Sedam ministara uhapšeno od petooktobarskih promena: Svi bivši i niko u zatvoru

"Želim da na ova vrata ulazi zločin, kriminal i sumnja, a da kroz ta ista vrata nakon suđenja izlazi pravda", ovu rečenicu je na otvaranju Specijalnog suda u oktobru 2003. izgovorio tadašnji premijer Zoran Živković.

Pred Specijalnim sudom prvi su se našli optuženi za ubistvo premijera, optuženi za ubistvo generala policije Boška Buhe, zatim i kriminalci čija su imena decenijama ispunjavala glavne vesti u medijima. Organizovani kriminal i organizovane kriminalne grupe. Odbegli zemunci, profesionalna ubistva, razbojništa, droga. Sa hapšenjem Darka Šarića, pred Specijalnim sudom započet je i serijal suđenja za međunarodni šverc kokaina.

Za sve to vreme, korupcija je bila ispod radara Specijalnog suda, i to ona visoka, koju čine javni funkcioneri, a koja je baš u nadležnosti suda u Ustaničkoj ulici.

Član 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije je eksplicitan: "Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Specijalni sud postupaju u slučajevima krivičnih dela protiv službene dužnosti, odnosno kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva“.

Dugo samo prazno slovo na papiru.

Marija Rašeta - Vukosavljević

Od petooktobarskih promena 2000. godine, pa do dolaska SNS na vlast 2012. uhapšena je samo jedna ministarka, i to bivša ministarka za saobraćaj i telekomunikacije – Marija Rašeta-Vukosavljević iz Demokratske stranke.

Uhapšena je u novembru 2004. u vreme DSS-a, odnosno Vlade Vojislava Koštunice i ministra policije Dragana Jočića. Osumnjičena je da je u vreme ministrovanja izvršila više krivičnih dela zloupotrebe službenog i to na štetu JP "Aerodrom Beograd", teških 220 miliona dinara.

Međutim, nije joj se sudilo pred Spacijalnim, već pred Okružnim sudom u Beogradu. Od hapšenja do prvostepene presude čekalo se osam godina. Oslobožena je krivice 2013. godine i ta presuda je postala pravosnažna.

Goran Knežević – gradonačelnik Zrenjanina

Posle predsedničkih, a zatim i parlamentarnih izbora 2008. godine, Demokratska stranka borbu protiv korupcije dokazuje hapšenjem "loših momaka" iz svojih redova.

Uhapšen je Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina i član predsedništva DS-a. Sa grupom saradnika osumnjičen je zloupotrebu službenog položaja, primanje i davanje mita, u vezi sa građevinskim zemljištem i nameštanjem tendera za usluge opštine i Turističke organizacije Zrenjanin.

Tadašnji ministar policije Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović javno su rekli da je hapšenje Kneževića povezano sa borbom protiv građevinske mafije. Istragu je vodilo Specijalno tužilaštvo koje Kneževića optužuje kao vođu građevinske mafije, grupe koja je nezakonito prisvojila 34 miliona dinara. Najmanje, tvrdilo je Specijalno tužilaštvo.

Početkom 2010. Knežević potpisuje pristupnicu za učlanjenje u Srpsku naprednu stranku. U junu 2012. kada SNS formira Vladu, imenovan je za ministra poljoprivrede.

Na toj poziciji je bio i kada je prvostepeni Specijalni sud u njegovom slučaju doneo oslobađajuću presudu, kao i kada je doneta pravosnažna oslobađajuća presuda.

Tako se slučaj označen kao početak borbe protiv građevinske mafije završio zaključkom suda da nema dokaza da je Knežević počinio krivična dela za koja se teretio.

Odgovornost za hapšenje osobe bez dokaza, kako je to ocenio sud, nije snosio niko. Ni iz Direkcije policije, kojom je tada upravljao direktor Milorad Veljović, ni iz Specijalnog tužilaštva kojim je tada rukovodio specijani tužilac Miljko Radisavljević.

Naprotiv, i jedan i drugi rukovodili su akcijama u kojima su posle formiranja Vlade 2012. u kojoj je premijer bio Ivica Dačić, a Aleksandar Vučić izabran za prvog potpredsednika Vlade, usledila hapšenja jednog po jednog ministra, ali i ovog puta bivših, iz redova DS-a.

