Savet za štampu analizirao devet medija: Svesno neprofesionalno izveštavali o majskim ubistvima
Savet za štampu analizirao je kako je devet dnevnih novina izveštavalo o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, Malom Orašju i Duboni u maju prošle godine. Na tribini koja je organizovana u ponedeljak 30. aprila, konstatovano je su novinari u urednici grubo kršili Kodeks novinara, izveštavali neetično, neprofesionalno, I nekvalitetno, bez empatije.
Analizirani su tekstovi objavljeni u dnevnim novinama Informer, Kurir, Nova, Politika, Srpski telegraf, Alo, Blic, Danas i Večernje novosti.
“Ovi mediji kršili su odredbe Kodeksa o novinarskoj pažnji, poštovanju privatnosti i odgovornosti novinara”, navela je autorka istraživanja Jelena Petković, i tom prilikom kkazala je da je nedopustiva eksploatacija maloletnika koji su bili u osetljivom stanju, a od kojih su neki mediji uzimali izjave.
Prema njenim rečima, u analiziranom uzorku bile su brojne fotografije uplakanih roditelja i izveštaji sa sahrana ubijene dece.
"Većina medija pokazala je bezobzirnost prema porodicama i da im je čitanost ispred interesa javnosti. Mediji ne treba da koriste anonimne izvore pošto na taj način podstiču širenje teorija zavere i dodatno traumatizuju javnost", ukazala je Petković.
Prema njenim rečima, masovna ubistva su tragedije koje celo društvo pogode, a novinari moraju da izveštavaju s dužnom pažnjom.
“Mediji ne smeju da se upuštaju u spekulacije i da podstiču sagovornike da to čine. Mediji moraju da konsultuju eksperte i da se okrenu izveštavanje koje će umiriti javnost", izjavila je Petković.
Tamara Skroza, članica Komisije Saveta za štampu za žalbe je rekla da je veliki problem curenje informacija iz državnih organa, ali da to ne abolira novinare.
"Curenje informacija iz istrage je kod nas konstatno. Imali smo i curenje informacije iz ustanove gde se nalazi maloletnik osumnjičen za ubistvo. To je nedopustivo", kazala je Skroza.
Po njenim rečima, kada državni funkcioneri prekrše zakon i objave osetljive podatke o žrtvama, mediji ne treba to da prenose.
Skroza ukazuje da mediji ne treba kao papagaji da ponavljaju sve ono šta državni funkcioneri rade. Prema njenim rečima, publiku treba zaštititi od takvih sadržaja, ali to nije problem samo u Srbiji, već na globalnom nivou.
Izvor: Insajder