<article>Baš kao i nekoliko godina unazad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pre bilo kakvih pregovora, izneo projekcije o porastu <a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikati-ponudeni-minimalac-od-47-154-dinara-je-neprihvatljiv">minimalne cene rada</a>. Te projekcije zasnovane su na računici koju je izvelo Ministarstvo finansija, pa je Vučić tako najavio da bi minimalac sa 47.000 u ovoj godini, u 2025. mogao da poraste za oko 10 odsto.U kasnijim obraćanjima, predsednik Srbije je objasnio da ipak treba prepustiti da država pregovore o minimalnoj zaradi obavi sa poslodavcima i sindikatima, uz molbu premijeru i ministru finasija da minimalna zarada bude značajnije uvećana od uvećanja prosečne zarade."Ja verujem da sa sadašnjih 47.154 dinara minimalna zarada mora da ide značajno preko 50.000, ali neću da govorim dalje, da ne bih pokvario sam tok pregovora i razgovora koji predstoje", rekao je u četvrtak, prilikom obraćanja novinarima Aleksandar Vučić.Iz Unije poslodavaca Vučićeve prvobitne najave o iznosu minimalca za 2025. objašnjavaju činjenicom da država raspolaže podacima koje poslodavci i sindikati, kao socijalni partneri nemaju, uz opasku da su najave o porastu minimalca iz vrha vlasti, pre bilo kakvih pregovora, u proteklih nekoliko godina postale praksa.Iz sindikata sa druge strane poručuju da te Vučićeve ranije najave unapred sužavaju prostor za bilo kakve pregovore.Reprezentativni sindikati se zalažu za<a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikat-nezavisnost-trazicemo-povecanje-minimalca-u-skladu-sa-troskovima-prosecne-potrosacke-korpe"> minimalac ne manji od 55.000 dinara</a>. Kažu da će, prema inflatornim kretanjima, naredne godine minimalna potrošačka korpa iznositi 55.000 dinara, zbog čega ni minimalna zarada ne bi smela da bude ispod tog iznosa. Podsećaju i na obećanje vlasti da će 2027. godine minimalac iznositi 650 evra. Prema toj projekciji, minimalac bi svake naredne godine trebalo da poraste za 17,8 odsto, a ne za 10 procenata, koliko je prvobitno najavio Vučić, kažu u reprezentativnim sindikatima."Najveći broj anketiranih članova sindikata izjasnio se za to da minimalna zarada iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe, tj. oko 60.000 dinara. Ipak, na minimalnu cenu rada manju od 55.000 dinara nećemo pristati“, kaže za Insajder sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.U Uniji poslodavaca još nisu zauzeli stav o minimalnoj ceni rada jer to, kažu, zahteva analizu."Prostora za rast mininalnih zarada ima, ali taj rast svakako neće biti u visini onog što predlažu sindikati“, kaže za Insajder članica pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalce cene rada iz Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović.Iz Unije pozivaju sindikate i vlast da izađu sa predlogom koji ne bi ugrozio manje poslodavce koji posluju sa poteškoćama, a kojih je, prema rečima Ljiljane Pavlović, oko 35 odsto."Jedino rešenje koje tim poslodavcima preostaje jeste smanjenje broja zaposlenih uz pomoć digitalizacije i automatizacije dela proizvodnog procesa“, kaže Ljiljana Pavlović za Insajder.Druga mogućnost da minimalac raste u skladu sa porastom troškova života je kroz poreske olakšice države prema poslodavcima. U sindikatu, međutim, ne misle da je to dobro rešenje."Poreske olakšice koje bi država dala poslodavcima osiromašile bi socijalni i zdravstveni fond, pa bi se tako ono što bi povećalo zarade nekoliko stotina hiljada zaposlenih uzimalo od mnogo većeg broja korisnika“, kaže Zoran Mihajlović iz SSSS.Kao i prethodnih godina, suprostavljeni stavovi socijalnih partnera u dijalogu o minimalnoj zaradi i to pre bilo kakvih pregovora, dovode u pitanje njihovu uspešnost.Godinama unazad, država u pregovorima u okviru SES-a nudi porast minimalca u skladu sa pokazateljima o rastu BDP-a i drugim finansijskim parametrima, reprezentativni sindikati traže više, dok su poslodavci spremni da ponude manje.Kada tome dodamo činjenicu da veći poslodavci, velike strane kompanije i korporacije o ceni rada pregovaraju direktno sa državom, tj. van okvira SES-a, postavlja se pitanje značaja tripartitnih pregovora o zaradama u okviru SES-a. Ipak, ni u tim kompanijama minimalne zarade nisu manje od onih koje propiše država.Ako poslodavci, sindikati i država tokom pregovora ove godine ipak postignu dogovor o minimalcu za narednu godinu, to bi bilo iznenađenje, s obzirom na to da tokom prethodnih nekoliko godina tog dogovora nije bilo, zbog čega je država bila ta koja je određivala iznos minimalca.Izvor: Insajder</article>

