Sve zbog njih, a njih niko ne pita: Koliko su građani Kosova uključeni u procese i pregovore (VIDEO)

I dok se, kao i svake godine, podigla prašina oko Festivala "Mirdita, dobar dan“, ostaje pitanje koliko su Srbi s Kosova i Metohije deo tog festivala. U Narodnom pozorištu Priština, čije je sedište u Gračanici, kažu da nikada nisu pozvani da učestvuju na tom festivalu.

“Naravno da nije, kao što ne dobijamo pozive da uđemo u našu zgradu, u Prištini; mi se nalazimo trenutno izmešteni u Gračanicu, u Dom kulture, iako smo pravni naslednici naravno pozorišta u Prištini, jedina institucija koja je do 1999. uspela da ostane multietnička sa srpskom i albanskom dramom, mi zapravo nemamo pristupa od strane kosovskih institucija, posmatraju nas kao ilegalnu paralelnu instituciju koja nema pravo da postoji na Kosovu i Metohiji,”  rekao je za Insajder Predrag Radonjić direktor Narodnog pozorišta Priština (srpska drama) koje je izmešteno u Gračanicu.

Sa druge strane, u Inicijativi mladih za ljudska prava iz Beograda kažu da pozive za Festival "Mirdita, dobar dan” dobijaju i predstavnici srpske zajednice:

“Pa to apsolutno nije istina, zbog toga što srpske zajednice na Kosovu takođe učestvuju, imamo mlade kada imamo visiting programe, dolaze mladi iz srpskih sredina sa Kosova. S druge strane, među govornicima mi uvek pozivamo te ljude, većina njih zapravo je tu i govori, tako da u tom nekom smislu ta perspektiva jeste pokrivena, mislim jedna od debata se ove godine zove zabrana normalizacija ili normalizacija zabrane, to je vrlo u kontekstu svega ovoga o čemu govorimo.” – kazala je za Insajder Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

I dok kulturni poslenici ne mogu da se dogovore o tome ko se i po kom kriterijumu poziva na Festival, činjenica jeste da je dijalog svake vrste pre svega neophodan između Srba i Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji.

“U celoj toj priči, kada se uvek pokrene ovako nešto, to mi se čini kao neko spin zamagljivanje zapravo tog suštinskog i gorućeg problema gde mi ne obraćamo pažnju na bukvalno je dovršetak etničkog čišćenja Srba na Kosovu i Metohiji koji se upravo odvija. Kao što bi rekao jedan moj prijatelj koga neću citirati imenom, doći će trenutak kada neki fini i fensi ljudi iz Beograda i fini i fensi ljudi iz Prištine budu govorili o pomirenju, a na Kosovu neće ostati nijednog Srbina,” kaže za Insajder Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština.

I u političkim pregovorima timova Beograda i Prištine koji se sastaju u Briselu retko kad ima kosovskih Srba. Bilo ih je, na primer, u beogradskoj delegaciji tokom pregovora o pravosuđu koji su uspešno završeni – i primenjeni, za razliku od mnogih drugih dogovora koje su Beograd i Priština različito tumačili:

“Ipak moram da naglasim da su ti predstavnici bili deo srpskih timova, ne kosovskih, i to je ono što je ključni problem, a kosovski Srbi opet na tom nekom širem nivou nisu bili uključeni u proces pregovora i nisu mogli da utiču u dovoljnoj meri na ono o čemu se pregovaralo i kakav bi ti pregovori ishod trebalo da imaju. I mislim da se sada i te kako osećaju posledice toga, mislim da i Beograd i Priština su mnogo izgubili time što nisu imali više glasova koji dolaze sa terena od strane zajednica odnosno predstavnika zajednica koje su direktno pogođene onim što je dogovoreno i njihovom implementacijom,” izjavila je za Insajder Jovana Radosavljević direktorka NVO “Nova socijalna inicijativa” iz Kosovske Mitrovice. 

Da li će Beograd i Priština direktno pitati građane Kosova i Metohije kako žele da žive? Ili će ih na obe strane ostati toliko – da neće imati ni ko da se pita.

Izvor: Insajder