Studenti u Subotici, vlast u Nišu. A gde je u svemu tome opozicija?
Deset dana otkako su studenti i formalno izneli zahtev da se raspusti skupština i raspišu vanredni parlamentarni izbori, politička kriza u Srbiji je u svojevrsnom vakuumu. Iako skupovi vlasti u Nišu i studenata u Subotici sugerišu da se u kampanju već ušlo i da je raspisivanje izbora krajnje izvesno, poslednje izjave zvaničnika pokazuju da su sve opcije u igri. U takvoj neizvesnoj situaciji, posebno komplikovana je uloga opozicije.
Nakon što su studenti izašli sa zahtevom za izborima, gotovo sve stranke parlamentarne opozicije su ih podržale, praktično se odričući svoje ideje o prelaznoj vladi kao o najboljem rešenju za krizu. A paralelno sa podrškom, stranke su studentima ponudile i pomoć, kao i poziv za razgovore. Ipak, deset dana kasnije, nema nikakvih pokazatelja da se jaz između studenata i opozicije smanjio.
Aleksandar Jovanović, šef poslaničke grupe Ekološki ustanak navodi za Insajder da je neophodno da predstavnici opozicije, studenti, profesori, poljoprivrednici i svi oni koji žele promene sednu da razgovaraju.
“Tih razgovora za sada nema, a nužno je da sednemo, pogledamo se u oči i kažemo šta je potrebno da bismo se svi ujedinili. Ograđivanjem i podelama nećemo daleko stići i tome može da se raduje jedino Aleksandar Vučić. Mora da se razgovara da bi se izvukao maksimum ove energije koja je probuđena zahvaljujući studentima i da bismo dogovorili šta i kako dalje. Do tih razgovora još nije došlo i to je problem“, kaže Jovanović.
Kako do izbora?
Problem za studente i opoziciju moglo bi da predstavlja i oklevanje vlasti da raspiše izbore. Nakon što je danima okolišao da direktno odgovori na zahtev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas bio još neodređeniji, navodeći da će izbori biti u narednih godinu i po dana. Kako upravo toliko i traje mandat aktuelne Vlade, Vučić je ovom izjavom praktično ostavio mogućnost da će naredni izbori biti - redovni.
To i otvara pitanje – šta opozicija može da učini da pritisne vlast da organizuje vanredne izbore?
Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke navodi za Insajder da ne postoji nikakva mogućnost pritiska kroz institucije.
“Insitutucije u Srbiji su planski i sistematski uništavane upravo da bi se onemogućilo da kroz redovan institucionalni proces dođe do promena koje bi ugrozile samovolju režima. Danas su te institucije zarobljene i služe isključivo kao sevis odbrane vlasti porodice Vučić i njihovih saučesnika. Zbog toga je potpuno iluzorno očekivati da se bilo kakvi zahtevi građana i opozicije mogu ostvariti kroz institucije koje su pod punom kontrolom režima. Jedini način da se vlast primora na ustupke jeste snažan vaninstitucionalni pritisak, kroz građansku pobunu i društveno jedinstvo, a ne kroz formalne procedure koje su obesmišljene“, ističe Rakić.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević navodi da bi u okolnostima u kojima vlast okleva da raspiše izbore, studenti trebalo da promene adresu na koju upućuju zahtev.
“Zahtev za izborima, dopunjen zahtevom da se obezbede normalni izborni uslovi, trebalo bi poslati na adrese predsednika Vlade Đura Macuta i predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Premijer po Ustavu može predsedniku da pošalje obrazloženi predlog za raspuštanje Vlade, a Vučević bi kao predsednik najjače stranke mogao da podrži raspuštanje Vlade. U oba slučaja Vučić kao predsednik ne bi imao izbora osim da raspiše izbore“, ističe Milivojević.
On naglašava da bi u slučaju da se oklevanje vlasti nastavi, opozicija trebalo da i konkretnim delima, a ne samo deklarativno, podrže zahteve studenata.
“Oni bi morali da istog trenutka napuste rad skupštine, a u krajnjoj liniji i da vrate mandate. Izlaskom trećine poslanika, skupština bi se i faktički delegitimisala, a legalitet skupštine je urušen još od sednice 25. novembra na kojoj je usvojen budžet uz kršenje zakona“, ističe Milivojević.
Prirodni partneri
Kako napominje, opozicija i studenti su prirodni partneri, iako, kako dodaje, postoji izvesna doza sujete, a verovatno i straha.
“Ja mogu da razumem da oni imaju strah od pojave liste koju bi podržali studenti, ali su nesumnjivo prirodni partneri, tim pre što vlast ignoriše i ovaj novi zahtev studenata, kao što je ignorisala i prva četiri. Za opoziciju je neophodno da budu uz studente, a ne da kalkulišu o tome gde se oni uklapaju u toj situaciji. Opozicija može da kalkuliše jednom kada društvo dođe do normalnih izbora, a uostalom i ideja studentske liste je da se formira jedna vremenski oročena, prelazna vlada koja bi ispunila zahteve i faktički resetovala sistem“, kaže Milivojević.
On dodaje da je i studentima potrebna opozicija, te da ne bi trebalo zaboraviti da je opozicija osvojila skoro milion glasova na prošlim parlamentarnim izborima.
Dragana Rakić napominje da bi bilo kakva saradnja opozicije i studenata morala da počiva na punoj podršci studentima.
“Demokratska stranka je od početka stavila sve svoje resurse na raspolaganje studentskoj borbi jer oni su danas ključni nosioci otpora i delegitmizacije režima. Studenti uživaju podršku više od dve trećine građana i upravo su oni ti koji određuju pravac, dinamiku i način borbe. Naša je dužnost da ih podržimo u njihovim odlukama, a svaki pokušaj da im bilo ko iz opozicije nameće bilo šta, bio bi pogrešan i štetan. Za ostvarenje zajedničkog cilja – smene ovog kriminalnog režima, ključno je društveno jedinstvo, a to jedinstvo danas ima jasno ime: studenti. Jer niko drugi, pa ni političke stranke u ovom trenutku ne uživaju ni približan stepen poverenja i podrške“, zaključuje Rakić.
Novinar: Vuk Jeremić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.