Sociolog Dalibor Petrović za Insajder: U narednim danima studenti moraju da izađu sa novom strategijom

“Vlast se zapravo ponaša prema univerzitetu kao da je politička grupacija partije ili nekakav pokret koji ima jasne političke ciljeve. Oni ga definišu ili percepiraju kao političkog protivnika i mi smo videli da vlast nije previše pluralistički nastrojena i ona ima tendenciju da političke protivnike uništava. To smo videli sa opozicijom i videli smo da nemamo nijednu opozicionu opštinu, grad, pa čak ni mesto zajedništva. Sada se taj model primenjuje na univerzitet. On ne samo što se percipira kao politički protivnik, već se na neki način prema njemu i postupa kao prema opozicionom elementu sa krajnjim ciljem da se praktično uništi. Naravno, ne da se unište institucije univerziteta, ali sve ono što čini univerzitet, a to je neki integritet, nezavisnost, kritička misao”, smatra sociolog Petrović. 

Ovakvi pritisci narušavaju osnovne principe akademske slobode i otvaraju prostor za dalje urušavanje poverenja u obrazovne i naučne institucije. Dok vlast ne pokazuje nameru da smiri tenzije u društvu, sociolog Petrović ističe da su građani ušli u svojevrsnu konfrontaciju, pokušavajući da se kroz proteste i građanski pritisak izbore za dostojanstvenije uslove života i rada.

“Sada je to jedan dominantan osećaj nekakvog besa, ljutnje, razočarenja i potrebe da se pruži otpor nečemu što ljudi smatraju da je poslednji trenutak odbrane njihovog dostojanstva. Druga strana to ne prepoznaje, ona stavlja neki narativ političke borbe, a ne zapravo borbe za ozdravljenje društva i samim tim spremni su na sve radikalnije postupke i poteze, što smo videli sa tim zvučnim topom, koga je bilo ili nije”, navodi Petrović. 

Dok jedni umanjuju ozbiljnost fizičkih napada na studente, neke čak u potpunosti negiraju, drugi su bili svedoci upravo takvih napada - napada za koje postoje materijalni dokazi. Sociolog i profesor Dalibor Petrović komentarišući potencijalnu eskalaciju nasilja, kaže da bi ishod mogao biti nepredvidiv.

“To je ono što karakteriše naše društvo danas, a to je mogućnost zapravo da se vrlo lako upali iskra nekakvog sukoba koji bi mogao da nosi nekako krvoproliće. Dovoljno je da u nekoj blokadi, a to se već dešavalo, teško povredi nekog ili možda usmrti ili da se desi tako neki nepredviđeni čin, onda bi to, ja mislim, eskaliralo zaista u nekako nasilje čiji ishod ne bismo mogli da predvidimo” smatra Petrović. 

Prema mišljenju sociologa Petrovića, strategija koja je trenutno na snazi verovatno će doživeti određene promene, ali pravac tih promena zavisiće od odluka koje budu donete u naredne dve nedelje.

“Mislim izazovi koji predstoje su zaista teški i veliki i mislim da će nekakva vrsta redefinisanja nekakve strategije, borbe morati da se desi. Na to će u velikoj meri uticati ono što će se desiti u narednih nedelju ili dve, a to je da ćemo definitivno saznati da li će se formirati neka nova vlada po volji režima, koja bi onda bila neka kvazi ekspertska vlada, jer oni imaju taj običaj da zapravo sve što radi ili traži druga strana, oni to vrate kao neku karikaturalnu formu, kao što su "ćaci" karikaturalna forma studenata”, kaže Petrović za Insajder.

Javnost u Srbiji očekuje i konačno rešenje za formiranje nove Vlade i razvoj događaja. S druge strane, kako ocenjuje Petrović, u slučaju formiranja ekspertske vlade, to bi bili “eksperti za koje niko nije čuo” ili možda sa jednim, dva zvučna imena, dok će ključno ministarstvo i dalje da drže one koji su lojalni režimu”. 

Kako kaže, očekuje nas maraton, a on se ne trči u sprintu, nego se tempo menja, što znači da se promene neće dogoditi preko noći i u njima ključnu ulogu imaju studenti koji moraju celu situaciju da konkretizuju.

“Ako se pak opredele, recimo ako budemo imali varijantu izbora i nekog nagoveštaja da će ti izborni uslovi da se prilagode, onda bi studenti mogli da se opredele za podršku nekakvoj novoj listi ili da zauzmu nekakav politički stav. Prema tome, ja mislim da u narednih desetak dana oni moraju ozbiljno da izađu s nekom novom strategijom. Ovo čini mi se da je iscrpelo svoje osnove i okvire i naravno ljudi su umorni, ljudi imaju svoje živote, ljudi prosto ne mogu po ceo dan da protestuju. Uspeće da održe moral ako njihove akcije dobiju jasnu političku konkretizaciju, to je moj utisak” objašnjava Petrović. 

I dok javnost iščekuje razrešenje političke situacije, tenzije ne jenjavaju, a predstojeći događaji deluju sve nepredvidivije. U takvom ambijentu, moguće posledice po društvo teško je i naslutiti, jer nestabilnost i neizvesnost ostavljaju prostor za dalju polarizaciju i dublje društvene podele.

“Dva su puta i dva su ishoda. Jedan je ishod autokratsko društvo koje više nije samo blago nego je puna autokratija sa jasnim elementima diktature, gde će svi oni koji su kritički nastrojeni prema režimu biti stavljeni pod kontrolu ili prisilno, ili naterani da odu iz zemlje, ili ućutkani. Onda je to jedno mračno društvo bez slobode. Drugi scenario je neka vrsta reizgradnje društva na novim osnovama sa nekim drugim ljudima, što bi svakako probudilo nekakav optimizam i nadu kod ljudi da su moguće promene, ali opet pitanje je da li bi te promene na duže staze donele suštinski drugačiji odnos prema politici, institucijama, drugačiji odnos od onoga što smo imali poslednjih 30-35 godina” zaključuje sociolog Dalibro Petrović.

Novinarka Teodora Ćulibrk