<article>"Ono što je važno znati jeste da je ova odluka doneta posle dva događaja - najpre je nemački kancelar Šolc, posle dve godine, direktno razgovarao sa predsednikom Putinom, a dan kasnije Rusija je pokrenula masovni vazdušni napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. S druge strane, administracija odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena dozvolila je Kijevu da koristi oružje dugog dometa. Kada je reč o Francuskoj, princip koji ona zastupa je da Ukrajinu treba podržati, jer ona ima legitimno pravo da se brani. Međutim, za dva meseca počinje drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa, a to bi moglo da bude opasno", izjavio je Gomar za Insajder.Na pitanje koliko su napadi raketama dugog dometa na mete duboku u Rusiji, a šta Moskva smatra eskalatornim potezom - važne za odbranu Ukrajine, Tomas Gomar naglašava da Rusija od februara 2022. neprekidno bombarduje Ukrajinu – vojne i civilne mete. "Zato, kada govorimo o legitimitetu ukrajinske odbrane, Kijev ima pravo da se brani jer je to podržala Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a to uključuje i odbranu raketama dugog dometa. Međutim, treba podsetiti, dometi raketa o kojima danima govorimo su između 100 i 300 kilometara, a samim je jasno da će ga Ukrajina koristiti da odbrani teritoriju u Kurskoj oblasti, koju je letos okupirala. Uprkos svemu tome, jasna je prednost Rusije kada je u pitanju oružje tog tipa", istakao je Gomar.Novoizabrani predsednik Donald Tramp, tokom kampanje najavljivao je da će u prva 24 sata po povratku u Belu kuću osigurati mir u rusko-ukrajinskom ratu. Direktor Instituta za međunarodne odnose u Parizu kaže da je Donald Tramp slično obećavao tokom prvog mandata - da će za 24 sata stabilizovati Korejsko poluostrvo. "Tokom prvog mandata, Tramp se sastao tri puta sa Kim Džong Unom, a šest godina kasnije severnokorejske trupe ratuju u Evropi. Moja poenta je – jedno su pokušaji Donalda Trampa da dobije Nobelovu nagradu za mir poput Baraka Obame, a druga je da uspe da zaista stabilizuje region i okonča sukob u Ukrajini. Donald Tramp ima moć da pritisne predsednika Zelenskog da pristane na prekid vatre, ali po koju cenu – to je otvoreno pitanje. Veliko je pitanje da li bi prekid vatre značio okončanje rata", ocenio je Gomar.Na pitanje može li Evropska unija da nastavi sama, bez Sjedinjenih Država, da podržava Ukrajinu ukoliko ne bude saglasna sa planom Donalda Trampa, Tomas Gomar odgovorio je da će to biti izazov za Uniju."Donald Tramp je vrlo specifična politička zverka; Uspeo je da pobedi na izborima u isto vreme promovišući neku vrstu tradicionalnog desničarskog identiteta i futurističke vizije sveta zasnovanog na tehnologiji. To je veoma čudna mešavina. Kada je reč o Evropi, njemu bi bilo lakše da pokuša da zavadi Evropljane nego da se suprotstavi i obračuna sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severno Korejom. Ako Evropljani budu sledili Trampove odluke – a tek ćemo videti kakve će one biti– imaćete veoma čudnu situaciju u mnogim evropskim zemljama. Jer postoje političke snage koje su tradicionalno na strani Sjedinjenih Država, bez obzira da li su krajnje desno ili levo – i one će dan nakon što saznamo plan američkog predsednika biti na njegovoj strani. S druge strane, ako Evropska unija nema nameru da pokuša da stabilizuje svoj komšiluk, onda to može da se tumači kao kraj svake ambicije o strateškoj autonomiji Evrope", dodao je on.Gomar je naglasio da niko ne zna šta je tačno plan Donalda Trampa, ali da se zna da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država "fasciniran" predsednikom Rusije."Znamo da je za tradicionalnu američku diplomatiju, Samit u Helsinkiju 2018. bio neka vrsta katastrofe, jer je američki predsednik Tramp tada rekao da ima više poverenja u ruskog predsednika nego u američke obaveštajne službe. Ali, znate, Trampova snaga je upravo u njegovoj nepredvidivosti, tako da ne znam ni da li ima plan i ne znam ni da li bi mogao da se sprovede", kazao je Gomar.Na pitanje šta će za evropsku bezbednosnu strukturu značiti primirje u ratu, istoričar međunarodnih odnosa i direktor Instituta za međunarodne odnose u Parizu kaže da je o tom pitanju preuranjeno govoriti."Ne treba da brzamo. Ne znam da je za to o čemu govori Tramp - primirje odgovarajuća reč. Činjenica je da je sve iznenadio nivo otpora koji je pružila Ukrajina, a ne da ju je Rusija napala. Druga stvar je da postoji vrlo jasna želja Rusije, ne samo da uništi Ukrajinu, već i da ponovo uspostavi ruski poredak u Evropi. Zbog toga treba biti oprezan sa idejom primirja jer je preuranjeno da se govori o novoj bezbednosnoj strukturi u Evropi", naglasio je Gomar.Novinar Žikica Stevanović</article>

