<article>Od 5. avgusta, Pošta Srbije više nema kontrolu nad svojim objektima na severu Kosova i Metohije; zatvorili su ih pripadnici Kosovske policije jer nemaju kosovsku licencu za rad. Uzalud je zvanični Beograd objašnjavao da to nije u skladu sa briselskim sporazumima; Srbi su ostali bez još jedne srpske institucije. "Zatvaranje svih objekata Pošte Srbije na severu Kosova i Metohije je samo jedna u nizu akcija Kurtijeve vlade u poslednje dve godine, koje su usmerene protiv Srba u toj oblasti, kako bi se njihov život otežao do tih granica da svako razmišlja o odlasku. Sve je to napisano u programskim aktima Kurtijevog Samoopredeljenja - 'Alternativa'’ i '’Alternativa za Sever’ - kojih se on slepo drži i koji podsećaju na neke slične političke biografije i akte uoči Drugog svetskog rata, a koje mnogi koji su romantičarski posmatrali taj pokret kao progresivni i levičarski, nisu na vreme čitali", kaže za Insajder pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić. Podseća da se, kako vreme prolazi, zaboravlja na ostale poteze koje je Priština povukla na severu Kosova i Metohije. "Od zabrane dinara, preko ilegalne eksproprijacije zemljišta zbog izgradnje policijskih baza, do zatvaranja banaka i Pošte i najnovije najave o otvaranju glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj, Kurti i njegove stranačke kolege sve vreme konfrotiraju svoju nacionalističku politiku monoetničkog, albanski dominantnog Kosova sa Srbima brojčano svedenim na statističku grešku, građanima drugog reda bez ikakvih prava, krijući se pritom iza vladavine prava i koncepta multietničkog društva jednakih prava za sve zajednice - kako su, makar deklaratorno, zemlje koje su priznale jednostranu nezavisnost zamislile Kosovo. Kurti ih pobeđuje tako što jednostranim potezima, posle kojih izostanu sankcije, umanji stepen prava srpskoj zajednici ili osnaži okupaciju Severa Kosova. A sve se završi saopštenjima osude međunarodne zajednice", kaže Jakšić. Osude jednostranih akcija, kao i apeli predstavnika međunarodne zajednice Prištini - posebno kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da problemi moraju da se rešavaju dijalogom - za sada nemaju efekta. "Posle svega što se dešavalo sa ukidanjem dinara i zatvaranjem banaka, zatvaranje poslovnica Pošte na severu bio je očekivani potez Kurtijeve vlade. Ono što iznenađuje i razočarava jeste blaga reakcija međunarodne zajednice, koja se uglavnom sastoji iz saopštenja u kojima se izražava nezadovoljstvo, ali bez konkretnih akcija. To ukazuje na činjenicu da međunarodna zajednica, pre svega zemlje Kvinte, nisu saglasne sa jednostranim akcijama koje se pokreću iz Prištine, ali njihovo nezadovoljstvo nije toliko da bi uvele značajnije sankcije kosovskoj Vladi i nanele štetu kosovskoj nezavisnosti", izjavio je za Insajder Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za Poglavlje 35. Podsetimo, 22. juna prošle godine Evropska unija je uvela sankcije Kosovu koje se tiču ukidanja finansijskih sredstava i uskraćivanja poseta na visokom nivou. Sankcije su usledile posle nekoliko policijskih akcija na severu Kosova i Metohije, koje su ocenjene kao loše i ishitrene.I dok su zvaničnici u Prištini pozivali Uniju da ukine „nepravedne i ničim izazvane sankcije“, paralelno su preduzimali ishitrene akcije. Šta, u takvoj situaciji, može da učini međunarodna zajednica i spreči dalju eskalaciju već loše situacije? "U toj već više puta ponovljenoj igri, u kojoj on vodi 10 ili 15 prema 0, Srbi su samo objekat koji pati i trpi, a međunarodna zajednica se suočava sa novim, nerešivim problemima. Izmenom etničke strukture na Severu Kosova mnogo je veći međuetnički jaz između Srba i Albanaca koji Kurti svakodnevno uspešno širi, i koji je sličan onome za vreme rata. Da Kurti iznenada padne s vlasti upitno je da li bi u narednih 20-30 godina međuetnički odnosi mogli da se vrate na stanje pre 5. novembra 2022. godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije na severu. A bez jasnih sankcija međunarodne zajednice, u prvom redu Kvinte, Kurti se neće zaustaviti", smatra Marko Jakšić.Primećuje i da je, u svim tim dešavanjima, čudno ponašanje Beograda. "Držanje zvaničnog Beograda u svim ovim događajima, bez obzira na to što su njegove moći faktički male ili nikakve, često zaliči na to da on, u stvari, tako učestvuje u primeni francusko - nemačkog plana i Ohridskog sporazuma. Nelogično je da, makar tamo gde je moguće, kao što je npr. usmena zabrana uvoza robe i proizvoda, ne postoji reciprocitet i sličan odgovor. Dok srpski proizvodi ne mogu do kupaca na severu Kosova, istovremeno se s Kosova nesmetano uvoze đubriva, žito i stočna hrana, ili se izvoz s Kosova nesmetano odvija, što je vrlo, vrlo čudno", napominje pravnik Marko Jakšić iz Kosovske Mitrovice. Konkretan odgovor Beograda na poslednji jednostrani potez Prištine sa početka teksta - zatvaranje i Pošte Srbije posle Poštanske štedionice - jesu metalni kontejneri na administrativnim prelazima. Neretko, Srbima je potrebno da pređu desetine, pa i više od stotinu kilometara da bi podigli platu ili penziju, platili račun, poslali ili primili novac, poslali ili primili pismo - ukoliko ih se neko seti, da im piše.Izvor: Insajder</article>

