Srbija ostaje bez nastavnika: Male plate, mobing i nasilje odvraćaju mlade od prosvete

Ko će obrazovati decu u osnovnim i srednjim školama za deset godina pitanje je koje se nameće zbog činjenice da za nastavničke fakultete već godinama nema apsolutno nikakvog interesovanja. Nastavni kadar biološki stari, a mnogi zbog loših ulova rada, prelaze u druge struke. Na odliv nastavnika i nezainteresovanost budućih studenata utiče učestalo nasilje učenika i roditelja, na koje država nema odgovor, navode sagovornici Insajdera.

Škola, ilustracija Foto: Pixabay.com

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2022/23. godini nastava se u Srbiji odvijala u 1.133 osnovne škole i 521 redovnoj srednjoj školi. Svaka od ovih škola mora da ima nastavnika srpskog i matematike. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje brucoši koji su upisali fakultete s namerom da budu nastavnici hemije i fizike. 

“Poziv nastavnika nije atraktivan,  sve manje njih se je zainteresovano da radi u prosveti. Srbija u ovom trenutku nema strategiju. Za popunjavanje radnih mesta direktori moraju da biraju najmanje loše rešenje - da li će uzeti neko ko nije stručan, a ko ne zadovoljava sve uslove po pravilniku ili će angažovati nekoga ko je u penziji. Nažalost, nijedno od ovih rešenja nije dobro”, kaže  za Insajder prof. dr Srđan Verbić, bivši ministar prosvete.

Građevinske radnike Srbije može da uveze, ali nastavnik srpskog jezika se školuje u Srbiji. Uprkos činjenici da im je fakultetsko obrazovanje besplatno, a posle školovanja posao na dohvat ruke, da biraju, svršeni srednjoškolci ne žele u prosvetu. 

“Ako pogledamo kako su budući studenti upisivali fakultete ove godine, vidimo da su tu među prvih pet oni fakulteti sa kojima su konkurentni na inostranom tržištu rada. Sa Elektrotehničkim fakultetom il isa FON-om, oni mogu odmah da nađu plaćeniji posao u Srbiji”, za Insajder govori Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo.

Nekada cenjena struka, danas kazna

 Prema rečima profesora Ljubodraga Savića, U Srbiji se od od devedesetih godina prošlog veka, promenio sistem vrednosti. 

“Imamo demografski problem, imamo sve manje stanovnika. Pored negativnog prirodnog priraštaja, veliki broj ljudi se konstantno iseljava. U ključnim industrijskim granama izgubili smo gigante, dolaze strane firme Kojima ne trebaju radnici sa posebnim kvalifikacijama", podseća  Savić. 

Što se tiče prosvete, on ukazuje na dva problema – neadekvatne plate i odnos prema nastavnom osoblju. 

“Prosvetni radnici su nekada bili jako cenjeni u društvu. To danas nažalost nisu. Svi očekuju da oni uče i vaspitavaju našu decu. Ako pogledamo objektivno, u svim školama oni svakodnevno imaju probleme. Ili sa učenicima, roditeljima ili sistemom. U stvari, mi smo vrlo neobjektivni ljudi. Mislimo da su naša deca najbolja, da ona nikad ne greše. Nastavnici, slabo plaćeni su pod višestrukim pritiskom, zbog toga danas nemamo interesovanje mladih ljudi da rade u obrazovanju”, zaključuje Savić. 

Profesor Savić se osvrnuo na činjenicu da se sistem vrednosti promenio, da ne živimo u društvu gde se ističe poštenje, vrednost, moral, društvena dobit, već da je primarna lična korist, sa što manje rada.  

Učionica Foto: Tanjug/Zoran Žestić

 
Plate za život na ivici egzistencije 

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji je 96.614 dinara. Zaposleni u prosveti, sa punim fondom časova, imaju oko 15.000 manje, od republičkog proseka. 

“Mora da se promeni uloga nastavnika, između ostalog i način na koji se finansira. Mi imamo veliki problem s tim, da svi nastavnici praktično imaju iste plate, i oni koji se trude i onaj koje nije briga za svoj posao. Ne postoji nagrađivanje prema nivou stručnosti, prema trudu, prema nekim vannastavnim aktivnostima. Jedina stvar koja se dodatno finansira su godine staža i ništa više”, navodi Srđan Verbić. 

Policija ispred škole, foto: Srđan Ilić

Mobing u školi 

 Sve češće smo svedoci naslova u medijima da su se roditelji ili učenici verbalno, a često I fizički obračunali sa nastavnicima.   

“Sami uslovi rada su u prethodnim godinama značajno pogoršali, pre svega zbog opšte prisutnog nasilja u školama. Nastavnici su na udaru učenika, roditelja, ali neretko dolazi i od direktora, koji su po pravilu partijski postavljeni ljudi. Oni ponekad nemaju mnogo razumevanja za neke racionalne zahteve koje dolaze od strane pojedinaca ili od celog kolektiva. Tako da imamo vrlo česte situacije da pritisak ne dolazi samo spolja, nego dolazi i iznutra, iz kolektiva”, navodi Mario Reljanović. 

On dodaje da učenici vide kako nastavnici prolaze, pa zbog toga oni racionalno odlučuju da im profesionalni put ne ide u tom smeru. 

Izvor: Insajder