Rast bunta i pad privrednih aktivnosti – šta vlast spočitava studentima, a šta su činjenice (VIDEO)

Podaci pokazuju da pad privredne aktivnosti postoji. Primera radi, u Udruženju noćnih klubova beleže ukupan pad posete od 30 procenata, a pad posete stranaca i do 50 odsto. U dopisu Insajderu dodaju da je deo klubova prevremeno zavrsio sezonu, da nema korporativnih događaja koji cine dobar deo poslovanja klubova. I to je samo deo problema.  

“Ako radiš, završiš ne spisku da podržavas jednu stranu, ako ne radiš izađeš u novinama da podržavaš drugu stranu, a ugostitelji, hteli ne hteli, moraju da rade jer renta, struja, plate, doprinosi i ostale obaveze ne čekaju.” – kažu za Insajder u ovom Udruženju.

Predstavnici vlasti jedini uzrok krize, sudeći po izjavama vide isključivo u blokadama i protestima protiv vlasti. Predsednik je čak najavio da će zahtevati svaku vrstu odgovornosti, i onu krivično pravu zbog, kako je rekao, sprovođenja zločina protiv svoje zemlje

”Domaći PDV u odnosu na prošlu godinu nam je za 5,5, milijardi manji. Direktno vezano sa nasiljem blokadera i terororom kroz koji naša zemlja prolazi. Dakle reč je o strahu ljudi o tome da ljudi ne žele da troše to je značajna posledica, usporena je kompetna ekonomska aktivnost i niko drugi za to nije odgovoran osim onih koji su pokušali da razore našu zemlju.”- rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, 16. aprila. 

Slično je ponovio i ministar finansija Siniša Mali. On je optužio građane koji protestuju da su uticali na odluku MMF-a da smanji projekciju privrednog rasta Srbije sa 4,2% na 3,5%. 

Višemesečno nasilje i blokade, prema rečima ministra finansija, imaju pogubni uticaj na srpsku ekonomiju. 

Međutim, MMF u svojoj objavi nije samo smanjio procenu za srpsku, već i za svetsku ekonomiju, koja prema oceni te institucije, usporava. 

Društveno- politička kriza po definicija negativno utiče na ekonomiju i negativni efekti već su vidljivi, kaže ekonomista Ivan Nikolić. On međutim dodaje da su blokade samo jedan faktor pada. 

”Puno je drugih, daleko snažnijih, uticaja, počevši od tih eksternih, jako slaba tražnja koja postoji od zemalja Eurozone, odnosno Evropske unije, pre svega Nemačke i Italije, ali i nekih drugih zemalja iz našeg okruženja, što nije dobro. Imamo rat u Ukrajini koji je opet ograničio plasman naših proizvoda ka tom tržištu i tržištu Ruske federacije. Imamo ovaj sad trgovinski rat koji je u zamahu, koji je uneo fantastičan rizik i neizvesnost uopšte u ekonomiju celog sveta, a da ne govorimo opet o Evropi koja je najugroženija tim ratom”, kaže Nikolić.  

Sveukupan rezultat je je smanjenje rasta bruto društvenog proizvoda. Tako smo prošle godine u prva dva meseca imali rast od 5,5 odsto, a analize pokazuju da će za isti period ove godine rast biti oko 3 procenta.    

”Ako govorimo o blokadama, negativni efekti su prisutni u prometu trgovini na malo. Naravno, ako sagledamo promet, onda taj dodatni efekat se vidi posle u budžetu, po naplati PDV-a i akcize, u prilivu stranih turista, odnosno tim dohocima. I naravno ono što je u suštini i vrlo loše za perspektivu za ovu godinu, to je percepcija investitora”, objašnjava Nikolić.  

Na konstataciju da studenti traže baš ono što, od kada postoje, traže strani, pa i domaći  investitori - stabilno i predvidivo okruženje, to znači i borbu protiv korupcije, da institucije rade svoj posao i obezbede pravnu sigurnost, Ivan Nikolić kaže:  

”Ekonomija je znatno napredovala i stopa rasta je zaista zadovoljavajuća. Neću da kažem da je odlična, jer uvek može bolje, ali i zadovoljavajuća. teško da može da se postigne u ambijentu koji nije dobar za biznis i za poslovanje. To samo znači da sve ono što je fundament, odnosno pretpostavka za poslovanje, a tiče se i, kažemo, vladavine prava, institucija, poštovanja zakona i, ne znam, kažnjavanja, borbe protiv korupcije, onda se dovodi u pitanje da li je to baš tako loše kao što je percepcija možda i studenta”, smatra Nikolić.  

On se slaže se da izvođenje najvećih projekata u zemlji direktnim pogodbama po međudržavnim sporazuima ima negativan uticaj na slobodno tržište, ali se to pokazalo kao efikasniji pristup za završetak velikih projekata.   

”Kao što znate, u tim okolnostima, odnosno projektima koji se izvode preko međudržavnih sporazuma, uopšte konkurentnost, odnosno projekat se izvodi sa aspekta interesa, odnosno nekakvih procena, pre svega, investitora koji je dobio taj posao, odnosno izvođača radova. On bira podizvođača, on može sam da izvede radove ukoliko misli da je dovoljno uspešan i efikasan. Najčešće se angažuju podizvođači, ali država tu nema ništa niti može na bilo koji način da reguliše taj proces. Dakle, država u takvom aranžmanu jednostavno želi da dobije završetak projekta na najbrži i najbolji način, najefikasniji način. U roku kakav je planiran tim projektnim zadatkom, između ostalog, odnosno kako je ugovoren”, zaključuje naš sagovornik, ekonomista Ivan Nikolić.   

I možda baš u tome leži glavni problem-država novcem građana finansira projekte za koje zvanično država ne odgovara. U direktnim pogodbama, bez konkurencije, nije poznato da li je za velike projekte obezbeđena i najbolja cena. Građanima na kraju niko ne polaže račune kako glavni izvođači biraju podizvođače ili pod-podizvođače i da li su te firme kvalifikovane. Upravo to otvara vrata korupcije bez ikakve odgovornosti. 

Novinarka Irena Stević