Slučaj nadstrešnica: Hronologija otkrivenih činjenica (VIDEO)

Betonska nadstrešnica teška preko 300 tona, koja se srušila na Železničkoj stanici u Novom Sadu i to samo nekoliko meseci posle svečanog otvoranja – srušila je i bilo kakvo poverenje u institucuje. Pogunulo je 15 građana, istraga još traje, mnogi propusti su otkriveni ali dosta pitanja je još bez odgovora. Hronologija otkrivanja činjenica traje od 01. novembra.

Železnička stanica u Novom Sadu, foto: Srđan ilić

Na sam dan pada nadstrešnice jedini dostupan dokument bila je građevinska dozvola, a njen deo i glavna sveska projekta. Analizom ovog dokumenta otkriveno je da nije u potpunosti tačna prvobitna tvrdnja nadležnih, da rekonstrukcija zgrade koja je svečano otvorena samo tri meseca ranije, nije obuhvatala  rekonstrukciju nadstrešnice.

Već je glavna sveska otkrila da je planirana rekonstrukcija fasade, čiji je deo i nadstrešnica.

Osim toga, u glavnoj svesci je izneta i sledeća konstatacija:

"Objekat stanične zgrade u Železničkoj stanici u Novom Sadu je u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i vizuelnim posmatranjem ne uočavaju se oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta". 

Ubrzo novinari Insajder otkrivaju  da je zgrada Železničke stanice svečano otvorena u julu ove godine, ali bez upotrebne dozvole. Ispostavilo se čak da nije ni predat zahtev za izdavanje dozvole Ministarstvu građvinarstva. To je trebalo da uradi preduzeće „Infrastrukture železnice Srbije“ koje je vlasnik železničke stanice i investitor rekonstrukcije.

Jedanaestog dana nakon pada nadstrešnice novinari Insajdera otkrivaju da je zgrada železničke stanice otvorena na osnovu jednog papira koji nije predstavljao nikakvu garanciju da je zgrada bezbedna.

Dok su jedni na druge u lancu odgovornih prebacivali odgovornost, novinari Insajdera objavili su hijerhiju odgovrnih državnih institucija i firmi za projektovanje, izvođenje radova i nadzor.

Kako se ispostavilo kineske firme- China Railway International Corporation i China Comunication Construction Company, koje su po međudržavnom sporazumu angažovane bez tendera kao glavni izvođači, za samu rekonstrukciju angažuju domaću firmu Starting kao glavnog podizvođača.

Otkrivamo i da je mađarska firma Utiber, koja se u prvim danima navodila kao odgovorna za nadzor radova, ugovorom o konzorcijumu taj posao prepustila francuskoj firmi Ežis ugovorom o konzorcijumu. 

Novinari Insajdera došli su do svih projekta koji se tiču rekonstrukcije zgrade, a dokumenti su otkrili da nije urađeno ni sve kako je projektom bilo predviđeno, odnosno da iako je to predviđeno, nije temeljno rekonstruisana kamena fasada. 

Otkrivamo i da bi problemi bili uočeni da je preduzeće „Infrastrukture železnice Srbije“ vršilo održavanje i kontrolu bezbednosti objekta, na šta su po propisima bili dužni. Isposataviće se, kako smo naknadno otkrili, da ne postoje dokazi da je ikada vršena kontrola od kada je objekat izgrađen pre 60 godina.

Mesec dana nakon pada nadstrešnice, tačnije 3. decembra, u emisiji „Hronologija pada“ objavljen je između ostalog i mogući uzrok pada nadstrešnice.

Na osnovu uvida u prikupljenu dokumentaciju, otkrili smo ceo niz propusta koji su na kraju doveli do pada nadstrešnice, kada je 15 osoba poginulo, a dve su i dalje u bolnici u teškom stanju.

Hronologija pada počela je dodeljivanjem posla po međudržavnom sporazumu, koji suspenduje domaće zakone, ali i kako se ispostavilo, drastično smanjuje kontrolu.   

U emisiji je između ostalog otkriveno da državno preduzeće potom naručuje projekat rekonstrukcije zgrade koja je stara 60 godina, a da prethodno uopste nije utvrdjeno u kakvom je stanju objekat. Projektanti preuzimaju posao iako nemaju original projekat iz 1964.godine. Takva situacija zahtevala je elaborat o stanju zgrade ali nije uradjen. Međutim takav projekat odobarava i reviziona komisija i tehnička. Niko ne zahteva da se utvrdi u kakvom je stanju zgrada i nadstrešnica koja je prikačena za zatege. Svaki sledeći korak je predstavljao novi propust novih komisija i stručnjaka za nadzor. Bilo je uočljivo da postoji korozija između zatega i krova i da je to krpljeno malterom, ali to niko nije napisao u građevinskom dnevniku. Kada je betonska nadstrešnica pala ispostavilo se da je unutrašnjost zatega već bila 40 posto neupotrebljiva. 

