Suđenje za "Petrovačku cestu" u odsustvu - dokaz nezavisnosti sudstva ili politička igra u pravnoj stvari

Kada je u novembru 2022. održano pripremno ročište u procesu "Petrovačka cesta" protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine u vojno-policijskoj akciji Oluja 1995. godine nad kolonom srpskih civila koja je bežala iz Republike Srpske Krajine, bilo je jasno da do samog suđenja neće ni lako ni brzo doći.

Danas je saopšteno da je krivično vanpretresno veće Višeg suda - Odeljenje za ratne zločine 6. avgusta donelo rešenje kojim je usvojen predlog Javnog tužilaštva za ratne zločine, pa je određeno da se okrivljenima sudi u odsustvu.  

Advokat oštećenih u ovom procesu Dušan Bratić za Insajder kaže da je normalno da je doneta ovakva odluka.

"Normalno da je doneta takva odluka jer je to jedino zakonito. Zakon propisuje da se u odsustvu sudi kada okrivljeni 'nisu dostupni našim državnim organima a postoje opravdani razlog da im se sudi u odsustvu' i upravo ti uslovi su ovde odavno ispunjeni", ističe Bratić.

Međutim, njegov kolega Aleksandar Olenik koji po službenoj dužnosti zastupa Vladimira Mikca, jednog od optuženih, za naš portal navodi da je politika i ovde "umešala prste".

"Vanpretresnom veću trebalo je dve godine da odluči o zahtevu tužilaštva da se optuženima u ovom postupku sudi u odsustvu. To je dve godine kršenja prava kako optuženih tako i žrtava. Ne sećam se da je kod nas u sudskoj praksi postojao predmet, pogotovo za ratne zločine, koji je dve godine stajao u fijoci i da veće nije htelo da odluči o zahtevu da li će se suditi u odsustvu ili neće", ističe Olenik.

Smatra da je time vladavina prava dovedena do apsurda.

"I time se šalje poruka da je ovo više politički nego pravni postupak i da je u avgustu svake godine vreme kada dolazi do podizanja tenzija vezano za Oluju, za Hrvatsku, za odnose Srbije i Hrvatske i sada već u ovom trenutku, iako je postupak na samom početku možemo da kažemo da je upliv politike veliki i to čak za naše uslove", jasan je advokat Olenik.

Bratić napominje da, kako on to kaže, Hrvatska svakodnevno sudi za ratne zločine ljudima sa obrazloženjem da "nisu dostižni drzavnim organima jer se nalaze u Srbiji". 

"Od 4.000 predmeta, 3.989 su okončali u odsustvu. Republika Srbija je ovime pokazala da ima svoje Tužilaštvo i svoj, a ne tuđi sud i da u tim organima postoje ljudi koji imaju moralnih zakona u sebi i koji su se oduprli svim pritiscima i svim iskušenjima upravljenim da ovaj zločin ostane bez pravosudnog odgovora. A takvih pritisaka je bilo spolja u ove dve godine mnogo. Građani Srbije treba da spoznaju i pamte imena tih čestitih i hrabrih ljudi i pravosudne vlasti i država te ljude treba da kadrovski spiralno vodi na vrh", poručuje advokat oštećenih.

Dodaje da se ovom odlukom i današnjim saopštenjem došlo do ideje pravde u čitavom čovečanstvu.

 "Naročito imajući u vidu da ratovi ponovo bukte pa je generalna prevencija zločina nad civilima nužnija nego ikada", jasan je Bratić.

Šta znamo do sada

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine od 31. marta 2022. okrivljenima je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.  

Protiv rešenja o suđenju u odsustvu dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od prijema rešenja, navodi Viši sud.  

Optužnica je podignuta protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca iz Ptuja, Zdenka Radulja iz Osijeka, Željka Jelenića iz Pule i Danijela Borovića iz Varaždina, jer su u akciji Oluja 7. i 8. avgusta 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini. 

Za sada je identifikovano 13 osoba ubijenih u tim napadima, od kojih je šestoro dece, kao i 24 ranjene osobe. 

Podsećamo da je kada je srpsko tužilaštvo podiglo optužnicu time izazvalo salvu osuda i kritika hrvatskog političkog vrha i javnosti.

Problem nedostupnosti optuženih pokazao se kao velika pravna prepreka iako zakon omogućava suđenje u odsustvu.

Takođe, o ovoj temi izjasnila se pre dve godine i glavna hrvatska državna tužiteljka Zlata Hrvoj Šipek. Kako je tada rekla, da je bilo dokaza za raketiranje kolone sa srpskim izbeglicama u "Oluji" 1995, to bi bilo obuhvaćeno haškim optužnicama.

Politički udeo u pravnoj stvari na relaciji Srbija - Hrvatska

Zbog optužnice za "Petrovačku cestu” hrvatski zvaničnici otišli su korak dalje time što su Srbiji zapretili blokadom evropskog puta. Posebno su navodili da je Haški sud doneo jasnu odluku o "domovinskom ratu”. 

Nisu objasnili zašto ni posle toliko godina nisu uradili nešto po pitanju ovog slučaja. Takođe, hrvatsko tužilaštvo nikada nije priznalo ovaj proces niti Vlada Hrvatske priznaje postupak koji se vodi u Srbiji.

Kada je održano pripremno ročište, ostala je nepoznanica da li su zamolnice Ministartsva pravde Srbije stigle do hrvatskog. Kasnije pozivi za ročišta optuženima nisu uručivani uprkos činjenici da je Ministarstvo pravosuđa Hrvatske dobilo zamolnice..

Ne iznenađuje da ovaj proces ima političke obrise i da je doveo do zatezanja srpsko - hrvatskih odnosa.

Prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević istakao je po podizanju optužnice da mu je drago što je ona i potvrđena, ali ga nije iznenadilo zatezanje odnosa dve zemlje uz naznaku da "Petrovačku cestu" taj slučaj “političari koriste da prave džumbus”.

Izvor: Insajder