Od 5. avgusta, Pošta Srbije više nema kontrolu nad svojim objektima na severu Kosova i Metohije; zatvorili su ih pripadnici Kosovske policije jer nemaju kosovsku licencu za rad. Uzalud je zvanični Beograd objašnjavao da to nije u skladu sa briselskim sporazumima; Srbi su ostali bez još jedne srpske institucije. 
 
"Zatvaranje svih objekata Pošte Srbije na severu Kosova i Metohije je samo jedna u nizu akcija Kurtijeve vlade u poslednje dve godine, koje su usmerene protiv Srba u toj oblasti, kako bi se njihov život otežao do tih granica da svako razmišlja o odlasku. Sve je to napisano u programskim aktima Kurtijevog Samoopredeljenja - 'Alternativa'’ i '’Alternativa za Sever’ - kojih se on slepo drži i koji podsećaju na neke slične političke biografije i akte uoči Drugog svetskog rata, a koje mnogi koji su romantičarski posmatrali taj pokret kao progresivni i levičarski, nisu na vreme čitali", kaže za Insajder pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić. 
 
Podseća da se, kako vreme prolazi, zaboravlja na ostale poteze koje je Priština povukla na severu Kosova i Metohije. 
 
"Od zabrane dinara, preko ilegalne eksproprijacije zemljišta zbog izgradnje policijskih baza, do zatvaranja banaka i Pošte i najnovije najave o otvaranju glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj, Kurti i njegove stranačke kolege sve vreme konfrotiraju svoju nacionalističku politiku monoetničkog, albanski dominantnog Kosova sa Srbima brojčano svedenim na statističku grešku, građanima drugog reda bez ikakvih prava, krijući se pritom iza vladavine prava i koncepta multietničkog društva jednakih prava za sve zajednice - kako su, makar deklaratorno, zemlje koje su priznale jednostranu nezavisnost zamislile Kosovo. Kurti ih pobeđuje tako što jednostranim potezima, posle kojih izostanu sankcije, umanji stepen prava srpskoj zajednici ili osnaži okupaciju Severa Kosova. A sve se završi saopštenjima osude međunarodne zajednice", kaže Jakšić. 
 
