Ubistvo u Beogradu i zloupotreba maloletnika u kriminalu: "Trend prisutan još od devedesetih"

"Ovo su nove situacije koje su posebno počele u širem smislu da se vide u zadnjih 30 godina sa porastom organizovanog kriminala. Onda smo primetili da organizovane kriminalne grupe koriste maloletnike za određene uloge – u, na primer, prenosu i transportu droge, ili obijanju automobila, krađi određenih stvari“, objašnjava Jugović za Insajder.

Podsetimo, sinoć je oko 20 časova došlo do pucnjave u ulici Gavrila Principa kada su, kako je saopštio MUP, dva lica iz vatrenog oružja ispalila više projektila i pogodila muškarca koji je sedeo na mestu vozača automobila marke "landrover".

Od zadobijenih povreda muškarac je preminuo, a pripadnici Interventne jedinice su ubrzo pronašli osumnjičene za ubistvo. 

Kako je naveo MUP, u pitanju su N. B. koji će nakon isteka zadržavanja biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i B. R. koji je priveden sudiji za maloletnike, na dalju nadležnost i postupanje.

Ministar Dačić naveo je da je prema informacijama koje postoje za sada, očigledno da je "neko naručio to ubistvo".

"Jedan od počinilaca je maloletnik. Očigledno je da su plaćeni i da su ljudi koje su planirali da ubiju sedeli zajedno u lokalu, a jedan od dvojice je ubijen", kazao je Dačić.

Profesor Aleksandar Jugović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju napominje da iako je u pitanju specifičan slučaj u kojem je maloletnik navodno plaćen za ubistvo, generalno ne odskače od trenda koji je, kako kaže, počeo 90-ih godina.

"Ova situacija prati taj trend koji je počeo u 90-im godinama sa celokupnom krizom raspada zemlje i opštom kriminalizacijom društva. Tada smo prvi put videli da se u stvari maloletnici uključuju u kriminalne grupe. Što se tiče ubistava kod maloletnika, mi nemamo visoku stopu ubistava koje počine maloletnici i posebno nemamo, ja nisam skoro čuo za slučaj, ako je to tačno što je rekao ministar, da je maloletnik plaćen za to“, kaže Jugović.

Šta dovodi do toga da maloletnik bude uključen u kriminal?

Profesor Aleksandar Jugović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju napominje da su različiti faktori koji dovode do toga da maloletnik počne sa kriminalnim aktivnostima, s tim što, kako kaže, naglasak stavlja na porodicu.

"Ono što je uglavnom po pravilu to je da deca koja se uključe, a to jesu deca do 18. godine, odnosno mladi adolescenti, po pravilu potiču iz takozvanih disfunkcionalnih, odnosno, narodski rečeno, rasturenih porodica sa vrlo problematičnim vaspitnim modelima“, objašnjava Jugović. 

Dodaje da se ispostavlja i da je u velikom broju slučajeva bilo prisutno nasilje u porodici.

"Mi smo i videli da u ovim prethodnim suđenjima, ovim velikim kriminalnim grupama, da su često ti pojedinci poticali iz porodica u kojima su bili žrtve porodičnog nasilja. To je jedan od najvažnijih faktora takve, da kažem, kriminalizacije, da dete bude uključeno u kriminalnu grupu i da bude ubica“, objašnjava Jugović.

Drugi faktor koji može da utiče jeste samo društvo, tj. grupa u kojoj se maloletnik kreće.

"Tu može biti motiv pre svega novac, dobijanje statusa u toj grupi i ispoljavanje neke vrste hrabrosti. To je nešto što prati adolescenciju normalno, međutim kada imate ove druge negativne faktore, onda ovo može da bude neka kap koja je prelila čašu“, kaže Jugović.

Dodaje da postoji i faktor same ličnosti osobe, koja u ovakvim okolnostima, može biti prelomna tačka.

