Stari savski most se uklanja bez plana – ko odlučuje o budućnosti Beogradskog nasleđa? (VIDEO)

Iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda za Insajder kažu da je odlučeno da se delovi mosta skladište u pogonu podizvođača radova, "Mostogradnji ING", u Batajnici, gde je, kako navode, "predviđeno ispitivanje stanja čelične konstrukcije", a potom i ponovna montaža "na nekoj lokaciji koju će odrediti republički organi i institucije".

Kako najavljuju gradske vlasti konačna odluka o konstrukciji Starog savskog mosta biće doneta posle "konsultacija sa stručnjacima i javnošću" .

Planovi za uklanjanje Starog savskog mosta i izgradnju novog na istom mestu datiraju još od 2016. godine, ali su oni koji se odnose na buduću namenu prepoznatljivog simbola Beograda više puta menjani. 

Govorilo se da bi most mogao biti premešten na suvo, u park Ušće. Razmatrale su se i ideje da li bi mogao da postane pešačko-biciklistički, ili da povezuje blok 70 i Adu Ciganliju ili Zemun i Lido – ali ni za jedan od tih scenarija do danas nema zvanične potvrde.

Manjak konkretnog plana u trenutku kada su mostu već odbrojani dani, ali i informacija  koje aktuelna gradska vlast deli s javnošću koja je mesecima zabrinuta za sudbinu prestoničkog priobalja, urbanistkinja Božena Stojić objašnjava činjenicom da grad Beograd nema važeći Generalni urbanistički plan i da se zato  pristupa modelu  izgradnje u privatnom, a ne u javnom interesu.

„Sve što je došlo kao predlog gradske uprave o potencijalnim lokacijama tog mosta, pre svega ukazalo je ne da se razmišljalo o lokacijama gde je taj most, odnosno neki most, neophodan, već se razmišljalo o tome koje su to lokacije koje je neophodno premostiti kako bi se na drugom kraju tog mosta razvio neki novi potencijal za izgradnju nekih novih kompleksa ili naselja“, kazala je Stojić.

Iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazuju na još propusta. 

Kako kaže arhitekta i urbanista Dragomir Ristanović –u februaru 2023. godine istekla je studija procene uticaja na životnu sredinu, a gotovo dve godine od isteka te studije dobijena je Građevinska dozvola. 

Kako kaže, to je  omogućeno nezakonito jer je službenik Ministarstva zaštite životne sredine investitoru u dva navrata izdao pogrešnu informaciju da se rok trajanja te studije produžava, zbog čega je RERI obavestio nadležno javno tužilaštvo.

„Dakle, ova studija, kao i građevinska dozvola koja je kasnije izdata, ni na koji način se ne odnose na radove koje se trenutno izvode na Savskom mostu. Potpuno je neosnovano i nejasno kako je Ministarstvo zaštite životne sredine uopšte moglo da utvrdi da ovaj obim radova koji se trenutno događaju, prisustvo mehanizacije i svih aktivnosti, neće ugroziti stanje životne sredine“, naveo je Ristanović.

Najmanji drumski most u prestonici Srbije podignut je 1942. godine, za vreme nacističke okupacije Kraljevine Jugoslavije. Tada „Princ Eugen“, odnosno „Švapski“ most prvobitno je planiran za premošćavanje Tise, ali je konstrukcija preusmerena u Beograd posle uništenja Mosta kralja Aleksandra, jedina tadašnja veza između dve obale Save. 

Ima i jedinstvenu istorijsku vrednost: prema dostupnim podacima, on je jedini veliki most u Evropi koji nacisti nisu uspeli da sruše prilikom povlačenja tokom Drugog svetskog rata. 

Zahvaljujući hrabrom činu beogradskog učitelja Miladina Zarića, koji je presekao detonatorske kablove, Stari savski most je sačuvan od uništenja. 

Ovaj podvig učinio je most ne samo infrastrukturnim objektom, već i simbolom otpora i hrabrosti. Ipak, osam decenija kasnije, nije izdržao nalet savremene urbanizacije i odluka administracije Srpske napredne stranke koje ga brišu sa rečnog horizonta.

Novinar Stefan Miljuš