Nekoliko dana kasnije utvrdili smo da pojedini dokumenti koji je trebalo da pokažu kako je urađen tehnički pregled zgrade pre otvaranja nisu kompletni, kao i da to ne može biti isto što i tehnički prijem zgrade koji bi predstavljao kakvu-takvu garanciju da je bezbedna.

Pod pritiskom javnosti, sve masovnijih protesta, blokada fakulteta i škola, Vlada Srbije 13. decembra objavljuje, kako su naveli, kompletnu dokumentaciju kojom u vezi sa celim poslom raspolaže Ministarsvo građevinarstva.

Dok je vlast tvrdila da je time ispunila sve zahteve studenata, studenti su tvrdili da to nije tačno. Usledile su tvrdnje stručne javnosti da ključni delovi dokumentacije nedostaju.

Studenti Fakulteta tehničkih nauka, a zatim i kolegijum profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu, pa Udruženje arhitekata, ukazuju na to da nedostaje bitan deo dokumentacije. 

U prvom trenutku, u petak prošle nedelje, Ministarstvo građevinarstva objavilo je 195 dokumenata, ali su nastavili da objavljuju dokumentaciju i nakon tvrdnje da je objavljeno sve.

Ipak bilo je i novih dokumenata za analizu. Tako je Aneks 4 komercijalnog ugovora između države kao finansijera, preduzeća "Infrastruktura železnice" kao investitora i konzorcijuma dve kineske firme, koje su glavni izvođači radova, otkrio i naknadno angažovanje podizvođača za dodatne radove.

Preduzeće "Infrastruktura železnice" naknadno objavljuje brojna dokumenta, a među njima i do tada neobjavljene anekse komercijalnog ugovora.

Analiza novinara Insajdera, na osnovu objavljene dokumentacije, pokazalo je da je ukupna vrenost posla na rekonsturkciji železnice i izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice bila uvećana za 87 miliona američkih dolara, u odnosu na prvobitno procenjenu. Prvobitno dogovorena cena iz 2018. godine iznosila je milijardu i 162 miliona dolara. Među naknadno ugovorenim radovima našli su se i neki koji nieu povezani sa rekonstrukcijom i izgradnjom pruge od Novog Sada do Subotice.

Međutim, prema iz svega objavljenog nije bilo moguće zaključiti na kojim je tačno radovima bila angažovana svaka od firmi.

Nedostajali su građevinski dnevnici, ali i fakture kojima se podizvođačima isplaćuju već obavljeni radovi. Nedostajali su ugovori sa podizvođačima, kao i saglasnost ministarstva i "Infrastrukture železnice" da baš oni budu angažovani na naknadno ugovorenim poslovima.

Vlada međutim danas nastavlja da objavljuje dodatnu dokumentaciju, a u pitanju su saglasnosti države na odluke kineskog konzorcijuma o angažovanju 68 podizvođača na poslovima modernizacije železnice, na potezu od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom. Ta dokumenta potvrđuju istraživanje novinara Insajdera da je na poslu rekonstrukcije stanične zgrade u Novom Sadu bila angažovana firma Starting iz Beograda. I dalje nije jasno da li je i koje pod-podizvođače angažovao Starting i za koje tačno radove.

Pre pet dana novinari Insajdera objavili su delove iz izveštaja veštaka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koje je za potrebe istrage angažovalo više javno tužilaštvo iz tog grada. Izveštaj veštaka koji predstavlja ključni dokument u istrazi, samo je potvrdio istraživanje novinara Insajdera - svi odgovorni u lancu morali su da insistiraju na tome da se ili pronađe arhivski projekat iz 1964. ili da se uradi Elaborat o postojećeg stanju objekta.

Ni jednog ni drugog, u fazi rekonstrukcije nije bilo. Izveštaj navodi i da vizuelni pregled objekta pre rekonstrukcije nije bio dovoljan, ali i da je čak i na osnovu toga bilo moguće primetiti probleme, koje su svi ignorisali.

Nalazima veštačenja potvrđeno je ono što je objavljeno u emisiji Insajder “Hronologija pada”. Navode se dva ključna uzroka koja su dovela do pada nadstrešnice. Proračuni veštaka  su pokazali da su zatege koje su držale nadstrešnicu propale čak 40 odsto zbog korozije.

Izveštaj otkriva i da je tragedija mogla biti sprečena kao i odgovornost svih u lancu odgovornih.  

Novinarke Irena Stević i Radoslavka Žigić Despotović