Vladimir Vereš o pregovorima Rusija-Ukrajina: Putin dolazi tek ako sporazum bude postignut (VIDEO)

“Da li je moguć dogovor, teško je reći. Nepoverenje je ogromno, dovoljno je videti samo izjave, koje su danas razmenjene. Marija Zaharova je u toku dana nazvala Zelenskog klovnom, a Lavrov je rekao da je ukrajinski predsednik jadan čovek. To je jedan ambijent, čak i verbalni, koji se stvara oko ovih pregovora. Situacija se u Istanbulu dramatizuje verovatno preko mere, jer je očigledno bilo da neće ništa biti jednostavno i naročito, da se danas neće dogoditi nikakav dan D, niti će biti nešto presudno ili nekakva prekretnica, kako je najavljivao čak i predsednik Tramp, pozicije su jako udaljene. Nije jasan ni redosled poteza. Rusija traži pregovore bez primirja, očigledno zato da bi u toku pregovora, vojno napredovala i jačala svoju pregovaračku poziciju. Ukrajina, naprotiv, traži prvo primirje, pa tek onda pregovore. Dakle, to je već u startu velika suprotnost”, kaže ambasador u penziji Vladimir Vereš.

Podsetimo da je Turska bila domaćin i pregovora Rusije i Ukrajine pre tri godine, koji su se okončali neuspešno. Tada za predsednika zelenskog sporazum koji je ponuđen, nije bio prihvatljiv. A današnja pregovaračka pozicija formalno gledano i u nekom vojno-tehničkom smislu je svakako jača za rusku stranu, što je bilo jasno gotovo od početka rata, jer “Rusija je jednostavno mnogo jača zemlja”, ima mnogo veće potencijale i vojne i resurse i tehničke i ljudske i materijalne i u iscrpljujućem ratu Rusija je u “krajnjoj liniji nadmoćna”, smatra ambasador u penziji Vladimir Vereš i dodaje.

“Sa druge strane, u Rusiji niko nije verovao kada je rat počeo, da će on trajati više od tri godine, da će biti toliko žrtava i sa ruske strane. A kad pogledate teritorije od aprila 2022. pa do danas, Rusija jedva da je uzela 1 ili 2% više ukrajinske teritorije nego što je imala tada. Ona je zauzela najveći deo teritorije u prvim nedeljama rata, a posle se front u stvari jako slabo pomerao. To ide selo po selo, bukvalno kilometar po kilometar. Tako da je veliko pitanje koliko je i Rusija spremna da još dugo izdržava na taj način. Ona naravno ima ogromne resurse, ali bez obzira na to postavljaju se pitanja i ekonomska i socijalna itd. koja se odražavaju i na unutrašnje stanje. Prema tome, i Rusiji bi generalno bilo u interesu da se to završi, međutim tu je onda još možda i ključno teritorijalno pitanje, jer Rusija je zvanično Ustavom primila u svoj sastav ove četiri oblasti. Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson, ali ih ni iz daleka ne kontroliše potpuno, šta više dva glavna grada, Herson i Zaporožje, su pod kontrolom Kijeva, odnosno ukrajinskih vlasti. Putin ne bi lako objasnio svojoj javnosti prihvatanje neke linije razgraničenja u sadašnjem trenutku, kada mu nedostaju bukvalno glavni gradovi oblasti, koje je zvanično proglasio delom Rusije. Prema tome, to i njega manevarski dosta ograničava. Cilj Rusije, koliko shvatam, jeste da ipak uspostavi kontrolu na ovaj ili onaj način nad svim tim oblastima. Da ne govorimo da ima onih u Moskvi koji spominju i Odesu i Nikolaev i neka druga mesta”, objašnjava ambasador u penziji.

I dok traje neizvesnost kako će teći novi pregovori, pitanje je i koliko bi mogli trajati, s obzirom da su prvi direktni pregovori trajali oko mesec dana. Na sve to treba dodati činjenicu da nema primirja i da je front otvoren još uvek.

“To će trajati verovatno dosta dugo, teško je reći, nemoguće je prognozirati. Vidite da ni početak pregovora ne ide lako. Na frontu će Rusija verovatno postepeno napredovati, što može uticati svakako na Ukrajinu, ali s druge strane, postavlja se pitanje da li će biti prihvaćeno ono što bi Ukrajina verovatno prihvatila, a što je, čini mi se, i Trampova pozicija, to je da se konflikt zamrzne na sadašnjoj liniji fronta. A to znači da Rusija nema kontrolu nad onim delovima, koje je htela. E sad, da li će Moskva ići na to ili neće, ili će pregovori da se zaglave u nekim tehničkim detaljima, kakvih uvek ima dosta, pa će se produžiti ratovanje, to je sad jako teško reći, ali nepoverenje je veliko, nesigurnost je velika, u stavove druge strane i tu naravno uz to ide i američka pozicija koja je tu vrlo bitna, a koja se zaključuje u tome da Trump čini mi se kao i druge stvari u međunarodnim odnosima. I ovu stvar posmatra malo pojednostavljeno i uprošćeno. Na neki način čak kao neku komercijalnu transakciju i neki postupak koji može dosta brzo da se okonča uz njegovo učešće”, navodi Vereš.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin se nije odazvao pozivu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da dođe u Istanbul na direktne razgovore. Posle odbijanja Putina, Zelenski takođe neće biti deo ukrajinske delegacije, već će verovatno biti vođeni tehnički pregovori; ali ima onih koji se nadaju susretu Putin-Zelenski. Za Insajderovog sagovornika nema dileme da u ovoj fazi, apsolutno nije realno očekivati da će doći do direktnog susreta dvojice predsednika

“Bilo je jasno da će Putin poslati jednu ekipu srednjeg nivoa, ali poslaće tehnokrate, stručnjake, nesumnjivo verzirane ljude. On svakako nije imao nameru da počne pregovore. Ako se on uključi, to će značiti da je stvar već došla do kraja, da je neki sporazum postignut i da tu sledi možda samo finalno pregovaranje i neko potpisivanje. A, to isto bi odgovaralo i Trumpu, ali na kraju celog procesa. A ne na početku. Ne na početku, ovako u ovom momentu kad još ništa nije jasno i kad ne mogu tako reći ni da se sastave na jednom mestu da razgovaraju, bilo je iluzorno očekivati njihovo prisustvo. Ovo što je rekao Trump danas to interesantno podseća Na onu nekadašnju izjavu Nikole Pašića kad su ga pitali hoće li biti rata, on je rekao hoće ako pređemo granicu. A hoćemo ako bude rata. E sad je Tramp rekao ići ću u Istanbul ako dođe Putin. A hoće li doći Putin? Pa doći će ako dođem ja. Prema tome, to se sad obrće u krug iz koga se pokazuje da Tramp generalno nema lošu nameru. On hoće taj rad da završi, međutim njemu nisu jasne sve okolnosti, on misli da se to može prelomiti preko kolena i da to sam njegov nastup i prisustvo može da reši. A to će doći u obzir tek na kraju kada se reše ove mnoge druge stvari koje idu pre toga”, zaključuje ambasador u penziji Vladimir Vereš.

Izvor: Insajder