Skida li se pozlata sa "zlatnog doba“: U padu i prihodi i strane investicije

Prema podacima Ministarstva finansija, Srbija je u prva četiri meseca ove godine, zabeležila pad poreskih prihoda u tri značajne kategorije u poređenju sa istim periodom prošle godine. Država je za četiri meseca prihodovala manje od poreza na dobit pravnih lica, od poreza na dodatnu vrednost, ali i od akciza. Ovo je jasan pokazatelj da se u državnu kasu sliva manje novca nego prošle godine, što baca senku na ambiciozne projekcije vlasti.  

Bogdan Petrović, ekonomski konsultant navodi za Insajder da je pad prihoda u prva četiri meseca veoma vidljiv.  

“Jedini prihodi koji su realno porasli su prihodi od poreza na zarade i doprinose na zarade, jer je Vlada administrativnom merom podigla minimalac za 13,7 odsto, ali i plate u javnom sektoru. Svi ostali poreski prihodi padaju. A paralelno je pala i profitabilnost privede, što je još jedan zabrinjavajući faktor, jer od profita privrede država može najviše da se uzda kada je u pitanju rast BDP-a“, kaže Petrović.

Da srpska privreda usporava, potvrdila je i Misija MMF-a koja je nedavno projekciju rasta od 4,2 odsto BDP-a za 2025. godinu, korigovala na tri odsto. Ono što takođe ne ide na ruku domaćoj privedi je i drastičan pad direktnih stranih investicija (SDI). Prošle godine Srbija je zabeležila lični rekord u ovoj kategoriji privlačeći 4,6 milijardi evra SDI. Međutim, u prvom kvartalu ove, taj broj iznosi oko 556 miliona evra. Ako bi se tom dinamikom nastavilo do decembra, to znači da bi strane investicije praktično bile prepolovljene u odnosu na prethodnu godinu.  

Petrović ističe da na rast BDP-a utiče više faktora, od kojih na neke ne možemo da utičemo.  

“Prošle godine smo imali veliku sušu, što je imalo negativan uticaj na poljoprivredu koja značajno doprinosi privednom rastu. Ako i ove godine budemo imali sušu, pitanje je da li ćemo i tri posto rasta imati. Primera radi, u prvom kvartalu ove godine imali smo rast od 2 odsto. Još više van našeg domašaja je situacija na Bliskom istoku, i uticaj tog konflikta na cenu nafte. Tu je i pad evropske autoindustrije, na koju je naša privreda naslonjena. Sve su to stvari koje komplikuju računicu privrednog rasta, a na koje mi ne možemo da utičemo“, ističe Petrović.

Iako u narativu vlasti dominiraju hvalospevi o ekonomskim postignućima, s vremena na vreme visoki funkcioneri priznaju da stvari ne idu glatko. U takvim slučajevima, gotovo uvek krivicu svaljuju na studente i građane koji učestvuju u protestima.  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da nam je domaći PDV za 5,5 milijardi dinara manji, što je, kako je naveo, “direktno vezano sa nasiljem blokadera i terorom kroz koji zemlja prolazi“. On je dodao da je do sredine marta pad stranih investicija dostigao oko 700 miliona evra, ako se gleda isti period prošle godine.  

Ipak, Petrović ističe da ekonomski podaci iz prošle godine sugerišu da ne može odgovornost da se stavi na teret protestanata.  

“Mi smo imali usporavanje rasta društvenog proizvoda u drugoj polovini prošle godine, koji je u poslednja dva kvartala iznosio 3,4 i 3,2 odsto. To usporavanje se desilo pre nego što je ijedna osoba izašla na ulice. Ali, jesmo imali pad nemačke i italijanske auto industrije. A zbog velikog broja 'komponentaša' u Srbiji koji sa njima sarađuju, kada se oni zakašlju, zakašljemo se i mi“, ističe Petrović.  

Kratkoročna vizija razvoja

Ekonomista Danilo Šuković je izričit u oceni da studenti nisu imali nikakav uticaj na usporavanje privede.  

“Srbija ima strategiju ekonomskog rasta koja je uspešna na kratak, ali nikako na duži rok. Politika subvencionisanja radnih mesta kao vid privlačenja stranih investicija je vremenski oročena politika i to u neku ruku počinje da se vidi. Dodatan problem je netransparentno trošenje budžeta, a ekonomija to ne trpi. Najzad, veliki problem je što država duže od decenije insistira na fiksnom kursu. Kada vi imate fiksni kurs, a cene vam rastu više nego u EU, to stvara ekonomski jaz koji plaćaju izvoznici. To se direktno odražava na njihovu efiksanost i izvozni sektor stagnira. Zbog toga je nama spoljnotrgovinski deficit sve veći. To se opravdava tvrdnjom da su nama velike devizne rezerve, ali rezerve mogu da se istope za tri dana. A bez jakog izvoznog sektora, vi ne možete da računate da stabilan rast u dužem vremenskom periodu. To posebno važi za male zemlje poput Srbije“, kaže Šuković.  

A iako podaci nisu sjajni, predstavnici vlasti najavljuju vanredno povećanje minimalca u oktobru, kao i redovno u januaru sledeće godine. Tu je i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija.  

Bogdan Petrović ima snažan stav po ovom pitanju – dvostruko povećanje minimalca bilo bi ubistvo srpske privrede.  

“Tačno je da relativno mali broj ljudi prima minimalac, ali je mnogo više ljudi čije su plate vezane za visinu minimalca. Tako da bi se rast minimalne zarade direktno reflektovao i na visinu njihovih primanja. Pritom, najavljeno je kumulativno povećanje minimalca od 20 odsto, što je višestruko više od nivoa inflacije i stope produktivnosti privede. Država najavljuje da će smanjiti poreska opterećenja, ali su do sada sve te mere bile simbolične, pa će trošak povećanja minimalca pasti na teret dobiti poslodavaca. Da ne pominjem da će se to povećanje sigurno preliti i na inflaciju“, navodi Petrović.

Danilo Šuković nije nimalo optimističan glede ekonomske budućnosti zemlje. Ako Srbija nastavi ovim kursom povećanja spoljnotrgovinskog deficita, ističe on, prognoze su sumorne.  

“Mi smo sve veći trgovinski deficit pokrivali stranim investicijama, doznakama iz inostranstva i prihodima od turizma. Ako se ti izvori budu smanjivali, doćićemo u problem platnog bilansa. Onda rizikujemo da će dinar da ‘pukne‘ u odnosu na evro i da će krediti da odu u nebo. Tada će stabilnost naše zaduženosti da se sruši kao kula od karata. To je scenario koji može da nam se desi vrlo brzo“, navodi Šuković.

U računici sa previše nepoznatih, nezahvalno je prognozirati kako će ekonomski rezultati izgledati kada se ne kraju godine podvuče crta. Ali, prvi presek stanja ne uliva optimizam, a uz trenutni razvoj međunarodnih događaja, sve je više pokazatelja da bi političkoj krizi u zemlji, mogla da se pridruži i ekonomska. 

Novinar: Vuk Jeremić