. U proteklih godinu i po dana, sve se češće zadužujemo kod domaćih poslovnih banaka.
„Nismo više siromašna zemlja i mi nismo idealni klijent međunarodnih razvojnih agencija i banaka, jednostavno postoje zemlje koje su kud i kamo siromašnije od Srbije, koje vode neodgovornije politike i koje kucaju na različite šaltere za nerazvijene države. Dakle, s te strane, kako bude rasla privreda Srbije, tako ćemo isključivo moći da računamo na ono što jeste komercijalno“, kaže Stevanović.
Razvojni krediti svakako su značajno povoljniji od onih kod poslovnih banaka, manje su kamate, ali su i rokovi i način otplate povoljniji.
"Zaduživanje po 5% je samoubilačka politika. Ona može biti u redu na kratak rok, hajde da kažemo, inflacije koja još uvek popušta, ali nije potpuno popustila i visokih kamatnih stopa. Na dugi rok teško je naći državnu investiciju koja će vam doneti 5% godišnje. Znači, to je put u propast. Ali hajde, pretpostavimo da ovo neće biti večno stanje i da će se to stanje u nekom momentu promeniti i da ćemo se i mi vratiti na naših 2 do 2,5% koliko smo plaćali za zaduženja recimo u 2019. i 2020, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.
Kada novoplaniranim zaduženjima dodamo zajmove i kredite po zakonima usvojenim tokom prvog redovnog skupštinskog zasedanja, država se samo u prvoj polovini godine odlučila za zaduživanje od neverovatnih 3,4 milijarde evra.
novinarka Radoslavka Žigić