Srbija na raskršću: Blokade, pad Vlade i gde smo sada na pola 2025.

Prvih pet meseci obeležili su brojni potresi na društvenoj i političkoj sceni Srbije – od studentskih protesta zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, preko ostavke premijera Miloša Vučevića i pada Vlade, do blokada lokalnih parlamenata širom zemlje, RTS-a i RTV-a. 

Dodatne podele i tenzije u društvu izazvale su i upotreba navodnog zvučnog oružja, upad policije u prostorije nevladinih organizacija, trodnevni svenarodni sabor, okupljanje studenata 2.0 i izgradnja šatorskog naselja u Pionirskom parku. Upečatljiv primer podela predstavlja i kordon policije koji je razdvajao građane tokom obeležavanja Prvog maja.

Rešenje društvene i političke krize možda je na pomolu, pošto su na početku nedelje Studenti u blokadi uputili zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Dva dana kasnije, iz Moskve je stigao odgovor predsednika Aleksandra Vučića, koji je poručio da studenti mogu da "krenu sa pripremama".

Iako prisutna na protestima i deklarativno uz studente, opozicija i dalje ima sporednu ulogu u aktuelnim dešavanjima. Većina opozicionih stranaka načelno podržava studentski zahtev za vanredne izbore, ali uz insistiranje na prethodnom ispunjenju studentskih zahteva i poboljšanju izbornih uslova

U Novu godinu deo građana Srbije ušao je uz muziku, a deo potpunoj tišini. Na Studentskom trgu u Beogradu studenti su organizovali skup pod nazivom "Nema nove - za staru ste nam još dužni”, a sličan protest organizovan je i u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Mesec januar obeležili su studentske blokade fakulteta, ulica, raskrsnica, Autokomande, mostova, pa sve do njihovog pešačenja od Beograda do Novog Sada.

Ista nedelja koja je počela protestom „Školski čas u zadnji čas“, završila se „Generalnim štrajkom“.

Brojni ugostiteljski objekti, pozorišta, trgovinske radnje nisu radili, u znak podrške studentima i prosvetnim radnicima. I dok je deo javnosti podržavao obustavu rada svih objekata, vlast je poručila da ne razume smisao tog štrajka. 

Ni taj protest nije mogao da prođe bez incidenata. Tako je na Novom Beogradu u naletu automobila među redare u Ulici Jurija Gagarina jedna devojka teže povređena. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je nešto kasnije da su pripadnici policijske stanice Novi Beograd "pronašli vozača M. S. (1999) koja je vozilom marke "sitroen“ u bloku 70 oborila dvadesetpetogodišnju devojku".

Prvi veliki skup studenata bio je  27. januara u 10 sati ujutru kada su blokirali Autokomandu u akciji „Pod našom (auto)komandom“. 

U satima pred istek blokade, studenti su počistili prostor na kom su boravili. Međutim, iste noći u Novom Sadu studenti su saopštili da su njihove kolege napadnute, te da je jedna devojka ozbiljnije povređena.

Miloš Vučević podneo je 28. januara ostavku na mesto premijera Srbije jer je, kako je rekao, "objektivno odgovoran za ono što se desilo“. Odmah za njim, ostavku je podneo i Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada. Njihove ostavke su bile jedan od studentskih zahteva.

Februar je bio u znaku masovnih studentskih protesta i šetnji, tokom kojih su studenti, pešice i biciklima, prešli na hiljade kilometara širom Srbije. Već poslednjeg dana januara kolone studenata koje su iz Beograda krenule ka Novom Sadu stigle su na cilj, kako bi se 1. februara priključile velikom protestu pod nazivom „1.2. na 3 mosta“.

Tri meseca od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici obeleženo je blokadom sva tri mosta u u Novom Sadu – Mosta slobode, Varadinskog i Žeželjevog.

Širom Srbije održan je veliki broj protesta i skupova podrške studentima i njihovim zahtevima. Građani su se u velikom broju okupili u Nišu, Užicu, Šapcu, Jagodini, Čačku, Smederevu, Vršcu, Kruševcu, Boru, Rumi… Skupovi su održani i u Požarevcu, Kosjeriću, Dobanovcima, Smederevskoj Palanci, Mladenovcu, Despotovcu, Gadžinom Hanu, Ražnju, Brestovcu, Vučju, Trgovištu, Bajinoj Bašti, Mionici, Trgovištu, Irigu, Vlasotincu, Surdulici, Silbašu... U nekim od tih mesta, građani su prvi put izašli na ulice u znak solidarnosti sa studentima.

Sedam dana kasnije, studenti kragujevačkih fakulteta pozvali su na 15-časovnu blokadu u tom gradu 15. februara pod nazivom "Sretnimo se na Sretenje".

Mesec mart počeo je „majanjem“ građana i studenata u blokadi u Nišu u velikom protestu u tom gradu pod nazivom „Studentski edikt“. Skup je trajao simboličnih 18 sati, jer je, kako su studenti naveli, 18 pozivni broj za Niš, ali i „poziv za promenu koja je potrebna“.

Sedmica pred protest 15. marta počela je „dizanjem tenzija“, kada su studenti u blokadi, iznenada, 10. marta uveče blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS), koja je trajala 22 sata. 