Oliver Dulić

Prvi koji se našao na udaru Specijalnog tužilaštva bio je Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Mirka Cvetkovića.

Za Aleksandra Vučića to je bio početak borbe protiv korupcije, a za Dulića "obračun vlasti sa političkim neistomišljenicima". U svakom slučaju, 2014. usledila je optužnica kojom je Dulić optužen da je mimo Zakona o planiranju i izgradnji omogućio firmi "Nuba invest doo", čiji je osnivač i vlasnik slovenačka kompanija "Nuba", da postavlja optičke kablove duž državnih puteva od Beograda prema granici sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom.

Prvom presudom Specijalnog suda 2017. godine, Dulić je osuđen na tri godine i šest meseci zatvora. Godinu dana kasnije tu presudu je ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Specijalni sud je doneo oslobađajuću presudu koju je 2023. potvrdio Apelacioni sud.

Saša Dragin

I dok je Goran Knežević, posle prelaska u SNS ministrovao poljoprivredom, uhapšen je njegov bivši saradnik iz DS-a, i nekadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Dragin je uhapšen 2012. godina, a sa njim su uhapšeni i vlasnik konsultantske kuće "Ces mekon" Zvonimir Nikezić i još sedam osoba. Svi zbog sumnje da su nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog đubriva oštetili Azotaru za 25 miliona evra.

Suđenje je trajalo 12 godina. Prva prvostepena presuda doneta je u januaru ove godine. Devetnaest optuženih saradnika Saše Dragina je osuđeno na zatvorske ili kazne kućnog zatvora.

Saša Dragin je oslobođen. Sud, kako je rečeno na objavljivanju presude, nije mogao da utvrdi da postoje dokazi da je Dragin imao umišljaj i da je, kao tadašnji ministar podsticao na nezakonite radnje.

Predrag Bubalo

Još jedan bivši ministrar privrede našao se na udaru borbe protiv korupcije koju je najavio SNS - Predrag Bubalo.

Sa još sedam osoba, uhapšen je u junu 2013. zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj prilikom prodaje paketa državnih akcija Luke Beograd i time kupcima firmi biznismena Milana Beka i Miroslava Miškovića omogućio da kupi akcije "Luke Beograd" po ceni nižoj od tržišne.

Država je oštećena za više od 5,7 miliona evra. Luka Beograd je 2005. godine prodata firmi Vorld fin iz Luksemburga čiji su vlasnici Miroslav Mišković i Milan Beko.

Prva prvostepena presuda 2018. – oslobađajuća. I druga – oslobađajuća. Treća, pravosnažna presuda Apelaciono suda 2023. – takođe oslobađajuća.

Jasna Matić

Još jedna ministarka u Vladi Mirka Cvetkovića, Jasna Matić koja je vodila telekomunikacije uhapšena je 26. marta 2014. godine i to zbog optužbi da je zloupotrebila službeni položaj dok je bila direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) od 2004. do 2007. godine.

Uhapšena je sa troje saradnika, a na teret im se stavilo da su od 2006. do 2013. godine, zaključivanjem 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu, oštetili budžet za 119,6 miliona dinara, a nezakonito prisvojili 91,9 miliona dinara. 2020.

Jasna Matić osuđena je na sedam meseci kućnog zatvora. Apelacioni sud vraća suđenje na početak, pa je u drugom postupku, Matić 2023. godine ponovo osuđena na sedam meseci kućnog zatvora.

"Nema dovoljno dokaza da je Jasna Matić izvršila krivična dela za koja je optužena“ – obrazloženje je konačne pravosnažne presude Apelacionog suda kojom je u aprilu ove godine, bivša ministarka oslobožena krivice.

Slobodan Milosavljević

Borba protiv korupcije sustigla je još jednog bivšeg ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića, takođe člana DS-a. Uhapšen je u decembru 2015. godine u akciji "Rezač", kada je privedeno ukupno 79 osoba zbog sumnje u korupciju u 20 različitih slučajeva.

Milosavljević je osumnjičen za malverzacije sa poljoprivrednim zemljištem, odnosno da je zemljište od 26 hektara, koje je u državnoj svojini i u gradskom građevinskom rejonu Novog Sada, tržišne vrednosti milijardu i 54 miliona dinara, zamenio za zemljište privrednog društva "Maxim Co“ iz Novog Sada površine 26 hektara, koje se nalazi na 15 parcela u pet katastarskih opština van gradskog građevinskog rejona Grada Novog Sada.