"Ono što je važno znati jeste da je ova odluka doneta posle dva događaja - najpre je nemački kancelar Šolc, posle dve godine, direktno razgovarao sa predsednikom Putinom, a dan kasnije Rusija je pokrenula masovni vazdušni napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. S druge strane, administracija odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena dozvolila je Kijevu da koristi oružje dugog dometa. Kada je reč o Francuskoj, princip koji ona zastupa je da Ukrajinu treba podržati, jer ona ima legitimno pravo da se brani. Međutim, za dva meseca počinje drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa, a to bi moglo da bude opasno", izjavio je Gomar za Insajder.
Na pitanje koliko su napadi raketama dugog dometa na mete duboku u Rusiji, a šta Moskva smatra eskalatornim potezom - važne za odbranu Ukrajine, Tomas Gomar naglašava da Rusija od februara 2022. neprekidno bombarduje Ukrajinu – vojne i civilne mete. 
"Zato, kada govorimo o legitimitetu ukrajinske odbrane, Kijev ima pravo da se brani jer je to podržala Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a to uključuje i odbranu raketama dugog dometa. Međutim, treba podsetiti, dometi raketa o kojima danima govorimo su između 100 i 300 kilometara, a samim je jasno da će ga Ukrajina koristiti da odbrani teritoriju u Kurskoj oblasti, koju je letos okupirala. Uprkos svemu tome, jasna je prednost Rusije kada je u pitanju oružje tog tipa", istakao je Gomar.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp, tokom kampanje najavljivao je da će u prva 24 sata po povratku u Belu kuću osigurati mir u rusko-ukrajinskom ratu. Direktor Instituta za međunarodne odnose u Parizu kaže da je Donald Tramp slično obećavao tokom prvog mandata - da će za 24 sata stabilizovati Korejsko poluostrvo. 
"Tokom prvog mandata, Tramp se sastao tri puta sa Kim Džong Unom, a šest godina kasnije severnokorejske trupe ratuju u Evropi. Moja poenta je – jedno su pokušaji Donalda Trampa da dobije Nobelovu nagradu za mir poput Baraka Obame, a druga je da uspe da zaista stabilizuje region i okonča sukob u Ukrajini. Donald Tramp ima moć da pritisne predsednika Zelenskog da pristane na prekid vatre, ali po koju cenu – to je otvoreno pitanje. Veliko je pitanje da li bi prekid vatre značio okončanje rata", ocenio je Gomar.
Na pitanje može li Evropska unija da nastavi sama, bez Sjedinjenih Država, da podržava Ukrajinu ukoliko ne bude saglasna sa planom Donalda Trampa, Tomas Gomar odgovorio je da će to biti izazov za Uniju.
"Donald Tramp je vrlo specifična politička zverka; Uspeo je da pobedi na izborima u isto vreme promovišući neku vrstu tradicionalnog desničarskog identiteta i futurističke vizije sveta zasnovanog na tehnologiji. To je veoma čudna mešavina. Kada je reč o Evropi, njemu bi bilo lakše da pokuša da zavadi Evropljane nego da se suprotstavi i obračuna sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severno Korejom. Ako Evropljani budu sledili Trampove odluke – a tek ćemo videti kakve će one biti– imaćete veoma čudnu situaciju u mnogim evropskim zemljama. Jer postoje političke snage koje su tradicionalno na strani Sjedinjenih Država, bez obzira da li su krajnje desno ili levo – i one će dan nakon što saznamo plan američkog predsednika biti na njegovoj strani. S druge strane, ako Evropska unija nema nameru da pokuša da stabilizuje svoj komšiluk, onda to može da se tumači kao kraj svake ambicije o strateškoj autonomiji Evrope", dodao je on.
Gomar je naglasio da niko ne zna šta je tačno plan Donalda Trampa, ali da se zna da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država "fasciniran" predsednikom Rusije.
"Znamo da je za tradicionalnu američku diplomatiju, Samit u Helsinkiju 2018. bio neka vrsta katastrofe, jer je američki predsednik Tramp tada rekao da ima više poverenja u ruskog predsednika nego u američke obaveštajne službe. Ali, znate, Trampova snaga je upravo u njegovoj nepredvidivosti, tako da ne znam ni da li ima plan i ne znam ni da li bi mogao da se sprovede", kazao je Gomar.
Na pitanje šta će za evropsku bezbednosnu strukturu značiti primirje u ratu, istoričar međunarodnih odnosa i direktor Instituta za međunarodne odnose u Parizu kaže da je o tom pitanju preuranjeno govoriti.
"Ne treba da brzamo. Ne znam da je za to o čemu govori Tramp - primirje odgovarajuća reč. Činjenica je da je sve iznenadio nivo otpora koji je pružila Ukrajina, a ne da ju je Rusija napala. Druga stvar je da postoji vrlo jasna želja Rusije, ne samo da uništi Ukrajinu, već i da ponovo uspostavi ruski poredak u Evropi. Zbog toga treba biti oprezan sa idejom primirja jer je preuranjeno da se govori o novoj bezbednosnoj strukturi u Evropi", naglasio je Gomar.
Novinar Žikica Stevanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Donald Tramp

Svet i mi

Više od vesti

Tomas Gomar: Trampova snaga je u njegovoj nepredvidivosti (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Tomas Gomar: Trampova snaga je u njegovoj nepredvidivosti (VIDEO)

Tagovi: