U slučaju Rio Tinta pravda je za sada samo spora

Miroslav Mijatović iz PAKT-a u izjavi za Insajder kaže da su protiv kompanije Rio Sava Exploration, ćerke firme multinacionalne kompanije Rio Tinto, podneli dve krivične prijave - jednu krajem maja, drugu u julu 2021. godine. Tek prošle nedelje su saznali da je Tužilaštvo počelo da ispituje svedoke i to u vezi sa krivičnom prijavom iz maja.

”Ne očekujemo ništa od toga i mislimo da je to šminka u sklopu zahteva studenata da institucije profunkcionišu”, kaže Mijatović za Insajder.

Sličnog je mišljenja i advokat Dušan Filipović koji u ovom slučaju zastupa lokalna udruženja. On za Insajder kaže da u svojoj 15 godina dugoj karijeri, od čega je 12 godina advokat, nije imao situaciju da Tužilaštvo jednostavno ne postupa po nekoj prijavi.

”Da je tužilaštvo u pola bilo ažurno kao u postupcima protiv aktivista na području Grada Loznica do sada bi ovaj postupak bio okončan a odluka doneta. Nikada nisam video da se po krivičnoj prijavi ne postupa gotovo 4 godine. Bitno je utvrditi u čijoj fioci je prijava stajala, ali još važnije čemu” ažurnost “ koja se ogleda u tome da se više svedoka saslušava u jednom danu, i da li je ona rezultat “ brige” da dela koja su obuhvaćena prijavom ne zastare, ili je neko razumeo da je u interesu naše države da se navodi iz iste provere?”, kaže advokat Filipović.

Tužilaštvo međutim u odgovoru Insajderu tvrdi da su po prijavi PAKT-a koja je zavedena 1. juna 2021. odmah počeli da postupaju.

„PS Loznica je upućen Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja dana 17.6.2021.godine, zatim 13.8.2021. godine, po kojima je delimično postupljeno, pa je nakon toga 23.2.2022.godine ponovo upućen Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i više puta je urgirano da se po istom postupi, da bi nakon toga došlo do prezaduženja predmeta i po Zahtevima ovog tužilaštva sada postupa Policijska Uprava u Šapcu, Grupa za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine kojima je takođe upućen Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i više puta je urgirano da po Zahtevu postupe, iz čega možete zaključiti da je tužilaštvo od samog početka, od prijema krivične prijave postupalo po istoj.“

Opasnost od zastare?

Ishod krivične prijave zavisi od rešenosti lokalnog Tužilaštva da pribavi dokaze koji će potkrepiti tužbu, na rubu isteka vremena da prijava zastari, kaže Miroslav Mijatović.

Krivičnu prijavu sa datumom 31. maj 2021. godine, koja je po svemu sudeći zavedena dan kasnije, PAKT je podneo u saradnji sa Koalicijom protiv korupcije i udruženjem Ne damo Jadar.

Razlog za prijavu je što su Rio Tinto i podizvođači postupili suprotno dozvoli za istražne radove na parceli 101/2 u Katastarskoj opštini Nedeljice, zatrpavajući odvodne kanale uništavajući tom prilikom vodoprivredni objekat, o čemu postoje zabeleženi snimci.

Kompanija se, kako je istaknuto, još tereti za nepropisno odlaganje otpada, zatim da je neovlašćeno prevozila velike građevinske mašine bez adekvatnog obeležavanja i policijske pratnje, neovlašćen ulazak u KP 259, gde su vršili istražne radnje, a potom propustili da na adekvatan način zatvore istražnu rupu.

PAKT optužuje kompaniju i da je podstrekavala i navodila građane od kojih je kupovala šumsko zemljište, da drveće seku i kompaniji rasčiste teren.

U krivičnoj prijavi navode i šta je potrebno dodatno prikupiti od dokaza, kao i spisak svedoka.

"Sva dela koja inkriminišu Rio Tinto izvršena su protiv životne sredine. PAKT u prijavi upućuje lozničko Tužilaštvo kod kojih državnih organa i institucija mogu pronaći dokaze", navode u PAKT-u.

Druga krivična prijava bez odgovora iz tužilaštva

Lokalna udruženja protiv Rio Sava Exploration podnose još jednu krivičnu prijavu u julu 2021. godine, a u PAKT-u kažu da su u tom slučaju dokazi još očigledniji jer su priloženi ugovori kojima Rio Tinto obeštećuje meštane i tako praktično priznaju da su zagadili njihovu životnu sredinu.

"I u jednom i u drugom slučaju postoje čvrsti dokazi, ukoliko lozničko Tužilaštvo želi iskreno da radi", naveo je PAKT.

U krivičnoj prijavi od 13. jula 2021. navodi se da je Rio Sava Exploration zagadio vodu, vazduh i zemljište u istražnom području „Jadar“ tako što su instalirali veći broj osmatračkih objekata za praćenje podzemnih voda - pijezometara, njih oko 125, pri čemu je veći broj procureo, pa se podzemna voda sa opasnim materijama izlila na parcele.

Posle toga su, kako se navodi u prijavi, sa vlasnicima parcela zaključivali Ugovore o nadoknadi štete u kojima su preuzeli obavezu rekultivacije i monitoringa što, kako se navodi, nisu izvršili. U PAKT-u kažu da su uz prijavu priložili neke od ugovora o nadoknadi štete do kojih su došli, a traže da se ispita koliko ih tačno ima i koliko je pijezometara problematično.

Na pitanje Osnovnom tužilaštvu u Loznici šta su preduzeli u vezi sa ovom krivičnom prijavom, iz tužilaštva za sada nismo dobili odgovor.

Upravo zato u PAKT-u sumnjaju u rad Tužilaštva.

„Nije pokrenuta prijava koja je mnogo očiglednija. Mi ne znamo koliko ima takvih ugovora i na tužilaštvu je da to ispita“, rekao je Mijatović.

Iz kompanije Rio Tinto su ranije izričito demantovali bilo kakva curenja oko pijezometara. Kako su naveli u avgustu prošle godine, na snimcima koji su dospeli u javnost ne vidi se curenje pijezometara već minimalna količina vlage oko same konstrukcije i oštećenje betonskog materijala konstrukcije pijezometra, što upućuje na namerno oštećenje optužujući za to pojedine aktiviste. U martu ove godine protiv aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ podneli su i krivične prijave da bi, kako su naveli, zaštitili bezbednost svojih zaposlenih i partnera, osuđujući svaki oblik nasilja, verbalnog ili fizičkog.

Advokat koji zastupa lokalna udruženja Dušan Filipović očekuje da tužilaštvo proveri i navode druge prijave jer samo tako je moguće utvrditi punu istinu.

„Navedenim prijavama štiti se ne samo interes lokalnog stanovništva već i javni interes Republike Srbije“, kaže Filipović.

Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom – bez pravila

Insajder se u dve epizode serijala „Rio Tinto u Srbiji: Potraga za blagom – bez pravila“ bavio temom eksploatacije litijuma, koja je poslednjih godina jedna od gorućih u Srbiji.

Naše istraživanje je pokazalo da Srbija danas nema strategiju upravljanja rudnim bogatstvima koja pripadaju svim građanima, iako smo prvi zakon imali još pre 600 godina. Sve vlasti su najvrednijim resursima upravljale od danas do sutra, rukovodeći se time šta je popularno, a ne šta je korisno za zemlju i građane.

U takvoj situaciji nije problem samo jedan rudnik litijuma, problem je i 40 različitih rudnika čije se otvaranje planira u skorijoj budućnosti. Detalje istraživanja pogledajte u nastavku.

Novinarka Irena Stević