Sudija i bivši tužilac o mafiji nekad i sad: Nema države bez organizovanog kriminala, različiti samo načini borbe

Od tada se često postavljaju pitanja da li su država i mafija saradnici ili protivnici, mogu li jedni bez drugih i mogu li jedni protiv drugih. I tu Italija, svakako, nije izuzetak.

Mafija, odnosno organizovani kriminal, postoji svuda u svetu, ali je ključno pitanje kako se države bore protiv te pošasti, ocenjuju stručnjaci.

Piramidalno funkcionisanje

Sudija Aleksandar Trešnjev kaže da je najopasnije kad je vrh mafije u vrhu državne strukture, odnosno kad vrh političke oligarhije formira organizovanu kriminalnu grupu koja se onda bavi organizovanim kriminalom. Kako kaže, protiv toga je mnogo teže se boriti.

"Ne postoji država bez organizovanog kriminala. Pitanje je kako se bori protiv organizovanog kriminala. Ali ono što je mnogo opasnije jeste kada sama politička oligarhija organizuje svoje organizovane kriminalne grupe. To je mnogo opasnije i pogubnije po državu, nego kada postoji mafija ili organizovani kriminal s jedne strane i državna struktura sa druge strane“, rekao je Trešnjev u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

On objašnjava da organizovane kriminalne grupe gotovo po pravilu funkcionišu po principu piramide.

"Tako što jedan organizator ima pet - šest svojih izvršilaca, ali on je i član grupe koja ima nekog drugog organizatora, odnosno nekog svog šefa koji takođe ima pet - šest izvršilaca. Pa je i taj organizator takođe član neke grupe… I najčešće oni jedni za druge između sebe i ne znaju, odnosno oni najniži ne znaju u finalu za koga rade. Pa kada vi uhvatite određeni deo grupe, odnosno određeni deo strukture, vi ne znate da li ste kompletnu organizovanu kriminalnu grupu procesuirali ili samo jedan njen deo“, objasnio je sudija Aleksandar Trešnjev.

Organizovani kao ozbiljne kompanije Piramidalno funkcionisanje

Advokat i bivši tužilac za organizovani kriminal Aleksandar Milosavljević kaže da mu većina dobro organizovanih kriminalnih organizacija danas u svetu liči na ozbiljne multinacionalne kompanije.

"Albanci su trenutno vrlo uticajni u južnoameričkom organizovanom kriminalu, ali oni nemaju nijedan svoj gang tamo. Ne postoje oni kao organizacija. Oni su ti koji donose pare i brinu šta se dešava sa njima, operu ih. Zato imaju uticaj. Sve to rade pojedinci, a glava, odnosno telo tih organizacija su Amerika i Zapad Evrope. Mislim da je mašta slaba stvar u odnosu na to kako se oni organizuju“, kazao je bivši tužilac za organizovani kriminal na Insajder televiziji.

Sudija Trešnjev podseća da je italijanski sudija Falkone bio tvorac finansijskih istraga i oduzimanja novca.

"On je rekao da se ne treba baviti hapšenjem članova organizovane kriminalne grupe, jer organizovana kriminalna grupa funkcioniše kao korporacija, kao preduzeće. Koliko god članova organizovane kriminalne grupe uhapsite, vrlo brzo će se slobodna ’radna mesta’ popuniti drugim članovima, i tako ne možete da urušite organizaciju. Jedini način na koji možete da urušite organizaciju jeste ukoliko joj oduzmete ono zbog čega postoji, a to je sticanje velikih finansijskih moći. I upravo zbog toga je sudija Falkone bio zagovornik toga da mafiji treba oduzeti novac i da će se na taj način srušiti“, kazao je sudija Trešnjev.

Ispričao je da je tu tezu pre nekoliko godina čuo i na jednom okruglom stolu na kojem je bio sa tužiocima i sudijama iz Amerike.

"Jedan od tužilaca je upravo to rekao. Uhvatili su razgovor između dva mafijaša, gde jedan kaže drugom da mogu da mu rade šta hoće, da ga hapse, da ga privode, čak i da ga pošalju na doživotnu robiju, ali ako mu oduzmu novac - onda je stvarno mrtav“, naveo je Trešnjev.

Srbija je 2008. godine usvojila Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Jedna od najpoznatijih zaplena imovine bila je od Darka Šarića, čija je vrednost više miliona evra. Na spisku su bili automobili, vile, stanovi, luksuzni nameštaj, tehnički uređaji, bela tehnika, oprema za teretanu… Deo imovine je prodat i na javnoj licitaciji, na kojoj je vladalo veliko interesovanje građana.

Oduzimanje imovine

Govoreći o oduzimanju imovine stečene kriminalom, novinarka Insajdera Senka Vlatković Odavić kaže da građani moraju da vide da je država spremna da u borbi protiv kriminala udari u ono što organizovani kriminal najviše boli, a to je novac.

