Sindikati zadovoljni, poslodavci zabrinuti: Kakve će posledice imati rekordno povećanje minimalca

Kako je istakao Mali, vanrednom povećanju minimalne zarade od 1. oktobra, uslediće redovno povećanje od 1. januara naredne godine. To će značiti da će od 2026. minimalac iznositi oko 550 evra.  

"Prvi put u istoriji Srbije idemo na minimalnu zaradu od 500 evra. Odmah tri meseca nakon toga, 1. januara 2026. godine sledi dodatno povećanje 10,1 odsto na 550 evra. Dakle, 13,7 odsto povećanje ove godine u januaru, u oktobru još 9,4 odsto, u 1. januara naredne godine 10,1 odsto. To je ukupno kumulativno čak 37 odsto povećanje minimalne zarade.  Ako uzmete u obzir, da je prosečna inflacija negde oko 3,5 do 4 odsto, ovo se nikada nije desilo. Nikada kod nas u našoj zemlji nismo imali s jedne strane inicijativu predsednika Republike na ovaj način,  a s druge strane realizaciju tako jednog velikog pomaka  kada je minimalna zarada u pitanju", rekao je Mali gostujući na televiziji Prva.

I, iako je ministar finansija ove podatke predstavio kao gotovu stvar, činjenica je da ona formalno to još nije. Ova odluka je izneta na nedavno održanom sastanku Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES), koji predstavlja svojvrsnu uvertiru za sednicu SES-a na kojoj se formalno donosi odluka o visini minimalne zarade.  

Pored predstavnika Vlade, SES čine i predstavnici sindikata, ali i poslodavaca. Ipak, pravila su tako ustrojena da je Vlada ta koja ima “zlatni glas“. Jer ukoliko ne dođe do konsenzusa između svih učesnika, a između sindikata i predstavnika poslodavaca ga često nema, odluku donosi Vlada Srbije.  

Dragan Čabrić, potpredsednik UGS Nezavisnost za Insajder navodi da je ova najava ministra finansija na tragu onoga što je Nezavisnost tražila godinama unazad.  

“Mi već godinama tražimo da se minimalna zarada koriguje dva puta godišnje, baš zbog rasta maloprodajnih cena. Ovo jeste sada skraćeni postupak, ali to je u suštini ono što smo mi tražili. To povećanje o kojem je ministar govorio je u skladu sa cenom medijalne potrošačke korpe, za šta smo se i zalagali. Tako da o toj odluci ne mogu da kažem ništa loše i vidljivo je da ima pomaka. Međutim, treba raditi i na daljem poboljšanju, jer mnoge zemlje u regionu imaju veću minimalnu zaradu od nas“, ističe Čabrić.  

S druge strane, predstvnici poslodavaca ne gledaju na ovu odluku previše optimistično. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije naglašava da je povećanje koje je najavio Mali, daleko iznad realnog, koje iznosi zbir privrednog rasta i godišnje stope inflacije.  

“To je ozbiljno povečanje. Osim ako se na računa sa inflacijom koja bi to pojela, onda je teško objašnjivo, jer naša priveda nikako ne može u tolikom procentu da napreduje“, ističe Atanacković.  

On dodaje da bi takvo povećanje imalo ozbiljne implikacije na ekonomiju, iako je broj radnika koji prima minimalnu zaradu mali.  

“Minimalnu zaradu prima oko pet odsto zaposlenih, što je manje od sto hiljada ljudi. Ali, minimalna zarada je reper, kada se ona povećava sve zarade se povećavaju. A ljudi koji primaju veću platu od minimalne je mnogo više“, kaže Atanacković.

Prema njegovim rečima, jedini način da poslodavci prihvate ovakvo povećanje je da država prihvati da preuzme deo tog finansijskog tereta.  

“Prošle godine je uspostavljen konsenzus poslodavaca, sindikata i Vlade da se ide na povećanje od 13,7 odsto, ali zbog toga što je država povećala neoporezivi deo zarade. Međutim, sa ovolikom najavom povećanja, moralo bi da se ide i više od toga. Vlada ne želi da ulazi u priču oko reforme poreskog sistema, ali cenim da bi mnogim poslodavcima pomoglo rešenje po kojem bi se minimalne zarade i one bliske njima oslobodile poreza. Nije logično da procentualno isti porez plaća neko ko ima minimalnu zaradu i neko ko zarađuje milione, a to je trenutno kod nas slučaj“, kaže Atanacković.  

Bez takvih korekcije, dodaje on, ovakvo povećanja minimalne zarade bi ozbiljno ugrozilo male poslodavce.

“Kao što sindikati brane radnike sa malim primanjima i mi moramo da branimo male poslodavce. Jer ako se nametne ovakvo povećanje, bez drugih korekcija, poslodavci će biti prinuđeni ili da otpuštaju ljude ili da zatvaraju firme ili da se okreću sivoj ekonomiji. A to nikome nije u interesu, pa ni državi“, zaključuje Atanacković.  

Novinar: Vuk Jeremić