Sporazum Beograda i Prištine - spisak lepih želja (VIDEO)
U Briselu, u ovim trenucima, uz posredstvo evropskih zvaničnika, razgovaraju predsednik Srbije i kosovski premijer. Međutim, pomak u pregovorima se ne očekuje. Ništa novo, jer ni prethodne tri godine, koliko su njih dvojica glavni pregovarači, mnogo toga dogovorenog nije sprovedeno. Nasledili su već postignute sporazume koje je trebalo ispuniti, ali su prošle godine usmeno prihvatili evropski sporazum, koji se takođe ne sprovodi.
Ni od sedmog susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu se ne očekuje mnogo. Kao ni analitičari, ni glavni posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak ne veruje da može doći do rešenja mnogobrojnih problema na Kosovu i Metohiji. Kako kaže, predsednik Srbije i kosovski premijer zastupaju dijametralno suprotne pristupe dijalogu:
"Takođe, njihove ličnosti i pristupi ovom procesu zaista nisu ostavili mnogo prostora za napredovanje, “ izjavio je Lajčak.
Napretka u dijalogu Beograda i Prištine nema već duže vreme. Poslednji dijalog koji se računao kao veliki uspeh bilo je usmeno prihvatanje evropskog sporazuma u februaru prošle godine, i potom, mesec dana kasnije, aneksa sporazuma:
To je formalno tako i da jeste zaista tako, svedoči i činjenica da su obaveze iz tih dokumenata praktično postale punopravni deo obaveza Beograda, odnosno Prištine na putu ka Evropskoj uniji. Sa druge strane, situacija na terenu je potpuno suprotna spisku lepih želja koji je sadržan u tim dokumentima, pa imamo nikad gore odnose između dve najveće zajednice koje žive na Kosovu”, istako je za Insajder Goran Avramović glavni i odgovorni urednik RTV KiM.
Predsednik Srbije i kosovski premijer nasledili su i dva briselska sporazuma, s tim što je Aleksandar Vučić, kao premijer, direktno bio uključen u potpisivanje drugog spporazuma 2015. godine. Jedan od najvažnijih dogovora deo je prvog Briselskog sporazuma - reč je o Zajednici srpskih opština, na čije se formiranje čeka 11 godina. I to je postao uslov svih uslova Beograda, da bi i drugi dogovori počeli da se primenjuju. Priština je do sada odbijala formiranje ZSO, pozivajući se na odluku kosovskog Ustavnog suda koji je Zajednicu ocenio neustavnom. Sa druge strane, Beograd je postavio crvene linije za primenu evropskog sporazuma kada je reč o nameri Kosova da postane članica međunarodnih organizacija, poput Saveta Evrope:
“Što se tiče vere da dva aktuelna lidera mogu da operacionalizuju sprovođenje ovih dokumenata, za sada nema nikakvog ozbiljnog nagoveštaja na terenu, da su oni zaista to pre svega voljni, dakle da imaju političku volju da to urade, a naravno diskutabilna i procena njihovog političkog interesa. To naročito važi za Kosovo ako se ima u vidu činjenica da nam sledeće godine, kako stvari stoje, predstoje izbori ovde i da je Albin Kurti na vlasti sa jedne strane, ali i na, kako da kažem, poentiranju tokom svoje četvorogodišnje vladavine na Kosovu insistirao pre svega na zategnutim odnosima sa Republikom Srbijom i ne popuštanju kada su u pitanju bilo kakvi dijalozi i pregovori,” rekao je Avramović.
Iako se Beograd i Priština međusobno optužuju da ne sprovode dogovoreno, ipak je u protekle tri godine bilo pomaka. Tako je, posle barikada na putevima na severu Kosova i obostranog nepriznavanja registarskih oznaka i stikera kojima su se prelepljivala državna obeležja na tablicama, Beograd krajem prošle godine tiho prihvatio kosovske tablice.
Izvor: Insajder