I on je oslobođen i prvostepenom i pravosnažnom presudom, koju je u aprilu 2025. već uobičajeno obrazložio Apelacioni sud: „Ni iz jednog izvedenog dokaza nije utvrđeno da su Milosavljević i ostali okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete optužnicom“.

Uhapšeni pa oslobođeni ministri, koji su bili u pritvoru imaju pravo da tuže državu.

Miroslav Mišković

Pravo na tužbu iskoristio je i biznismen, čije hapšenje je za SNS bio dokaz da "nedodirljivih nema“. Pod tom parolom, Miroslav Mišković, vlasnik "Delta holdinga“ uhapšen je u decembru 2012. i u pritvoru je bio 223 dana.

Priveden je zajedno sa sinom Markom i vlasnikom "Nibens grupe", Milom Đuraškovićem zbog zloupotreba u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteve.

Iz pritvora je pušten u julu 2013. uz kauciju od 12 miliona evra. U novembru iste godine Ustavni sud presuđuje da je u "slučaju Mišković" povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora.

Miroslav Mišković je 2016. prvostepeno osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu Marku da utaji 320 miliona dinara poreza, dok je za optužbe da je izvlačio novac iz putarskih preduzeća oslobođen. Njegov sin Marko osuđen je na tri i po godine, a Đurašković, zbog utaje poreza na sedam godina i šest miliona dinara.

U ponovljenom postupku, 2019. Miroslav Mišković i njegov sin Marko ponovo su proglašeni krivima za poresku utaju, ali su osuđeni na manje kazne. Miroslav Mišković je osuđen na dve i po godine zatvora, a Marko na godinu dana kućnog pritvora. I Milu Đuraškoviću je smanjena kazna, na četiri godine i tri meseca zatvora.

Sledi i presuda Apelacionog suda u decembru 2021. Miroslav Mišković oslobođen je svih optužbi. Pravosnažno. Nakon toga, "Delta Holding" tuži državu tražeći naknadu štete od 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra.

Branko Lazarević

Osim ministra, pred Specijalnim sudom našla su se i dva državna sekretara MUP-a.

Branko Lazarević, državni sekretar u vreme kada je Ivica Dačić prvi put bio ministar unutrašnjih poslova uhapšen je u februaru. I njemu se sudilo pred Specijalnim sudom i to zbog sumnje da je poverljive poliicjske podatke prenosio saradnicima Darka Šarića, protiv koga su se tada vodili sudski postupku za međunarodni šverc kokaina i pranje para.

Lazarević je prvostepeno oslobođen 2018. Naredne godine i pravosnažno, presudom Apelacionog suda. I u slučaju Lazarevića, isto obrazloženje: "Nedostatak dokaza".

Dijana Hrkalović

Druga državna sekretaka MUP-a kojoj se sudilo pred Specijalnim sudom je Dijana Hrkalović, sekretarka MUP-a u vreme ministrovanja Nebojše Stefanovića.

Uhapšena je u oktobru 2021. godine, a sudilo joj se za trgovinu uticajem u tri slučaja; u prvom da je naredila načelniku SSIM Dejanu Milenkoviću da izveštaj o veštačenju telefona osumnjičenog Veljka Belivuka u postupku za ubistvo Vlastimira Milošević, tužilaštvu ne dostavi na vreme. U drugom – da je Milenkoviću naložila da obriše deo snimka razgovora advokata Dragoslava Ognjanovića, u kom je on govorio o njoj.

U trećem – da je načelniku Policije Novog Sada Miloradu Šušnjiću naredila da Darka Eleza, osuđivanog kriminalca lažno stavi na mere praćenja kako bi se sprečilo da ga istražuju druge policijske uprave.

Specijalno tužilaštvo tražilo je da bude osuđena na pet godina zatvora. Prvostepenom presudom Specijalnog suda u januaru ove godine osuđena je na 16 meseci zatvora, i sada se čeka odluka po žalbama.

Nebojša Ranđelović

Osim MUP-a, i ministarstva poljoprivrede, kao podložno korupciji pokazalo se i ministarstvo prosvete.

