Umesto planiranja, "gašenje požara" na tržištu rada: Odlaze visokokvalifikovani, dolaze fizički radnici iz inostranstva
Prema izveštaju Inspektorata za rad, inspektori su tokom prošle godine sproveli 66.896 inspekcijskih nadzora i poseta registrovanim i neregistrovanim poslodavacima. Ukupno 34.122 nadzora ticala su se radnih odnosa, 32.461 nadzor je obavljen zbog bezbednosti i zdravlja na radu, a 313 nadzora se ticalo poslodavaca koji rade potpuno nelegalno, odnosno koji nisu čak ni registrovani kao preduzeća ili privredne delatnosti u Agenciji za privredne registe.
Inspektori za rad su na licu mesta zatekli 6.315 neprijavljenih radnika, koji su radili "na crno".
"Ako gledamo izveštaje po godinama, to je sličan broj inspekcijskih nadzora na godišnjem nivou, ali je zvanično statistički sve manje rada na crno“, kaže za Insajder stručnjak za radno pravo, dr Mario Reljanović.
On navodi da je 2018. tokom 70.000 nadzorautvrđeno 17.000 radnika na crno, a da je ove godine jedva nešto više od 6.000, što je skoro tri puta manje.
"Sad je samo pitanje da li su sad poslodavci lukaviji, pa inspektori teže nalaze te ljude, ili zaista manje ljudi radi na crno. Ja imam utisak da je broj onih koji rade na crno isti, ali je manje njih evidentirano. Dodatno, tu je stara priča napuštanja radnog mesta. Inspektori ne mogu uvek da računaju na podršku policije, niti se uvek traži asistencija policije, kad se ide u inspekcijski nadzor tokom kojeg se se ne očekuju incidenti. Inspektor u takvim situacijama ne može da juri po ulici ljude koji se zateknu kod poslodavca, pa napuste radno mesto“, objašnjava Reljanović.
Pošto je Inspektorat za rad pokrenuo postupke i preduzeo mere protiv nesavesnih poslodavaca koji su radnike angažovali bez prijave, ti poslodavci su prijavili 3.855 radnika, odnosno sa 61 odsto onih koji su pre inspekcijskog nadzora radili na crno, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja Inspektorata za rad, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
"Zabrinjava činjenica da su nesavesni poslodavci posle inspekcijskih nadzora prijavili svega 61 odsto onih koji su kod njih radili na crno jer je to procenat značajno manji u odnosu na one prethodnih godina. 2018. godine je 82 odsto radnika na crno prijavljeno posle inspekcijskog nadzora. S druge strane, ako se troje od njih petoro prijave, možemo samo da pretpostavimo da onaj ostatak radnika poslodavac jednostavno otera sa radnog mesta“, kaže Reljanović.
Realan broj onih koji rade na crno je i dalje "tamna brojka“, odnosno podatak o kojem može jedino da se pretpostavlja.
"Nisam siguran da bilo ko u Srbiji može da kaže kolika je ta tamna cifra jer mi nemamo analizu, bila je procena da ih je oko 20 odsto, ali ta procena nije utemeljena na analizi. Verovatno je da ima više stranaca koji rade na crno jer rade manuelne poslove, ne znaju šta im treba od papira, veruju poslodavcu, pa su u tom smislu u nepovoljnijem položaju od domaćih radnika“, kaže Reljanović.
Izostaje reakcija drugih državnih institucija
Insektori su doneli više hiljada rešenja za uklanjanje nepravilnosti i izrekli više hiljada mera, ukazivali su na propuste i izdavali upozorenja, a bilo je i više hiljada pokrenutih prekršajnih postupaka. Podneto je i 47 krivičnih prijava.
Inspektorat za rad doneo je 5.573 rešenja vezanih za uklanjanje nepravilnosti i izrekao 12.548 mera. Više od 1.000 rešenja ticalo se radnih odnosa, preko 4.000 rešenja se odnosilo na oblast bezbednosti na radu, a 269 rešenja je tokom 2023. doneto prema takozvanim „neregistrovanim subjektima“, tj. prema poslodavcima koji su obavljali delatnost bez prijave.
Podneto je ukupno 5.180 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 47 krivičnih prijava.
Ono što posle tih rešenja, mera i prijava nedostaje je adekvatna reakcija drugih institucija sistema.
"Inspektori rade svoj posao onako kako mogu, van političkih pritisaka i u granicama objektivnih mogućnosti. Naravno, ako pričamo o inspekciji rada, i tu ima propusta, ali generalno u trenutku kad inspektor rada dobro obavi svoj posao i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ili podnese krivičnu prijavu, posle toga sistem stane. To su stare boljke u sistemu - prekršajni postupci zastare, često se poslodavci ne kažnjavaju, ili se kazne kaznom koja je minimalna, ili čak ispod minimalne. To šteti radnicima, ali i budžetu“, ocenjuje Reljanović.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada po više osnova, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom novčanom iznosu od oko 212 miliona dinara tokom 2023.
"Ne znam da li je ikada Poreska uprava poslala urgenciju da tužilaštvo pokrene postupak, ili ga sama inicirala, dok tužilaštva ta dela često smatraju za ne toliko bitna. Procenat ljudi koji odgovaraju za ta krivična dela je mali. To bi poništilo rad i najsavesnijeg inspektora rada jer nedostaje ono ključno što bi trebalo da se desi, a to je korektivna, ili restriktivna mera“, kaže Reljanović za Insajder.
