Vlado Vurušić (Jutarnji list) za "Svet i mi" o nasilju u Siriji: Početak nastavka borbe za vlast (VIDEO)
U Siriji je u toku najgore nasilje, otkako su pobunjenici zbacili Bašara el Asada i postavili islamističku prelaznu vladu. Sukobili su se vojnici sirijskih snaga bezbednosti i pristalice svrgnutog predsednika Bašara el Asada; za dva dana je ubijeno više od 1.000 ljudi, od kojih su 750 civili. Nemiri su izbili kada su pripadnici manjinske alavitske sekte, koja je podržavala Asada, upali u zasedu u Džablehu, gradu u priobalnoj provinciji Latakiji. Privremeni predsednik Sirije Ahmed el Šara pozvao je na mir, dok je policijski čas uveden u lučkim gradovima Latakiji i Tartusu. Prema rečima stanovnika Banijasa, jednog od gradova u kojem je stradalo najviše ljudi, tela su po ulicama i krovovima zgrada. S druge strane, građani Latakije preko lokalnih medija traže rusku pomoć. O uzrocima i posledica,a najnovijeg nasilja u Siriji, za Insajder govori novinar zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Vlado Vurušić.
Po svemu onome što smo videli prethodnih nekoliko dana, da li je ovo početak nastavka građanskog rata u Siriji?
“To je početak nastavka, odnosno nastavak. Drugi ili već ko zna koji deo rata, koji traje, već sami znamo, godinama u Siriji. Počeo je građanski rat, pa se umešala Rusija, donekle se ovo stanje bilo smirilo, međutim, znamo da je u drugoj polovini prošle godine zapravo došlo do kraha režima Bašara Al Asada, koji se držao zapravo isključivo na pomoći Moskve, koja je sad previše uključena i iscrpljena onim što se događa u Ukrajini. Tako da više nije mogla, na taj način, i tako izdašno pomagati Bašara Al Asada, koji je na kraju ostavio sve svoje poklonike i pobegao sa svojom porodicom i najbližim saradnicima u Moskvu. Ovo što se sada događa nije neočekivano, haos koji je vladao i odlaskom Bašara Al Asada se nastavio, znamo da su se i sukobi na granici s Turskom, između turske vojske i Kurda, nastavili, da su se ponovo pojavile i određene grupacije Islamske države koje su sada takođe pokušale nešto, kako bi se ono reklo, ušićariti u ovom trenutku. Trebamo reći, alaviti su zapravo manjina, etnička manjina, verska i etnička manjina u Siriji koja je zapravo vladala Sirijom zadnjih više od 50 godina”, kaže Vurušić.
Jedan deo stanovnika Latakije traži rusku pomoć - može li da se očekuje novi angažman Rusije u Siriji ili bilo kakvo mešanje sa strane?
“Ovo se verovatno može podvesti i pod osvetu, pogotovo što se to dogodilo na području Latakije, gde Rusija ima svoje vojne baze i verovatno su alaviti i ljudi koji su još uvek privrženi bivšem predsedniku, odbeglom predsedniku, možda pokušavali doći takođe do Rusa. Zapravo, ta sudbina ruskih baza na tom području, nije do kraja izvesna. Najverovatnije je situacija takva da će se Rusi polako morati povući”, smatra Vurušić.
Poginulo je 750 civila, međutim, reakcija Evropske unije izazvala je veliko negodovanje i zaista burne reakcije. Naime, Unija je u saopštenju osudila napade, kako su napisali, koje sprovode lojalisti bivšeg predsednika Bašara al Asada i sve napade na civile. Kako se u EU gleda na poziciju koju je Brisel zauzeo posle pada režima Bašara al Asada i da li ta taktika, "sve je dobro samo njega da nema", može da bude dugoročna taktika za zemlju kakva je Sirija?
“Naravno da je sad tu jedan rašomon u Siriji, naime, provladine snage ovog sadašnjeg režima optužuju simpatizere ili ljude koji još podržavaju Bašara al Asada i alavite, da su oni prvi napali, upravo zato jer ih na tom području ima najviše. Tako da je sad tu jedan pravi rašomon, ko je tu koga prvi napao. Kad se promenila vlast u Siriji imali smo raznih obećanja od novog vođstva, neku prelaznu vlast, da će za neko vreme biti izbori, da neće biti nikakvih osveta, da dolazi nova Sirija. Međutim, taj građanski rat predugo traje, previše je tu interesa, različitih frakcija, od nekih koji bi nekakvu demokratiju, preko onih koji su naravno radikalni islamisti. Ne smemo zaboraviti Kurde, interese Izraela, Turske, Rusije, Sjedinjenih Država, drugih arapskih zemalja, interese Irana, preko tamošnjih šiita. Dakle, to jesu nekakvi sukobi kojima se kraj zapravo ne vidi”, objašnjava Vurušić.
Ministarstvo odbrane Sirije saopštilo je da su okončane vojne operacije usmerene protiv, kako su rekli, ostatka Asadovog režima. Prelazni predsednik Ahmed el Šara kaže da su u pitanju očekivani izazovi. Može li se uopšte pretpostaviti koliko ima Asadovih pristalica u Siriji i koliko je njihova realna snaga u ovoj situaciji i novim okolnostima?
“Njih zapravo, objektivno, nikad nije bilo puno. Oni su se održavali na vlasti, kad je počeo građanski rat, samo zahvaljujući ruskoj pomoći. Čim su se Rusi povukli i više nisu bili tako izdašni, a pogotovo Iranci zbog svojih problema u Libanu i kod kuće i na nekim drugim stranama na Bliskom Istoku, zapravo se sve to prilično brzo urušilo. Nije bilo nikakve mogućnosti da se Asad održi i njegova vojska nije bila toliko moćna. Ovo je sada jedan nastavak borbe za vlast. Na žalost, neću reći ništa novo, ako će se ovakve stvari nastavljati, ne samo prema alavitima, nego da će tu biti i dalje sukoba i među sadašnjim saveznicima, kad stvarno dođe do neke borbe za vlast”, zaključuje novinar zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Vlado Vurušić za "Svet i mi".
Izvor: Insajder