"To je neka vrsta moralne komponente čim je neko spreman da iz bilo kog motiva ubije drugu osobu na ovako racionalan način. Nije ovo ono ubistvo takozvanog ekspresivnog tipa. Gde su okidači emocije, tuča, pa su se posvađali i tako dalje, pa su emocije proključale. Znači ovo je takozvano instrumentalno ubistvo sa jasnim ciljem da se likvidira druga osoba“, objašnjava profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Maloletnici i zakon

Kada je reč o zloupotrebi maloletnika u organizovanim kriminalnim grupama, Aleksandar Jugović objašnjava da takve grupe znaju da maloletnici imaju drugačiji krivično-pravni tretman.

"Neki od njih nisu identifikovani, neki su skriveni sa aspekta policije ili bezbednosne službe, prvi put se pojavljuju u takvim grupama i zato mogu da budu pogodni za uključivanje u kriminalne grupe“, kaže Jugović.

Od masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ kada je K.K. koji je u tom trenutku imao 13 godina ubio 10 osoba, pokrenuto je i pitanje snižavanja starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 13 godina.

Profesor Aleksandar Jugović kaže da nije pristalica takvog snižavanja, te da smratra da je u pitanju populistička mera „iako posle takvog zločina javnost žudi i prirodno teži za takvim merama“.

"Ne samo što Konvencija o pravima deteta ne stoji na tom stanovištu, a to nije slučajno zašto je to tako, a mi smo država koja prihvata tu Konvenciju, mislim da bi onda to proširilo opseg delovanja sistema socijalne kontrole. Onda bi se postavilo pitanje i onih sporednih krivičnih dela, manjih krivičnih dela  sposobnosti celog sistema i policije i tužilaštva da neka tzv. minorna krivična dela tretiraju, a da se ne bavimo onim teškim krivičnim delima“, navodi Jugović.

Naglašava da sa aspekta ljudskih prava deteta i delovanja sistema da dete od 13 godina ne treba da ulazi u krivično-pravni sistem.

"Ulazak u krivično-pravni sistem i ceo postupak nose sa sobom i rizike po dete, po porodicu i zaista tu treba biti krajnje obazriv. U većini zemalja Evropske unije jeste 14 godina ta granica. To je u stvari neko pitanje biološke zrelosti. Da li ima smisla da dete od 13 godina bude uvučeno za laku krađu u policiju, tužilaštvo i izložiti ga postupku?“, objašnjava profesor Jugović za Insajder.

Slučajevi nasilja

Sinoćno ubistvo nije jedini slučaj nasilja kod maloletnika. Isti dan u blizini Mašinske srednje škole u Rakovici izboden je dečak, a danas je u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan 19-godišnjak koji je za taj napad osumnjičen.

Prema Krivičnom zakoniku u Srbiji osoba od 19 godina smatra se mlađim punoletnikom, a a za njih sud može da primeni blaže kazne.

Krajem novembra prošle godine ubijen je sedamnaestogodišnji učenik trećeg razreda Tekstilne škole u Leskovcu, a za ubistvo maloletnika sumnjiči se osamnaestogodišnjak.

Malo više od godinu dana prošlo je od kad su dvojica maloletnika brutalno ubila Đorđa Mijatovića, u parku ispred zgrade gde je živeo. U pitanju je brat potpredsednika Vlade federacije Bosne i Hercegovine, a slučaj je vodilo Više tužilaštvo u Beogradu, odnosno odeljenje za maloletnike.

U istom kraju, u naselju Braća Jerković, nekoliko meseci pre ubistva Mijatovića napadnut je doktor Branko Kajtazi i njegova dva sina. Oni su tada povređeni kada su ih dvojica maloletnika tukli metalnim motkama, rukama i nogama. U ova dva nasilnička događaja, kako je Insajder tada otkrio bio učestvovao je isti 15-godišnjak.

U oktobru 2023. godine, nakon sukoba 13-godišnjaka u Niškoj Banji ubijen je jedan dečak, a Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je da je "nakon prikupljanja svih relevantnih dokaza" utvrđeno da je trinaestogodišnjeg A. S. ubio M. M, takođe trinaestogodišnjak.

Novinarka Ana Đurić