Baš kao i nekoliko godina unazad, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pre bilo kakvih pregovora, izneo projekcije o porastu <a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikati-ponudeni-minimalac-od-47-154-dinara-je-neprihvatljiv">minimalne cene rada</a>. Te projekcije zasnovane su na računici koju je izvelo Ministarstvo finansija, pa je Vučić tako najavio da bi minimalac sa 47.000 u ovoj godini, u 2025. mogao da poraste za oko 10 odsto.
U kasnijim obraćanjima, predsednik Srbije je objasnio da ipak treba prepustiti da država pregovore o minimalnoj zaradi obavi sa poslodavcima i sindikatima, uz molbu premijeru i ministru finasija da minimalna zarada bude značajnije uvećana od uvećanja prosečne zarade.
"Ja verujem da sa sadašnjih 47.154 dinara minimalna zarada mora da ide značajno preko 50.000, ali neću da govorim dalje, da ne bih pokvario sam tok pregovora i razgovora koji predstoje", rekao je u četvrtak, prilikom obraćanja novinarima Aleksandar Vučić.
Iz Unije poslodavaca Vučićeve prvobitne najave o iznosu minimalca za 2025. objašnjavaju činjenicom da država raspolaže podacima koje poslodavci i sindikati, kao socijalni partneri nemaju, uz opasku da su najave o porastu minimalca iz vrha vlasti, pre bilo kakvih pregovora, u proteklih nekoliko godina postale praksa.
Iz sindikata sa druge strane poručuju da te Vučićeve ranije najave unapred sužavaju prostor za bilo kakve pregovore.
Reprezentativni sindikati se zalažu za<a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikat-nezavisnost-trazicemo-povecanje-minimalca-u-skladu-sa-troskovima-prosecne-potrosacke-korpe"> minimalac ne manji od 55.000 dinara</a>. Kažu da će, prema inflatornim kretanjima, naredne godine minimalna potrošačka korpa iznositi 55.000 dinara, zbog čega ni minimalna zarada ne bi smela da bude ispod tog iznosa. Podsećaju i na obećanje vlasti da će 2027. godine minimalac iznositi 650 evra. Prema toj projekciji, minimalac bi svake naredne godine trebalo da poraste za 17,8 odsto, a ne za 10 procenata, koliko je prvobitno najavio Vučić, kažu u reprezentativnim sindikatima.
"Najveći broj anketiranih članova sindikata izjasnio se za to da minimalna zarada iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe, tj. oko 60.000 dinara. Ipak, na minimalnu cenu rada manju od 55.000 dinara nećemo pristati“, kaže za Insajder sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
U Uniji poslodavaca još nisu zauzeli stav o minimalnoj ceni rada jer to, kažu, zahteva analizu.
"Prostora za rast mininalnih zarada ima, ali taj rast svakako neće biti u visini onog što predlažu sindikati“, kaže za Insajder članica pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalce cene rada iz Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović.
Iz Unije pozivaju sindikate i vlast da izađu sa predlogom koji ne bi ugrozio manje poslodavce koji posluju sa poteškoćama, a kojih je, prema rečima Ljiljane Pavlović, oko 35 odsto.
"Jedino rešenje koje tim poslodavcima preostaje jeste smanjenje broja zaposlenih uz pomoć digitalizacije i automatizacije dela proizvodnog procesa“, kaže Ljiljana Pavlović za Insajder.
Druga mogućnost da minimalac raste u skladu sa porastom troškova života je kroz poreske olakšice države prema poslodavcima. U sindikatu, međutim, ne misle da je to dobro rešenje.
"Poreske olakšice koje bi država dala poslodavcima osiromašile bi socijalni i zdravstveni fond, pa bi se tako ono što bi povećalo zarade nekoliko stotina hiljada zaposlenih uzimalo od mnogo većeg broja korisnika“, kaže Zoran Mihajlović iz SSSS.
Kao i prethodnih godina, suprostavljeni stavovi socijalnih partnera u dijalogu o minimalnoj zaradi i to pre bilo kakvih pregovora, dovode u pitanje njihovu uspešnost.
Godinama unazad, država u pregovorima u okviru SES-a nudi porast minimalca u skladu sa pokazateljima o rastu BDP-a i drugim finansijskim parametrima, reprezentativni sindikati traže više, dok su poslodavci spremni da ponude manje.
Kada tome dodamo činjenicu da veći poslodavci, velike strane kompanije i korporacije o ceni rada pregovaraju direktno sa državom, tj. van okvira SES-a, postavlja se pitanje značaja tripartitnih pregovora o zaradama u okviru SES-a. Ipak, ni u tim kompanijama minimalne zarade nisu manje od onih koje propiše država.
Ako poslodavci, sindikati i država tokom pregovora ove godine ipak postignu dogovor o minimalcu za narednu godinu, to bi bilo iznenađenje, s obzirom na to da tokom prethodnih nekoliko godina tog dogovora nije bilo, zbog čega je država bila ta koja je određivala iznos minimalca.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sindikati

Plata

Više od vesti

Uskoro pregovori o minimaloj zaradi: Sindikati nezadovoljni iznosima koji su u opticaju, poslodavci kao rešenje vide i digitalizaciju

Uskoro pregovori o minimaloj zaradi: Sindikati nezadovoljni iznosima koji su u opticaju, poslodavci kao rešenje vide i digitalizaciju

Tagovi: