U Srbiji od početka godine ubijeno 13 žena: Kako sprečiti ponavljanje poražavajuće statistike?
U Srbiji je od početka godine ubijeno 13 žena. Iako je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, za nasilje u porodici prošle godine izrečeno više od 32.000 hitnih mera, poražavajuća statistika se ponavlja iz godine u godinu. Kao korak ka rešavanju ovog problema, nevladin sektor godinama poziva nadležne da femicid proglase posebnim krivičnim delom, ali to godinama ostaje na nivou obećanja.
Muž iskasapio suprugu. Muž ubio ženu nožem. Pucao na suprugu u porodičnom domu – to su, na žalost, samo neki primeri poslednjih dana. To što je za sedam meseci ubijeno 13 žena u porodičnom nasilju samo je podsetnik da su strože mere u ovoj oblasti neophodne.
Ministarka bez portfelja za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i osnaživanje žena, Tatjana Macura za Insajder objašnjava da je, prema podacima MUP-a, samo tri odsto ubijenih žena prijavilo nasilje. Zbog toga je, kaže, neophodno vratiti izgubljeno poverenje u institucije.
„Najvažnije je nasilje prijaviti. Prijavu može podneti žrtva ili neko ko ima neposredno saznanje da nasilje postoji. Žene, kao najčešće žrtve porodičnog nasilja, imaju strah da prijave nasilje jer se plaše da neće dobiti adekvatnu podršku i da će situacija postati gora. Naš zadatak je da realno sagledamo kapacitete pojedinaca u sistemu. Nekome će biti potrebna edukacija, nekome će biti potrebna doedukacija, a neke koji ne rade dobro svoj posao sa tog posla treba i skloniti“, kaže Macura za Insajder.
Da bi se vratilo poverenje žena u institucije da će biti zaštićene kada prijave nasilje, neophodna je mnogo bolja unutrašnja kontrola i nadzor rada službenika, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Insajder.
„Bilo bi nužno da se obezbede opšte usluge podršku u svim opštinama, da žrtve imaju informaciju kome da se jave, da ljudi koji rade u tim službama znaju na koga da upute žrtve za odgovarajuću vrstu pomoći. Međutim, nužno je da se paralelno radi i na prevenciji, koja je zapostavljena više od deceniju. Obrazovni sistem bi morao da se na dosledan način, na svim nivoima – od vrtića do fakulteta, pozabavi prevencijom svih oblika nasilja i razvojem tolerancije, ravnopravnosti, nenasilja“, dodaje Ignjatović.
Sa tim je saglasna i ministarka Tatjana Macura. Dodaje da se zbog onih koji svoj posao obavljaju delimično ili ne ga obavljaju uopšte gubi poverenje u institucionalnu podršku i zaštitu.
“Iako takvih pojedinaca nema mnogo, dovoljan je i jedan slučaj da završi u medijima da se pojača utisak da institucije ne rade uopšte. A kao što vidimo iz podatka o izrečenim hitnim merama kojih je, da podsetim, samo u prošloj godini bilo preko 32.000, to nije tako. Ukratko, osnaživanjem sistemske podrške osnažujemo i žrtvu da prijavi nasilnika jer će znati da je instuticionalni odgovor snažan i biće sigurno u manjem strahu da prijavi nasilje”, smatra Macura.
Ipak, za Tanju Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, koji godinama poziva nadležne da unaprede sistem zaštite tako što bi femicid bio posebno krivično delo, jačanje sistemske podrške u Srbiji je teško izvodljivo.
„Sve navedeno teško je ostvariti u kontekstu koji normalizuje nasilje u javnoj sferi, od strane visoko pozicioniranih državnih službenika i političara, ali i kroz medije. U tom kontekstu puko pozivanje žena da prijave nasilja ne može da dovede do njihove spremnosti da to i učine, posebno kada je reč o opasnom nasilju i zastrašenim i kontrolisanim žrtvama“, kaže Ignjatović.
Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. To potvrđuju i domaća zakonska rešenja – od Krivičnog zakonika do Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kojima je svaki oblik nasilja nad ženama krivično delo koje se mora sankcionisati.
Izvor: Insajder