Srbija i energetski sporazum sa SAD: Kako "stojimo" sa strujom i koliko je stabilan energetski sistem

Nema razloga za brigu kada je reč o proizvodnim kapacitetima Elektroprivrede Srbije, tvrde u ovom preduzeću. Na pitanje Insajdera kako početkom septembarskih dana funkcioniše proizvodnja električne energije, iz EPS – a stiže odgovor da je sve u redu.

"Proizvodni kapaciteti "Elektroprivrede Srbije“ funkcionišu stabilno i proizvodnja uglja i električne energije odvija se u skladu sa planom. Istovremeno, EPS pouzdano snabdeva građane i privredu električnom energijom. Na deponijama termoelektrana na zalihama je više od 1,8 miliona tona uglja, a u akumulacijama je više od 430 GWh", odgovaraju iz EPS za Insajder.

Međutim, činjenica je da Srbija uvozi struju, a kako za Insajder objašnjavaju u EPS-u, posle višemesečne suše i veoma loše hidrologije, tokom poslednjih nekoliko dana znatno se povećava nivo vodotokova što utiče na veću proizvodnju u hidro sektoru. 

Kakva je situacija kada je reč o energetici i da li negde "škripi“, Insajder je pitao eksperta za energetiku Aleksandra Kovačevića koji ističe da problem postoji i to u celom regionu.

"Taj problem se vidi manje-više na svakom aspektu energetskog sistema. Vidi se u snabdevanju gasom jer se celokupan sistem snabdevanja nalazi de facto u ratnom području na ovaj ili onaj način“, ocenjuje Kovačević.

Napominje da se vidi i u problemu proizvodnje električne energije zbog kvarova u elektranama koji se takođe, kako Kovačević kaže, ponavljaju u celom regionu.

"Jedan broj zemalja u regionu već nema dovoljno uglja. Severna Makedonija na primer. Tako da u svakom aspektu energetskog sistema postoji problem sigurnosti snabdevanja. To se reflektuje na tržište ogrevnog drveta koje i dalje ima relativno visoke cene u odnosu na istorijski prosek“, kaže Kovačević.

Dok je Srbija ponovo u situaciji da uvozi dosta struje ekonomski konsultant Bogdan Petrović za Insajder navodi da još nisu završeni remonti, pre svega termoelektrane u Obrenovcu. A postoji i drugi problem koji je dugoročne prirode.

"Rudarenje uglja iz Kolubarskog basena još nije dostiglo nivo pre krize. To znači da ćemo verovatno dugoročno morati da uvozimo deo uglja za potrebe elektrane u Obrenovcu. Nama je snabdevanje strujom iz uglja neophodno jer to se moglo videti recimo u ponedeljak kada je po jednom kišnom danu, bez sunca, a vodotoci reka su jako niski, vetra jedva da je bilo juče… mi smo praktično preživeli samo zato što su nam radile termocentrale i zato što smo mogli da uvezemo određenu količinu struje, oko 10-15 odsto naših dnevnih potreba“, kaže Petrović za Insajder.

Ipak, postoji dobra vest za ovu sezonu a Petrović je vidi kao jedinu dobru.

"Uskoro će se pustiti u rad nov kapacitet EPS-a, on je sad u probnom radu, trebalo bi da uđe u pun rad ove jeseni, to je nekih 350 MW u Kostolcu. To će malo da olakša situaciju, ali i dalje ostaju problemi što imamo čitav niz zastarelih termoelektrana koje treba da počnu da se gase, i koje su energetski neefikasne“, naglašava ekonomski konsultant.

Prema njegovim rečima,  drugi problem ogleda se u tome što su najbolje rezerve uglja iz Kolubarskog basena već iscrpljene i svaki ugalj koji se dalje bude kopao, teže će da se izvuče zbog dubine slojeva na kojima se nalazi a  i kvalitet tog uglja je problematičan.

Na naše pitanje šta bi bilo neko dugoročno rešenje, Petrović ističe da je neophodno da se vrlo brzo krene ka zameni termokapaciteta.

"To naravno ne može da se zameni brzo, taj proces zamene trajaće 25 do 30 godina. Šta to znači? Na obnovljivim izvorima odnosno na vetru i na suncu mi ne možemo zasnivati našu energetsku bezbednost. Čak i kad bude gotova ta čuvena reverzibilna hidroelektrana Bistrica, to je samo 650 MW, nama treba stabilne rezerve od bar 3000 MW. To trenutno imamo preko uglja. Znači, ugalj možemo zameniti samo nekim stabilnim izvorom, gas nemamo“, podvlači Petrović.

Uz to, pojašnjava, gas je proskribovan zbog zelene agende jer emituje ugljen dioksid, manje nego ugalj, ali ga emituje. 

"EU preti karbonskim taksama za korišćenje gasa. Dakle, jedino rešenje jeste da Srbija krene relativno brzo u izgradnju nuklearnih elektrana, koje u narednih 30 godina treba da obezbede bar 3000 MW stabilnog napajanja energije. Sa ostalom potrošnjom mi možemo da se igramo sa reverzibilnim elektranama, suncem, vetrom i postojećim hidrocentralama, koje će da ostanu u funkciji“, kaže Petrović.

Da više nema puno izbora, smatra i Kovačević uz opasku da su neophodne velike investicije.

"Potreban je investicioni program od danas za narednih deset godina koji će u potpunosti promeniti energetski sistem. I taj investicioni plan treba da bude poznat što je moguće pre, da bi preduzeća raspoloživa sredstva mogla da koriste shodno tome. Kratkoročni plan ukazuje da je potrebno uvoziti energiju kad god je prilika, kad god su cene povoljne. Još uvek je tako, zato Srbija uvozi veću količinu sada sa ciljem, gde je verovatnoća kvarova velika, da se objekti sačuvaju i koriste u vreme zime kada cena bude visoka“, obrazlaže Kovačević.

Nedavno smo čuli da je predsednik Srbije nezadovoljan što trošimo mnogo para na uvoz struje. Kako je rekao, tokom boravka u Podrinju, ne kopamo dovoljno uglja, ali ćemo to rešavati. Dok je letos tokom tropskih temperatura u zemlji istakao da je potrošnja struje veća nego tokom zimskog perioda. Iz EPS-a za Insajder navode detalje urađenog do sada.

"Tokom proleća i leta urađeni su ili su pri kraju redovni i kapitalni remonti i EPS će biti spreman za zimsku sezonu i stabilno snabdevanje električnom energijom. Mnogi poslovi na sistemima za proizvodnju uglja i električne energije su već završeni, a veliki kapitalni remont kao što je na bloku B1 u TE „Kostolac B“ je u završnici. Planski su urađeni obimni radovi kako bi EPS i naredne zimske sezone sigurno snabdevao građane i privredu električnom energijom", navode u odgovoru iz EPS - a.

Donosi li Srbiji dodatnu sigurnost Sporazum sa SAD i čemu on služi?

"To su sve neobavezujući sporazumi. Naime, američka vlada zbog svojih principa ne može da sklopi ugovor kao što mi imamo sa Kinezima, koji omogućava direktno pregovaranje mimo javnih nabavite. To su očigledno političke želje da se približimo Zapadu, odnosno SAD.  Predsednik Vučić je pominjao da se Bechtel angažuje za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap-3, koja nije ni projektovana, a i na jako dugačkom štapu je“, ocenjuje Petrović. 

Izvor: Insajder