"Moramo da znamo da je država spremna, da su tužioci spremni da upravo tu udare. A mi to ne znamo. To nisu više javni podaci, do njih se ne može doći, jer bismo na neki način, ako sam dobro razumela iz odgovora koji sam dobila kada sam tražila podatke, mogli da utičemo na postupke, da time negiramo nevinost, odnosno tu pretpostavku nevinosti. A suština tog zakona je da se onog trenutka kada se pronađe imovina optuženih za organizovani kriminal, ona tog trenutka zamrzne. To ne znači da im je ona oduzeta. Ona je zamrznuta i oni time ne mogu da raspolažu. Ali mi ne znamo šta se zamrzava“, navela je Senka Vlatković Odavić.

Sudija Trešnjev kaže da je oduzimanje imovine prvenstveno instrument borbe protiv samog organizovanog kriminala i da to ima različite reperkusije.

"S jedne strane urušavate jednu kriminalnu organizaciju, s druge strane dobijate i osećaj pravde, dobijate pozitivan odgovor javnog mnjenja, dobijate i velika finansijska sredstva u državnom budžetu. Ali to sve ne sme da bude prevashodno. Ne smete vi oduzimati imovinu da biste punili budžet. Jedna ministarka se svojevremeno hvalila koliko je sredstava oduzeto i koliko je budžet popunjen tim sredstvima. To ne sme da bude suština oduzimanja imovine. Suština oduzimanja imovine jeste da se uruši kriminalna organizacija“, objasnio je sudija.

Značajna pomoć svedoka - saradnika

U borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa od pomoći su i svedoci -saradnici. Srbija je 2002. godine, po uzoru na italijanski model, uvela taj institut u pravosuđe. Prvi svedok - saradnik postao je Ljubiša Buha Čume, koji je organima otkrio detalje o delovanju zemunskog kriminalnog klana, čiji su članovi marta 2003, zajedno sa pripadnicima JSO, izvršiti atentat na premijera Zorana Đinđića. U procesu za ubistvo premijera svedok - saradnik je postao i "zemunac“ Dejan Milenković Bagzi.

Svedoci - saradnici su prvih godina oslobađani kazni, ali je kasnije to promenjeno, pa je bilo i onih koji su završili u zatvoru. S blažom kaznom, naravno.  

Sudija Trešnjev objašnjava zašto su važni svedoci - saradnici.

"Tužilaštvo u jednom momentu sakupi veliki broj dokaza, ali nema načina kako da uveže te dokaze i najčešće je svedok - saradnik taj koji objasni šta znače određene poruke, koje su određene šifre, kako se komuniciralo između... I to je to na šta svedok - saradnik najčešće u postupcima ukazuje, a to se onda materijalnim tragovima i upotpunjuje“, rekao je sudija Trešnjev.

Zemunski i Belivukov klan nisu za poređenje

I trenutno u jednom od najvećih sudskih postupaka kod nas – suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka – postoji okrivljeni svedok, kako se to danas naziva. Za povlašćeni status i blažu kaznu, Srđan Lalić je pristao da ispriča detalje o nedelima Belivukove grupe, među kojima su i monstruozne likvidacije u kojima je i sam učestvovao.  

Mnogi danas, inače, upoređuju nekadašnji zemunski klan i Belivukovu grupu. Bivši tužilac Milosavljević ne vidi preterane sličnosti.

"Mnogo toga se promenilo. Kad gledamo samo te prateće spoljne manifestacije, naizgled sve deluje isto - organizovana grupa, puno nasilja... Belivukov klan je zbog onog čuvenog ’nema tela, nema dela’ čak radio neka zverstva koja zemunci nisu, ili jesu, ali tek kasnije kad su pobegli iz Srbije, o tome ima nekakvih priča“, rekao je Milosavljević.

Ocenjuje da su se društvene okolnosti u celini poprilično izmenile, da su se pojavile  nove strukture koje su - koristeći neke privilegije koje čak možda i ne postoje suštinski, ali ih oni predstavljaju kao privilegije - počele da rade stvari koje su prosto neverovatne.

"Drugo, trenutne organizovane kriminalne grupe, po logici stvari, zbog toga što se sve bave trgovinom narkoticima, finansijski su mnogo jače. A čim ima više para, onda su i mogućnosti za raznorazne druge stvari mnogo veće. Ne mislim pritom na uticaj na pravosuđe, nego i na bekstva i resurse koje imaju na raspolaganju...“, kazao je bivši tužilac za organizovani kriminal.  

Urušenije institucije

Sudija Trešnjev ističe da je u borbi protiv organizovanog kriminala važna kompletna državna struktura, odnosno institucije države.

"Ukoliko vi nemate ili ukoliko su urušene institucije države, borbu protiv organizovanog kriminala možete da svedete samo na formu. Mislim da su institucije države mnogo devastiranije u odnosu na prethodne periode i, u tom smislu, mislim da je borba protiv organizovanog kriminala teža. To onda omogućava veće cvetanje organizovanog kriminala, veće zarade, veće resurse... Ja mislim da bez institucija, prosto, država ne može da postoji“, ocenio je sudija.

Inače, Srbija je treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu. A od 193 države u svetu, Srbija je na 40. mestu.

U izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) navodi dr da su u našoj zemlji najzastupljeniji trgovina ljudima, prinudni rad i krijumčarenje ljudi.

Izvor: Insajder