Teršelič i Barović o oružju kod građana u regionu: Drakonske kazne nišu rešenje, potrebna je edukacija (VIDEO)

Eksplozija ručne bombe u stambenoj zgradi u Kninu, kada je život izgubio jedan mladić, a više je povređenih, ponovo je otvorila pitanje držanja oružja kod građana. Direktorka zagrebačkog Centra za suočavanje s prošlošću “Dokumenta” Vesna Teršelič i profesor novosadskog Filozofskog fakulteta na predmetu izveštavanje u kriznim situacijama Vladimir Barović saglasili su se u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je potrebna edukacija građana o opasnostima koje prete od nelegalnog držanja oružja. Smatraju i da se problem ne može rešiti samo oštrom kaznenom politikom.

Foto: Srđan Ilić

U Hrvatskoj još od 2007. postoji akcija “Manje oružja, manje tragedija”, koja jeste efikasna, ali oružja i dalje ima mnogo tamo gde ne bi trebalo da ga bude. Teršelić navodi da ta akcija ipak nije dovoljno vidljiva. Kako kaže, važno je stalno informisati građane o zaostalim minama, bombama... Navodi da bomba koja je eksplodirala u Kninu datira još iz Jugoslavije.

„Možda je proizvedena pre 50 godina. Posledice su strašne - jedan mladi ugašen život, četiri ranjene osobe... Ovo je situacija u kojoj stvarno treba razmisliti da li bi se plakati morali stavljati i po školama, ambulantama, autobusima... Rekla bih da je neophodna stalna kampanja, jer još uvek ima stradanja od mina, bombi... A došlo je novo nesigurno vreme i ljudi sad ponovo nabavljaju oružje misleći da će im te puške dati sigurnost. Ja se uvek pitam šta neko misli kad registruje pušku ili pištolj. Ako je drži u vlastitoj kući, a ima decu - gde će staviti tu pušku ili taj pištolj na sigurno mesto, a da to deca zaista ne mogu pronaći. Pa deca danas sve mogu pronaći. I kako ih nije strah zapravo za sopstvene porodice? Mislim da nam stvarno treba jedna mirovna politika saradnje s feminističkim principima u kojoj će taj koncept da nam oružje daje sigurnost biti izguran u pozadinu, jer vidimo šta se događa, šta se dogodilo u ovoj nesreći... Knin je zavijen u crno“, navela je ona.

Važna uloga nevladinog sektora

Posle dva masovna ubistva prošle godine u Srbiji predložene su izmene Krivičnog zakonika koje podrazumevaju oštrije kazne - za nedozvoljeno držanje oružja za koje može da se dobije dozvola predviđena je kazna zatvora do osam godina. Barović, međutim, smatra da nije rešenje problema u većim kaznama.

„To rešenje samo delimično može da pomogne. Ko želi da počini krivično delo i ko se bavi kriminogenim aktivnostima, bez obzira na drakonske kazne, on će to raditi, nabaviće na crno oružje i upotrebiti ga u tim kriminogenim aktivnostima. Ja mislim da je, pre svega, bitna edukacija. Moramo da razgovaramo, moramo da radimo sa ljudima... Mislim da je tu jako bitan nevladin sektor, koji se bavi bezbednosnom politikom, a koji treba da, naravno u saradnji sa drugim institucijama, pokuša da edukuje ljude. Mi imamo jako loš model da se i dan-danas na raznim proslavama koristi vatreno oružje, ljudi nemaju taj nivo bezbednosne kulture da znaju da, kada ispale metak u vazduh, zbog siline gravitacije to zrno mora da se vrati i to može i te kako biti opasno. Evo mi smo nedavno na jednoj svadbi u okolini Novog Sada imali upravo taj primer da je mladoženja ranio sedam svatova, pa tako veselje postane tragedija. Dakle, zaista nam treba jedna edukacija, a ne samo kaznene mere. Kaznene mere su dobre – ko prekrši zakon treba da odgovara, posebno za oružje koje ne može nikako civil da ima, tu pre svega mislim na automatsko oružje koje mogu da imaju samo službe bezbednosti i vojska, eventualno kompanije za prenos novca“, naveo je on.

Dodaje da je dobro što su građani u poslednjoj akciji predali veliki deo oružja, posebno onog koje je nelegalno.

„Takođe, edukacija je bitna i kod ljudi koji imaju oružje. Oni moraju da se permanentno obučavaju na koji način da ga čuvaju, jer po Zakonu o oružju i municiju postoje posebno propisani načini kako da ga čuvate. Ne možete ga držati tek tako u kući“, kazao je Barović.

I Teršelič smatra da drakonske kazne nisu rešenje, već da one čak i obeshrabruju predaju onog oružja koje se drži u kućama.

