Srbija na raskršću: Studenti traže izbore, vlast (za sada) bez ustupaka

Na jednoj strani nalazi se tanka šansa da se dijalogom dođe do koliko-toliko prihvatljivih uslova za sve učesnike ove političke igre. Na drugoj, dodatno podgrevanje već užarene političke krize.  

Pritom, sam zahtev za raspisivanjem izbora implicitno uključuje pretpostavku dobre volje različitih političkih faktora. U prvom redu, da bi izbori bili raspisani potrebna je saglasnost vladajuće većine koja nema formalnu prepreku da izgura pun mandat do 2027. godine. Bez njihove volje, izbori neće biti raspisani. A za sada ne deluje da će biti puno dobre volje.  

Manjak dobre volje

Nakon što je studentski zahtev za izborima objavljen, predsednica skupštine Ana Brnabić je izjavila da su zahtevi studenata bili paravan i da je “sve od početka bila politika“.  

"Blokaderi pojma nemaju ni koji su im zahtevi ni ko je, u skladu sa Ustavom i zakonima, nadležan za te zahteve, inače ne bi mogli da izjave glupost da traže izbore kako bi im se ispunili zahtevi", navela je Brnabić na mreži Iks.

Iako negativno intonirana izjava, Ana Brnabić se u njoj nije bliže odredila prema samom zahtevu, odnosno da li lično podržava ideju raspisivanja izbora ili ne.  

Daleko transparentniji u tom smislu bio je ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a Ivica Dačić koji je rekao da nema razloga za održavanje vanrednih izbora. On je dodao i da se ne plaši rezultata eventualnih izbora, te da oni kojih ih traže ne razumeju da to “može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na izborima“.  

I poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je u izjavi za Insajder istakao da ne zna zbog čega bi država izlazila u susret studentima.  

Naravno, najveću težinu po ovom pitanju imaće odluka predsednika Srbije koji je za sutra najavio obraćanje javnosti.  

Istini za volju, ni druga strana nije prethodnih meseci pokazivala preveliku sklonost za dijalogom. Više puta ponovljene pozive predsednika Srbije da razgovaraju o ispunjavanju zahteva, studenti su odbijali, navodeći da ne mogu da pregovaraju sa "nenadležnom predmetnom institucijom“. Razgovor su odbili i sa Vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, iako tužilaštvo ima daleko veće nadležnosti od predsednika spram prva tri studentska zahteva.

A sve i da vlast odluči da raspiše izbore, opet se nameće potreba dijaloga, ovoga puta o izbornim uslovima. Da nema dobre volje za pronalaskom kompromisa po ovom pitanju pokazuje sudbina napuštene Radne grupe za popravljanje izbornih uslova. Predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora za deset meseci nisu uspeli da usaglase nijedan predlog zakonskih izmena koji bi bio na tragu ODIHR preporuka, ostavljajući izborne uslove istim onakvim kakvi su bili u decembru 2023. godine.  

Odvezivanje ovog čvora bi 2025. godine bilo utoliko komplikovanije, što se sada osim opozicije i vlasti, pitaju i studenti koji drže distancu i od jednih i od drugih.  

Ironično, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u uvodnim danima političke krize pominjao mogućnost raspisivanja izbora, kao i referenduma o poverenju predsedniku, ali tada niko od političkih subjekta nije želeo da krene u tom pravcu. O mogućnosti izbora se intenzivno spekulisalo i nakon ostavke premijera Miloša Vučevića, imajući u vidu da je predsednik rekao da je i to jedna od opcija. Na kraju, formirana je Vlada Đura Macuta, pokazujući da vlast u ovom trenutku ne želi da pozove građane na glasanje. Što ne znači da se u svetlu novih okolnosti neće okrenuti ka izborima.  