Popularnu parolu sa društvenih mreža, „nemoj da je neko spustio tenzije“, u sedmici pred protest u Beogradu najozbiljnije shvataju predstavnici vlasti, koji su optužili da je prilikom blokade RTS-a, prema tvrdnjama predsednika, policajac Lazar Baćić „napadnut od boljševičkih plenumaša ispred zgrade RTS".

Slučaj policajca Lazara Baćića tako se sveo na pet jasnih činjenica – prva je da je on bio to veče u Aberdarevoj ulici u civilu i da je povređen, druga je da mu je povređeno levo oko koju potvrđuje fotografija predsednika države, treća je da to veče niko drugi nije prijavio takve povrede, četvrta su video snimci koji više nego jasno pokazuju trenutak kada muškarac u civilu dobija udarac u glavu, gubi ravnotežu i pada na ulicu i peta činjenica je da mu je taj udarac, kako se vidi na snimcima, zadao pripadnik Žandarmerije.

Sa svim činjenicama na stolu, situacija je očigledna: žandarm u uniformi udario je žandarma u civilu.

Do danas ni MUP ni Više javno tužilaštvo ne odgovaraju na pitanja Insajdera, ko je udario žandarma Baćića.

Protestni dan počeo je očekivano. Brojni građani iz cele Srbije od prepodnevnih sati krenuli su sa okupljanjima kako bi svi zajedno učestvovali u velikom protestu "15. za 15“ istovremeno odajući poštu za, tada još uvek, 15 stradalih osoba i pružajući podršku studentima i njihovim zahtevima.

Uprkos narastajućim tenzijama tokom prethodne nedelje, studenti u blokadi koji su pozvali na miran skup, bili su pri stavu da će takav i ostati, a isti slučaj bio je i sa građanima koji su došli da ih podrže. 

Najviše tenzija u toku celog dana bilo je upravo oko Pionirskog parka gde su u prethodnoj nedelji boravili „Studenti 2.0“ koji su protiv blokada fakulteta i koji, kako kažu, žele da uče. Oko kampa su bili i pripadnici 63. padobranske brigade, kao i motociklisti koji su formirali redove između grupe koja kampuje ispred Predsedništva i studenata u blokadi i građana koji su im se pridružili.

Da će sve proći bez incidenata delovalo je do trenutka kada se održavala petnaestominutna tišina kako bi se odala pošta za 15 stradalih u padu nadstrešnice 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Snimci sa društvenih mreža pokazuju da su okupljeni u Ulici kralja Milana krenuli naglo da se povlače sa ulice na trotoare sa leve i desne strane. Prisutni su naveli i da su čuli prodoran zvuk, te su na društvenim mrežama počele spekulacije da je upotrebljen „zvučni top“, što je MUP nešto kasnije demantovao.

Takođe, da nije bilo zvučnog topa govorili su i ostali predstavnici izvršne, zakonodvane i sudske vlasti.

Ipak, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, praktično je potvrdio da je postojao jedan sporni uređaj na jednom vozilu Žandarmerije. Međutim, kako je rekao tada, nije bila namera niti je upotrebljeno na nezakonit način, a nabavljeno je „samo za komunikaciju“, te nije bila nezakonita jer nikada nisu imali nameru da koriste mogućnosti tog istog uređaja koje zakon ne dozvoljava..

Najnovija meta tabloida u mesecu martu bio je rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, koga su vlast i tabloidi označili kao glavnog aktera, koji stoji iza studentskih blokada i protesta.

Pred kraj meseca dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović napadnuta je nožem u Nišu. Žena koja je osumnjičena za napad je uhapšena.

Mesec april obeležili su "Tura do Strazbura", protesti u Novom Pazaru i Kraljevu, trodnevni svenarodni sabor, novi premijer i nova Vlada, blokiran RTS i raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM-a.

Dok su studenati išli ka Strazburu i Novom Pazaru, u Beogradu se spremao drugi skup pod nazivom „Ne damo Srbiju“, a u organizaciji Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera. 

U pitanju je bila trodnevna manifestacija od petka 11. do nedelje 13. aprila, a centralni događaj održan je u subotu 12. aprila ispred Narodne skupštine sa početkom u 19 časova.

Do smirivanja tenzija nije došlo ni nakon izbora nove vlade na čelu sa premijerom Đurom Macutom, koji je na tu funkciju izabran 16. aprila polaganem zakletve u Skupštini Srbije. 

Da se ide u smeru ka nekom rešenju govori i činjenica da su krenuli razgovori izmeđe univerziteta i Vlade. Rektor je nakon završetka trećeg sastanka rekao da nema zaključaka sa razgovora i dodao da ostaju sve uredbe koje je donela prehodna Vlada.

Četiri meseci neprekidnih protesta, političkih smena, sukoba u javnosti i sve vidljivijih podela u društvu pokazali su da se Srbija nalazi na prekretnici. I dok su studenti i građani uspeli da nametnu važne društvene teme i pokrenu donekle institucionalne reakcije, ostaje da se vidi da li će kriza prerasti u širu demokratizaciju ili će se završiti stanjem kakvo je sada.

Novinar Đorđe Jokić