U julu prošle godine uhapšen je bivši državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Nebojša Ranđelović, takođe zbog sumnje u trgovina uticajem. Istragu protiv njega takođe je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal, i to zbog sumnje da je "koristeći svoj položaj uticao na rukovodioce pet školskih ustanova sa teritorije grada Niša da u postupku nabavki - radova na investicionom održavanju objekata, dodele ugovore privrednom društvu Avenija sistem, a zauzvrat tražio novac“.

Postupak u toku.

Goran Vesić

Goran Vesić, ministar građevinarstva kada je 1. novembra nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu pala i usmrtila 16 ljudi priveden je 21. novembra prošle godine.

Pre toga, podneo je ostvaku na mesto ministra ali ta ostavka, zvanično nije bila usvojena. Uhapšen je sa još deset osoba, i osumničen za teško delo protiv opšte sigurnosti. Pušten je odmah posle saslušanja u Tužilaštvu.

Poslednjeg dana prošle godine, usledila je optužnica Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i to protiv 13 osoba, među kojima je i Goran Vesić. Viši sud u Novom Sadu, međutim vraća optužnicu na dopunu, uz obrazloženje da je potrebno "bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice".

Prošle nedelje, novosadsko Više tužilaštvo saopšta da nije u mogućnosti da završi istragu pada nadstrešnice i podigne optužnicu jer mu Viši sud u tom gradu nije vratio predmet. Reaguje novosadski Viši sud saopštenjem da "ažurno i bez odlaganja postupa po zahtevima i predlozima okrivljenih i njihovih branilaca".

Ipak, optužnice i dalje nema. Goran Vesić je na slobodi, iako je Tužilaštvo u prvoj optužnici tražilo da mu se odredi pritvor.

Istovremeno, deo istrage o ispitivanju eventualne korupcije u tom slučaju pokrenulo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali dokle su stigli u tom poslu, još nije zvanično saopšteno.

Aleksandar Milosavljević: Politika je odgovorna, rešenje je u tužilačkoj policiji

Nekadašnji tužilac u Specijalnom tužilaštvu, a sada advokat Aleksandar Milosavljević za Insajder kaže da je, kada su u pitanju postupci visoke korupcije, politika osnov koja može da dovede do osuđujuće ali i oslobađajuće presude.

"Niko od uhapšenih ministara nije uhapšen u vreme kada je bio na funkciji ministra. To znači da i kad postoji politička spremnost da se dela visoke korupcije istražuju i uvode u postupak, ta želja je selektivna. Ono što nama kao društvu nedostaje jeste kontinuirani rad na ispitivanju koruptivnog ponašanja i postojanja krivičnih dela, a za to očigledna nijedna vlast nema ni volje ni energije“, kaže Milosavljević.

Na pitanje ko je odgovoran kada sudski postupak dođe do rečenice: "Nema dokaza protiv okrivljenog“, Milosavljević kaže da su krivi i policija i tužilaštvo i sud.

"Znači, kontrola nad radom policije i tužilaštva je postupak koji se vodi pred sudom. Kontrola nad postupanjem suda je takođe sudska i nju sprovodi višestepeni sud. Dakle, vrlo jasno je jasno definisano ko za šta odgovara i ko koga kontroliše, kaže Milosavljević.

Odgovornosti ipak nema. Za pad postupka, potrošen budžetski novac niko ne snosi ni odgovornost ni krivicu. Ni policija, ni tužilac, ni sud.

Priča o tužilačkoj policiji kao rešenju, ponavlja se godinama, ali ni za to niko ne preduzima korake. Ni politika, ni struka.

"Većina odgovornosti je na MUP-u i ukoliko želimo ozbiljnu borbu protiv korupcije, moramo da se pozabavimo i onima koji se biraju za ministre ali i organizacijom policije. Često je bilo reči o neophodnosti formiranja posebne jedinica policije koje kontroliše neko izvan policije. Italijanska iskustva govore o dobim rezultatima kada te jedinice odgovaraju tužiocu, i kada on rukovodi određenom grupom policajaca, rukovodi istragom, kada on nagrađuje policajce ali ima i odrešene ruke da ih udalji iz jedinice“, kaže Milosavljević. Italijansko iskustvo govori da je najčešći razlog za udaljenje: bliskost sa ostalim delovima policije. I to govori dovoljno.

Novinarka Tamara Marković Subota