Vučić stigao u Moskvu: Da li je ugrožen evropski put Srbije? (VIDEO)

Do ruske prestonice je leteo preko Bugarske, Turske i Azerbejdžana, da bi morao prinudno da sleti u Baku, jer, kako su objavili mediji, nije imao dozvolu za nastavak leta zbog borbenih dejstava Rusije i Ukrajine u vazdušnom prostoru. 

Vučić u Moskvu odlazi uprkos upozorenjima Brisela da to ne čini jer je takav potez u suprotnosti sa stavom Evropske unije.

"Ja sam rekao još pre osam meseci da ću ići u Moskvu. Ja ću ići u Moskvu. Verovatno ću biti sam koji će otići u Moskvu jer ne mogu druge organizacije da rizikuju. Ne želim da vlada Đura Macuta plaća cenu, želim da on ima priliku da radi sa Evropskom unijom sve kako treba i da niko ne može da mu kaže ništa. Teško da će vojska ići jer će biti pod različitim udarima i sankcijama, tako da – ja ću da odem. Primiću sve udarce ovog sveta i spolja i iznutra. Neka se nebo sruči na moju glavu“, rekao je Vučić 23. aprila gostujući na TV Pink.

Nije nebo, ali se na plan predsednika Srbije sručila zabrana baltičkih zemalja -  Letonije i Litvanije koje su prethodno zabranile prelet Vučićevom kroz njihov vazdušni prostor zbog "tehničke i diplomatske odnosno političke osetljivosti u koju svrhu se obavlja let.“

U međuvremenu je vazdušni prostor zatvorila i Estonija, a ministarstvo spoljnih poslova te zemlje saopštilo je da učešće u propagandnim događajima koje organizuje Rusija treba isključiti.

Iz takvih formulacija zabrana ove dve zemlje članice Evropske unije, između redova može se čitati i odnos Zapada prema odluci predsednika Srbije da u tenzičnom geopolitičkom kontekstu nastalom zbog agresije Rusije na Ukrajinu – ode upravo u Moskvu. 

"Srbija se prijavila za članstvo u EU. EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera kada su u pitanju zajednički principi, vrednosti, bezbednost i napredak. Potrebno je da Srbija potvrdi svoj strateški pravac. Bili smo kristalno jasni prema svim našim partnerima, pa tako i državama kandidatima, među kojima je i Srbija: odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, dok je Putinov režim na vlasti i u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog rata i agresije na Ukrajinu", rekao je portparol Evropske komisije Markus Lamert 2. maja u izjavi za N1.

Ruska retorika – sušta suprotnost. Kremlj je zabranu preleta aviona predsednika Srbije, ali i slovačkog premijera Roberta Fica nazvao "apsurdnom“.

"Kako ovo može da se komentariše? Zemlje nastavljaju svoju apsurdnu politiku, punu rusofobije, i projektuju tu politiku čak i na svoje kolege u Evropi, na evropske poslove", rekao je na konferenciji za novinare portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, prenosi Interfaks.

A Portparolka Ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zjavila je danas da je strateško parterstvo Rusije i Srbije čvrsto.

"Niko nema moć da uništi strateško partnerstvo Moskve sa Beogradom", rekla je Zaharova.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji, diplomata Srećko Đukić navodi za Insajder da je, i pored nedoumica u javnosti, on bio siguran da će Vučić na kraju otići u Moskvu jer se, kaže – obavezao Putinu, ali i zbog odnosa koje dve strane nazivaju savezničkim i strateškim. Njegovo boravak na istoku Evrope vidi kao umirivanje dela građana proruskog sentimenta, ali i kao šamar Briselu i Evropskoj uniji.

"Koje će biti posledice, teško je reći. Ja mislim da će pre svega biti finansijske posledice i sečenje tih finansijskih injekcija koje Srbija dobija, ja mislim da je to godišnje negde preko milijarde evra, a možda i više sada sa planom rasta. Da li će Vučićev odlazak u Moskvu dovesti kompromitovani put Srbije u EU u pitanje - i to je moguće da će staviti na dnevni red, ali opet će to biti vaganje kako da se to uradi i da se Srbija ipak ne prepusti drugim geopolitičkim faktorima, već da ipak ostane u nekom evropskom okrilju“, kaže Đukić.

Odlasku Vučića u Moskvu prethodio je svečani prijem u Ambasadi Rusije u Beogradu, na kom je pored premijera Macuta, predsednice Skupštine Ane Brnabić i nekoliko ministara iz Vlade, učestvovao i Patrijarh Porfirije, koji je 23. aprila u Moskvi govorio o takozvanoj „obojenoj revoluciji“ za koju predstavnici vlasti tvrde da se sprovodi u Srbiji. 

Ruski ambasador je naglasio da će sastanak predsednika Rusije i Srbije Vladimira Putina i Aleksandra Vučića 9. maja u Moskvi još jednom potvrditi zajednički stav da je nedopustivo veličanje nacizma i Hitlerove Nemačke, a da se pokušaj sprečavanja Vučićevog odlaska u Moskvu može tumačiti samo kao neonacizam.

Vučića u Moskvi, pored ceremonijalnih protokola, očekuju i bilateralni susreti. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov najavio je da će predsednik Srbije sa Putinom razgovarati o čitavom spektru bilateralnih pitanja, ali i o situaciji na Zapadnom Balkanu, a sam Vučić je naveo da će teme razgovora biti i produženje gasnog aranžmana koji ističe 31. maja, ali i budućnost Naftne industrije Srbije koja se od 10. januara nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država zbog udela u vlasništvu kompanije Gasprom njeft.

U Moskvu će povodom Dana pobede nad fašizmom, pored Vučića, doputovati i lideri iz Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Avganistana, Uzbekistana, Abhazije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Burkine Faso, Venecuele, Vijetnama, Gvineje-Bisao, Egipta, Zimbabvea, Kine, Konga, Kube, Laosa, Mongolije, Mjanmara, Palestine, Slovačke, Ekvatorijalne Gvineje, Etiopije i Južne Osetije.

Novinar Stefan Miljuš