Manji broj smrtnih slučajeva zbog povreda na radu
Prošle godine zabeležen je manji broj smrtnih slučajeva i povreda na radu u odnosu na ranije godine. Ta statistika međutim nije ni malo utešna. Ukupno 42 osobe tokom prošle godine je umrlo od smrtnih povreda na radu, ili od teških povreda zadobijenih na radu, sa kasnijim smrtnim ishodom.
Inspektori su izvršili 1.039 nadzora zbog prijavljenih povreda na radu. Povodom smrtnih povreda na radu podnete su 22 prijave, 18 prijava zbog teških telesnih povreda na radu sa smrtnim ishodom i 25 prijava zbog tzv. „kolektivnih“ povreda, u okviru kojih je došlo do još jedne smrtne povrede i još jedne povrede na radu sa smrtnim ishodom. Tokom 2023. podneto je i 886 prijava zbog teških telesnih povreda i 88 zbog lakih telesnih povreda na radu.
"Ranije smo imali otprilike duplo veći prosek od evropskog sa više od 50, skoro 60 smrtnih ishoda godišnje. Dobro je što je taj broj prošle godine bio manji, ali ćemo videti da li će se taj trend smanjivati i narednih godina, ili se radi o statističkom incidentu“, ocenjuje Reljanović za Insajder.
Odlaze visokokvalifikovani, dolaze fizički radnici iz inostranstva
Poraznoj statistici u vezi sa radom na crno i lošim uslovima za rad doprinosi i činjenica da se iz Srbije godišnje odseli oko 50.000 radno sposobnih građana, dok se u nju zbog privremenog rada doseli više desetina hiljada stranaca. Dok se iz Srbije iseljava visokokvalifikovana radna snaga, u nju dolaze uglavnom radnici koji su angažovani za manuelne i fizičke poslove.
Stranci koji ovde dođu da rade često ne razumeju jezik, ali i ne znaju koja su im radna prava. Dodatno, zbog zarade pristaju na uslove za rad koji su suprotni zakonu.
Tako je prošle godine Srbiju napustilo oko 40.000 radno sposobnih građana. Zbog rada se sa druge strane u Srbiju tokom 2023. godine doselilo oko 60.000 stranaca.
"Ako je tržište rada jezero sa odlivom i uplivom radne snage, ranije smo godinama imali slabiji priliv, a veliki odliv, što se nekoliko prethodnih godina ujednačavalo. Ono što iz te statistike ne odgovara realnosti je struktura priliva jer se dovodi radna snaga za one poslove koji se ovde forsiraju, a to su najviše osnovni manuelni poslovi u fabrikama i na građevini. Nedostaju nam radnici za zanatske poslove, električari, vozači autobusa.
Mi kroz taj priliv nemamo mogućnost da nadomestimo odliv visokokvalifikovanih radnika. Nema lekara, inženjera, primera radi. Strani poslodavci za te poslove uglavnom dovode svoje stručnjake, ali nema puno domaćih poslodavaca koji to rade.
Situacija na tržištu rada nikad nije jednostavna. Statistički jesmo izjednačili priliv i odliv, ali ta ujednačenost nije dobra. Postoji izražena dugotrajna potreba i deficit za izvršiocima, da li su to visokokvalifikovana, ili majstorska zanimanja. Čekaju se konačne analize, ali tendencije su takve da možemo da se pohvalimo da postoji dovoljan broj radnika koji dolaze, ali ne možemo da se pohvalimo njihovom strukturom“, kaže Reljanović za Insajder.
Državi nedostaje proaktivan odnos prema politici zapošljavanja
„Država je po tom pitanju dosta neozbiljna jer ne želi da stimuliše ljude da manje odlaze iz Srbije, naročito visokokvalifikovane. Nema plana i analize koji će nam pokazati koliko će nam lekara i inženjera trebati za 10 godina. Uvek treba da se krene od obrazovanja, kad se planira šta će nam od populacije doći, a šta će nam biti potrebno na tržištu rada. Zagrebali smo po površini, ali nismo ušli u suštinu problema, a suština je da najpre treba da zadržimo one koje smo uložili kroz obrazovanje, a da onda ono što nam nedostaje nadomestimo dolaskom radne snage iz drugih zemalja“, kaže Reljanović.
On ocenjuje da su povučeni neki potezi koji nisu tako loši, ali smo daleko od rešavanja problema na tržištu rada jer stvari ne mogu da se rešavaju parcijalno.
„Dugoročno ćemo imati probleme sa neadekvatnom strukturom radnika, tj. onog što se nudi u odnosu na ono što je potrebno. Zahvaljujući tom nedostatku dugoročnog planiranja, umesto da cena rada skače, gasi se požar tako što se vrši damping cene rada dolaskom radnika iz inostranstva. Umesto da se priča o poboljšanju uslova kako ljudi ne bi odlazili, dovode se ljudi iz inostranstva koji rade po nižoj ceni rada“, zaključuje Reljanović.
Tržište rada nemoguće je posmatrati odvojeno od ekonomije i privrede. Stranci koji u Srbiju dolaze da rade najčešće su bez kvalifikacija, što bi moglo da dovede do toga da Srbija postane tržište rada sa dominantno siromašnom radnom snagom. Dugoročno planiranje vezano za sistem i model obrazovanja, stimulisanje visokoobrazovanog stanovništva da ostane u zemlji i formiranje tržišta rada pogodnog za razvijenije grane privrede preduslovi su za razvoj ekonomije svake zemlje.
Izvor: Insajder