Osude jednostranih akcija, kao i apeli predstavnika međunarodne zajednice Prištini - posebno kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da problemi moraju da se rešavaju dijalogom - za sada nemaju efekta. 
 
"Posle svega što se dešavalo sa ukidanjem dinara i zatvaranjem banaka, zatvaranje poslovnica Pošte na severu bio je očekivani potez Kurtijeve vlade. Ono što iznenađuje i razočarava jeste blaga reakcija međunarodne zajednice, koja se uglavnom sastoji iz saopštenja u kojima se izražava nezadovoljstvo, ali bez konkretnih akcija. To ukazuje na činjenicu da međunarodna zajednica, pre svega zemlje Kvinte, nisu saglasne sa jednostranim akcijama koje se pokreću iz Prištine, ali njihovo nezadovoljstvo nije toliko da bi uvele značajnije sankcije kosovskoj Vladi i nanele štetu kosovskoj nezavisnosti", izjavio je za Insajder Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za Poglavlje 35. 
 
Podsetimo, 22. juna prošle godine Evropska unija je uvela sankcije Kosovu koje se tiču ukidanja finansijskih sredstava i uskraćivanja poseta na visokom nivou. Sankcije su usledile posle nekoliko policijskih akcija na severu Kosova i Metohije, koje su ocenjene kao loše i ishitrene.
I dok su zvaničnici u Prištini pozivali Uniju da ukine „nepravedne i ničim izazvane sankcije“, paralelno su preduzimali ishitrene akcije. Šta, u takvoj situaciji, može da učini međunarodna zajednica i spreči dalju eskalaciju već loše situacije? 
 
"U toj već više puta ponovljenoj igri, u kojoj on vodi 10 ili 15 prema 0, Srbi su samo objekat koji pati i trpi, a međunarodna zajednica se suočava sa novim, nerešivim problemima. Izmenom etničke strukture na Severu Kosova mnogo je veći međuetnički jaz između Srba i Albanaca koji Kurti svakodnevno uspešno širi, i koji je sličan onome za vreme rata. Da Kurti iznenada padne s vlasti upitno je da li bi u narednih 20-30 godina međuetnički odnosi mogli da se vrate na stanje pre 5. novembra 2022. godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije na severu. A bez jasnih sankcija međunarodne zajednice, u prvom redu Kvinte, Kurti se neće zaustaviti", smatra Marko Jakšić.
Primećuje i da je, u svim tim dešavanjima, čudno ponašanje Beograda. 
 
"Držanje zvaničnog Beograda u svim ovim događajima, bez obzira na to što su njegove moći faktički male ili nikakve, često zaliči na to da on, u stvari, tako učestvuje u primeni francusko - nemačkog plana i Ohridskog sporazuma. Nelogično je da, makar tamo gde je moguće, kao što je npr. usmena zabrana uvoza robe i proizvoda, ne postoji reciprocitet i sličan odgovor. Dok srpski proizvodi ne mogu do kupaca na severu Kosova, istovremeno se s Kosova nesmetano uvoze đubriva, žito i stočna hrana, ili se izvoz s Kosova nesmetano odvija, što je vrlo, vrlo čudno", napominje pravnik Marko Jakšić iz Kosovske Mitrovice. 
 
Konkretan odgovor Beograda na poslednji jednostrani potez Prištine sa početka teksta - zatvaranje i Pošte Srbije posle Poštanske štedionice - jesu metalni kontejneri na administrativnim prelazima. Neretko, Srbima je potrebno da pređu desetine, pa i više od stotinu kilometara da bi podigli platu ili penziju, platili račun, poslali ili primili novac, poslali ili primili pismo - ukoliko ih se neko seti, da im piše.
Izvor: Insajder

Teme

Ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova i Metohije, foto: Tanjug

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kosovo i Metohija

Pošta Srbije

Više od vesti

Ukidanje Pošte Srbije na KiM, još jedan u nizu jednostranih poteza Prištine - bez posledica

Ukidanje Pošte Srbije na KiM, još jedan u nizu jednostranih poteza Prištine - bez posledica

Tagovi: