Vlast kritikovana zbog optužbi o obojenim revolucijama: Usvojen Nacrt izveštaja EP o Srbiji

U Nacrtu izveštaja koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, a koji je potom i dopunjen amandmanima evroparlamentaraca, snažnim rečima se govori o tvrdnjama srpskih zvaničnika da iza studentskih protesta stoje pojedine članice EU. Takve „neosnovane optužbe“ o iniciranju obojene revolucije se snažno osuđuju, stoji u izveštaju, kao i hapšenje i proterivanje pojedinih državljana EU.

Srbija se poziva da doslednošću u sprovođenju reformi pokaže da je strateški orijetisana ka EU, te da o evropskom putu objektivno i nedvosmisleno komunicira sa svojim građanima. 

Kao i u prethodnim izveštajima Evropskog parlamenta, i u Nacrtu ovogodišnjeg se apostrofira ograničen napredak u ključnim oblastima pregovaračkog procesa, a posebno u vladavini prava, reformi javne uprave i usaglašavanju sa EU politikama. 

Kod usaglašavanja, sudeći prema Nacrtu izveštaja, Evropskom parlamentu najviše smeta manjak usaglašenosti u spoljnoj politici usmerenoj ka Rusiji, pošto se konstatuje razočaravajuće odsustvo napretka u ovoj obalsti. 

Parlament poziva Srbiju da „sistemski i bez odlaganja“ usaglasi svoju politiku prema Rusiji, uključujući uvođenje restriktivnih mera, ali i smanjivanje energetske zavisnosti.

Parlament je primetio kontinuirane izazove u osiguravanju nezavisnosti pravosuđa, a istovremeno je izrazio zabrinutost zbog raširene korupcije, uprkos ograničenom napretku u ovoj oblasti. 

Kada je u pitanju stanje demokratije, EP bi pozdravio veći pluralizam u parlamentu, uz jak naglasak na potrebi primene ODIHR preporuka kao ključnoj meri popravljanja izbornih uslova. 

Izveštaj se osvrnuo i na potrebu uspostavljanja okriva koji omogućuje slobodu rada organizacijama civilnog društva, a akcenat je stavljen i na potrebu da se omogući nezavisnost REM-a. 

U izveštaju je ponovljeno ohrabrenje Srbiji da nastavi da radi na procesu pomirenja i da traga za rešenjem za sukobima iz prošlosti. U sklopu tog dela izveštaja, istaknut je i značaj konstruktivnog angažmana Srbije i Kosova kako bi došlo do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji. Kao prateća odredba, obe strane se pozivaju da se suzdrže od jednostranih poteza koje bi mogle da podignu tenzije u regionu, ali i da sarađuju kako bi odgovorni za, kako se navodi, teroristički napad u selu Banjska bili privedeni pravdi. Srbija je kritikovana i zbog toga što odgovorne, u prvom redu bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, nije procesuirala. 

Jedine pohvalne ocene u izveštaju sadržane su u delu koji se bavi ekonomijom, gde je pozdravljen delimičan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP-a. Ipak, izveštaj podseća da su potrebne dodatne reforme u ovoj oblasti, konkretno u oblasti tržišta rada, obrazovanja i javne administracije. 

Nakon usvajanja amandamana na Nacrt izveštaja, sledeći korak je da se o njemu glasa na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.  

Podsetimo, sumirajući nedavnu trodnevnu posetu Beogradu i Novom Sadu, izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula rekao je u intervjuu za Hinu da je Srbija "visoko polarizovana zemlja" koja prolazi kroz "ozbiljne političke krize", da korupcija "nagriza samo tkivo zemlje" i da se postavlja pitanje da li ona "zaista ima evropsku orijentaciju".

Prema njegovim rečima, i dalje ostaje "bez jasnog odgovora kako se u istu rečenicu može staviti pretnja Zapada, koji navodno organizuje ’obojene revolucije’, kada je "Zapad i EU, a skoro dve trećine ekonomske razmene Srbije vezano za zemlje EU".

Izvor: Insajder