Da se politička kriza bliži rasksnici, vidi se i na kalendaru. Dok je debata o sudbini aktuelne akademske godine uveliko u toku, ubrzo na dnevni red dolazi i odlučivanje o narednoj. Ako bi se blokade produžile i preko leta, otvorilo bi se pitanje izvodljivosti održavanja prijemnih ispita za fakultete, te prijema nove generacije brucoša.  

Utisak je da je dijalog predsednika Vlade i rektora usmeren upravo na to pitanje, ali za sada nema pouzdanih informacija koji bi ukazali da se ide u pravcu obostrano prihvatljivog rešenja.

Dijalog potreban svim stranama

Ivo Čolović, iz Cesid-a ističe za Insajder da mu deluje da će vlast malo sačekati sa raspisivanjem izbora, ali da neće definitivno zatvoriti mogućnost njihovog raspisivanja u narednom periodu.

“Vlast je svakako na početku krize bila spremnija na raspisivanje izbora nego što je to sada slučaj. Međutim, pošto je nova Vlada tek izabrana, za vladajuću koaliciju  bi bilo krajnje nezgodno da je sada rasformiraju i da u tom procesu potroše neke kadrove, uključujući i aktuelnog premijera. Drugi motiv za odlaganje odluke o raspisivanju izbora bi bila želja vlasti da diktira kada i pod kojim uslovima će oni biti održani. Vrlo je verovatno da će se kalkulisati sa datumom izbora, sa željom da se odabere onaj trenutak koji vladajućoj koaliciji najviše odgovara“, navodi Čolović.

Čolović dodaje da bi odluka vlasti da ne raspiše izbore mogla da vodi daljem zaoštravanju krize, ali i da bi pod određenim uslovima mogla, kroz pregovore sa studentima, da doprinese spuštanju tenzija.

“Vlast bi mogla da kroz pregovore uslovi raspisivanje izbora deblokadom fakulteta i prekidanjem protesta koji dovode do blokada ulica ili institucija. Iz te perspektive gledano, čini se da su studenti imali nešto bolju poziciju da se izbore za izbore u martu kada je, kako to izgleda, protest bio na svom vrhuncu i da vlast sada očekuje da će preko leta energija i spremnost na proteste dodatno da opadnu. Zbog toga je moguće da su danas ljudi u vlasti više voljni da rizikuju sa odlaganjem izbora, nego što bi bili da je sličan zahtev iznet u martu“, navodi Čolović.
 

On se slaže sa konstatacijom da nijedna od strana tokom trajanja krize nije pokazala previše volje za dijalogom, i da pozivi na dijalog od strane vlasti nisu bili doživljavanji kao iskreni od strane studenata, ali i napominje da je dijalog potreban i jednima i drugima u ovom trenutku.

“Imam utisak da i vlast i studenti moraju da pronađu način da izađu iz ove situacije, koja ni za jednu od strana nije baš najbolja. Atmosfera se menja iz dana u dan, a stiče se utisak i da su građani, bilo da su u pitanju pristalice studentskih zahteva ili oni kojima je bliža trenutna vlast, postali malo umorni od svega što se događa i da očekuju rešenje za krizu u društvu. Na kraju krajeva, da bi se uopšte održali izbori, njima mora prethoditi dijalog, makar oko bazičnih izbornih uslova. U nekom okviru se o tome mora razgovarati da bi ti eventualni izbori bili organizovani na adekvatan način i da bi svi prihvatili njihove rezultate kako se ne bi desilo da se i po njihovom okončanju politička kriza nastavi", zaključuje Čolović.  

Ceo ovaj proces odvija se pod budnim okom Evropske unije koja nije otkrivala karte u pogledu toga da koji joj je ishod draži. Ipak, nakon višenedeljnih spekulacija danas je došla potvrda da će prva rata Plana za Zapadni Balkan vredna oko 111 miliona evra ipak leći na račun države. Svaka naredna uplata, zavisiće prvenstveno od opipljivog napretka u reformama. Na vrhu liste će biti reforme izbornog zakonodavstva i napredak u izboru saveta REM-a. 

Novinar: Vuk Jeremić