Udruženje pacijenata za Insajder: Sistem palijativne nege u Srbiji gotovo da ne postoji (VIDEO)
Činjenica da je Srbija po smrtnosti od pojedinih karcinoma prva u Evropi - skreće pažnju na važnost brig,e za ljude koji se suočavaju sa terminalnim fazama bolestima, ali i na podršku njihovim porodicama u najtežim trenucima. Uprkos surovoj statistici, nega ovih pacijenata pada u potpunosti na porodice. Ako ih imaju. U tek ponekim državnim bolnicama postoje odeljenja za palijativno zbrinjavanje, ali do njih se ne samo teško dolazi već bolničko zbrinjavanje traje najduže 14 dana.
Predrag Cincović, kako kaže, o majci se u najtežim momentima – stara sam. Već par meseci koristi usluge centra za palijativno zbrinjavanje Bel Hospice i kako kaže one mu znače i olakšavaju, i fizički i psihički.
"Rekli su da treba se operiše. Ja sam bio za to - mama operiši se, operiši se, operiši se, dok nismo došli do hirurga. Hirurg kada je rekao i izneo svoje, nije mi dao ni tračak nade. Znate kad imate muku i kad podelite s nekim koji je dobronameran, to je lakše, lakše podnesete to. Nije isto, jednostavno ovako, kako da vam kažem. Kada ste sami i pričate nekom, i taj vas neko teši - nije to to. A ovde dođu ljudi i pomognu vam“, kaže za Insajder Predrag Cincović, korisnik usluga centra za palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji, koja se suočava s jednim od najviših stopa smrtnosti od pojedinih karcinoma u Evropi i svetu, oko 30.000 pacijenata izgubi bitku svake godine. Samo trećina njih umre u bolnici - većina svoje poslednje dane provodi kod kuće. Iako palijativna nega obuhvata podršku obolelima u terminalnim fazama bolesti, kao i njihovim porodicama, Srbija već 20 godina ima samo jedan besplatan privatni centar za palijativno zbrinjavanje.
"Sve počinje od telefonskog poziva, zapravo. Dovoljno je da nas ljudi okrenu, da nas pozovu ili da napišu mail i da izlože svoju situaciju. Naš tim odmah poziva te ljude i pruža sve neophodne informacije koje su, da kažem, njima značajne. Jer sve zavisi, od pacijenta do pacijenta, šta je njemu zapravo potrebno i na koji način sve mu možemo pružiti podršku. Ne bih definisala to kao dostojanstvenu smrt, ali, jednu brigu do samog kraja života i da u tom procesu prosto, kako sami pacijenti, tako i članovi njihovih porodica, da očekuju to, pripremljeni, s mirom i upravo na dostojanstven način“, navodi za Insajder Katarina Nedeljković iz Bel hospice centra.
Zakonska regulativa još nije u potpunosti razvijena, što ograničava punu primenu koncepta palijativnog zbrinjavanja.
Iz Udruženja pacijenata kažu – taj sistem u Srbiji gotovo da i ne postoji.
"Mi još uvek gotovo da nemamo palijativnu negu, što je potpuno u redu ako znamo da smo relativno siromačno društvo i da nam fali mnogo toga što dolazi pre palijative. Moramo da budemo realni. Mi tek završavamo klinički centar Srbije, nedavno je završen klinički centar u Nišu, radi se puno u Kamenici, sve je to okej. Mislim, sve nam treba, ali treba nam i palijativna nega“, naglašava Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije
Dok Srbija dočekuje još jedan Svetski dan hospisa i palijativne nege, koji se obeležava 12. oktobra, nažalost, malo toga je učinjeno u pravcu poboljšanja sistema. Iako su postojale najave da će bolnice izgrađene za kovid namenu dobiti odeljenja za palijativno zbrinjavanje, ta obećanja do danas nisu realizovana.
Novinarka Insajdera: Nevena Cvijović