Student FTN-a: Lista koju podržimo ima šansu, probudili smo apstinente

Za sada je poznato samo da na toj listi neće biti studenata, ali i da nameravaju da ostanu dosledni u svom otklonu od političkih partija i opozicije.

Filip, Student FTN-a u Novom Sadu, inače fakulteta koji je prvi izašao sa predlogom za izbore, kaže da će studenti služiti kao neka vrsta verifikacije izborne liste, a da će svaki univerzitet imati određen broj predstavnika koje će delegirati, shodno svojoj veličini.

“To ne moraju nužno biti samo profesori. I gledali bismo da to budu neke što formalne što neformalne grupe koje su nas podržavale od samog početka. Dakle, ljudi koji su dokazano borili od početka sa nama, pružali podršku, s tim da bi naravno, opozicija bila isključena. Dakle, aktivni akteri celokupne političke scene bi bili isključeni”, objašnjava Filip za Insajder.

Na pitanje kako misle da sprovedu kontrolu izbornog dana, imajući u vidu da su izbori na svim nivoima godinama već u senci sumnji u izborne nepravilnosti, Filip objašnjava da će studenti biti kontrolori, ali i da ne treba zanemariti masovniji izlazak na koji studenti računaju.

“Dakle mi moramo da igramo delimično njihovim pravilima, ali negde naš stav je da smo mi drastično povećali izlaznost, da smo aktivirali veliki broj birača koji su bili pasivni, da je negde probuđena svest i kod penzionera koji su nas dočekivali aktivno u tim šetnjama i biciklističkim turama, koje je bilo njihovo, glavno biračko telo. Tako da po nekim našim procenama, čak i uz sve te manipulacije, krađe i tako dalje, mislimo da imamo šanse”.

Dodaje i da su studenti već uveliko u kampanji kroz akciju “Student u svakom selu”.

“Dakle već je započela kampanja gde idemo, obilazimo ljude, pričamo sa njima… Dakle to je jedan način da se suprotstavimo medijskom mraku. Naravno aktivno bismo učestvovali kao kontrolori na izborima i za to se već formiraju radne grupe, obučavaju se studenti na šta moraju obratiti pažnju i sada je sve to proces, ali aktivno radimo na svim tim problemima”, ističe Filip.

Hoće li vlast pristati na izbore?

Iz vladajuće većine, za sada tihe reakcije na zahtev studenata. Do sada se oglasila predsednica Parlamenta Ana Brnabić, i u izjavi na društvenoj mreži Iks studentima poručila:

“Konačno, dragi blokaderi – što se izbora tiče, batalite saopštenja za javnost, već se javite predmetnoj (ne)nadležnoj instituciji”.

Protiv vanrednih izbora oglasio se predsednik SPS-a Ivica Dačić. Kaže, ne plaši se izbora, ali dodaje da oni koji ih traže ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na tim izborima.

"Vlada ima stabilnu parlamentarnu većinu. Ja nisam pristalica bilo kakvih vanrednih događaja, već redovnih izbora i to nisam nikad krio“, rekao je Dačić za TV Pink.

Predsednik Srpske napredne stranke i bivši premijer Miiloš Vučević izjavio je juče, pre nego što su studenti objavili zahtev, da bi izbori bili “katastrofa za državu”, i da su studenti zakasnili sa zahtevom za izbore.

"Ključno pitanje, što nisu tražili vanredne izbore u novembru, decembru, dobili bi. Bilo je prirodno da ih u tom trenutku traže, ako su smatrali da je neko kriv iz sistema, nego su im svi planovi propali“, rekao je Vučević juče za TV Happy.

Da će izbori biti katastrofa saglasan je i sagovornik Insajdera, ali kako kaže - katastrofa za SNS.

Na pitanje zašto misle da će vlast sada pristati na izbore i šta ukoliko do toga ne dođe, Filip dodaje da neće prestati da vrše pritisak.

“Mnoge stvari nisu bile zamislive do pre par meseci, pa eto pala je jedna vlada, nadamo se da će pasti ova druga vlada. Nastavićemo da vršimo pritisak na vlast i režim. Nema zaista naznaka da će bilo ko da odustane od blokade i od ove borbe, a mislimo da se borimo za bolje društvo”, i time što nema nas na listi pokazujemo da to radimo radi opšteg, a ne ličnog interesa”, kaže Filip.

Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su 17. decembra 2023. godine, i to su takođe bili vanredni parlamentarni izbori.

Izborni uslovi nepromenjeni - kako kontrolisati naredne izbore?

Ukoliko bi se išlo na nove izbore, to bi značilo da se izlazi pod potpuno istim izbornim uslovima.

Iako je posle protesta o izbornim neregularnostima i Rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, formirana Radna grupa za unapređenje izbornog procesa u kojoj su sedeli predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora - godinu dana kasnije stanje je nepromenjeno.

Epilog je takav da su izborni uslovi isti, a opozicija i civilni sektor zamrzli su učešće u Radnoj grupi.

To znači da nema nikakvih promena u biračkom spisku koji se godinama pokazuje ključni problem i kamen spoticanja do fer izbora, jer i dalje nije formirana Komisija koja bi se bavila revizijom. Do neslaganja tri strane došlo je oko mandata i sastava te Komisije, ali i terenske kontrole biračkog spiska - što se pokazalo kao posebno važno posle brojnih sumnji da je na jednoj adresi prijavljeno i na desetine i stotine birača.

Ne treba zaboraviti ni to da se preporuke ODIHR-a odnose i na REM, a Srbija već pola godine nema članove Saveta REM-a. Novi konkurs tek treba da bude raspisan.

Test za potencijalne parlamentarne izbore mogli bi da predstavljaju najavljeni lokalni izbori u Kosjeriću, gde su studenti podržali građansku listu i Zaječaru, 8. Juna.

Novinarka Maja Repić