„U našim postjugoslovenskim zemljama mislim da ljudi imaju puške i iz Drugog svetskog rata. Možemo se nadati da one neće funkcionisati, a možda baš i hoće. Treba razmišljati o tome šta će njih motivisati da ih predaju. U Hrvatskoj policija uvek naglašava da se preda oružje bez ikakvih sankcija. Mislim da je važno predvideti i kazne, ali da su kampanje od strane policije - dakle, ne od mirovnih i organizacija za ljudska prava - jako važne, ali ne daju savršene rezultate. Mislim da je tu važno i mirovno i građansko obrazovanje, kojeg u nekim zemljama ima, u nekim nema. Hrvatska nema građansko obrazovanje u svim osnovnim i srednjim školama i ja stvarno mislim da je krajnji čas da se opet razmotri šta bi se još moglo napraviti pa da to približimo mladima, od vrtića do studentske populacije“, navela je ona.

Broj krivičnih dela nije pao

Posle dva masovna ubistva u Srbiji maja 2023. uveden je dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja - moratorijum je u toku - ali je posle pola godine, odnosno prošlog novembra, ukinut moratorijum na sportsko i lovačko oružje, za šta nikada nisu saopšteni razlozi. Barović navodi da su uvedene mere samo delimično dale efekta.

„Ne vidimo neki veliki pad broja krivičnih dela sa vatrenim oružjem, a moram reći da se najveći procenat vrši sa nelegalnim oružjem, pre svega sa oružjem za ličnu bezbednost – to su pištolji i revolveri koji nemaju dozvolu, gde su obrisani brojevi... Naravno, to se koristi za kriminogene aktivnosti. I tu mislim na automatsko oružje, koje civili ne mogu da imaju. Ono oružje koje je legalno i koje je u posedu legalnih vlasnika veoma retko se zloupotrebljava na razne kriminalne načine, šenlučenje i pucanje na svadbama i drugim manifestacijama. Te mere su, generalno gledano, samo delimično dale rezultate. Opet se vraćam na to da nama treba edukacija“, rekao je Barović.

On je ispričao da je, kada se desila tragedija u Srbiji, išao u sportski klub gde trenira njegova ćerka da razgovara sa decom, od kojih je čuo da u svojim kućama mogu da vide oružje.

„To je neprihvatljivo. Posle ovih strašnih tragedija od prošle godine se videlo koliko je opasno učiti decu da koriste oružje. To je nešto što je zaista van pameti i u domenu psihijatrije, a ne zdravog razuma. Moram reći jednu jako bitnu stvar, a to je da morate imati edukaciju sa starijim uzrastom, nekada ste imali one predvojničke obuke u SFRJ, gde su ljudi upoznavani sa oružjem i koliko je opasno oružje. Ljudi nemaju tu svest, posebno deca - igraju video-igrice i misle da svako ima pet-deset života, pa ako ih nešto pogodi nije nešto strašno, ustaće i nastaviti dalje. U realnom životu treba upozoriti sve one koji imaju dodir s oružjem o katastrofalnim posledicama koje mogu da nanesu neka puška, čak i malokalibarsko oružje koje se smatra da nije opasno - i te kako je opasno i te kako je strašno“, kazao je Barović.

Oružje nije naša najveća sigurnosna garancija

Teršelić je istakla da se zalaže za ljudsku sigurnost u kojoj nema oružja u kućama.

„Mislim da je oružju mesto kod policije i vojske, gde su za korišćenje tog oružja obučavani i vojnici i vojnikinje. Protiv sam obaveznog služenja vojske, mislim da je to za one koji to odaberu, a drugi daju svoj doprinos na drugi način. I čini mi se strašno važno podsticati učenje o sigurnosti bez oružja. Jer mi smo jedni drugima najveća zaštita i kad smo u solidarnosti - velika smo snaga. Naprosto, verujem da se može promeniti ono što ljudi misle i sasvim sam sigurna da oružje nije naša najveća sigurnosna garancija. Ja sam rođena pre više od 60 godina, u vreme Jugoslavije imali smo predmet opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Bila sam zgranuta kad su u razred doneli puške M48 kako bi ih sastavili i rastavili. Deo programa je tada bio odlazak i pucanje. Inače se u Zagrebu to događa, da stvar bude gora, odmah uz mesto gde je više hiljada građana streljano u Drugom svetskom ratu. Odmah do toga imate Policijsku akademiju, gde se zapravo dolazilo sa osnovnim i srednjim školama i trebalo se vežbati pucanje. Ja sam to odbila i imala sam problema“, navela je ona.

Smatra da je masovna popularizacija oružja pogrešan koncept.

„Mi smo prošli kroz ratove od 1991. do 2001. kad je, nadam se, zadnji završen u Makedoniji. Ne ponovilo se. Mislim da je jako važno priznati da je to bilo krivo i da je masovna popularizacija oružja i koncept u kojem nam kao oružje daje sigurnost - naprosto pogrešno. I da treba gledati drugu stranu i to kako jedni drugima biti od pomoći, kako jedni drugima biti motivacija i inspiracija. Sad neko može reći da je to naivno. A zašto ne bi bilo naivno? Zašto ne bi krenuli od principa solidarnosti i poštovanja ljudskih prava? Ja stvarno ne vidim kako jedna puška ili pištolj u kući doprinosi sigurnosti te konkretne porodice“, zaključila je Vesna Teršelić.

Izvor: Insajder