Radosavljević za Insajder o novim kreditima: Srbija se zadužuje po najnepovoljnijim modelima

Na vanrednoj sednici se između ostalog raspravljalo o kreditima za infrastrukturne projekte koje država uzima od domaćih komercijalnih banaka. Ekonomisti tvrde da je taj način zaduživanja najmanje isplativ.

„Zaduživanje za infrastrukturne projekte i za potrošnju kod domaćih banaka, sa kamatama od 8,3% na više je najneisplativiji način zaduživaja. Dodatno, tim zaduživanjem država sa tržišta istiskuje privatni sektor, što ima štetne posledice po privredu. Jedine koje imaju korist od tog načina zaduživanja su komercijalne banke“, kaže za Insajder Goran Radosavljević, profesor FEFA.

Najveći među kreditima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).

“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", rekao je za Insajder Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije “Strateo”.

Drugi način zaduživanja o kojem se raspravljalo tokom vanrednog sazedanja je zaduživanje na međunarodnom bankarskom tržištu. Taj način zaduživanja je nešto povoljniji od zaduživanja kod domaćih komercijalnih banaka, ali uz sebe vuče niz drugih nepovoljnih uslova.

Bilateralni krediti, uzeti na osnovu međudržavnih sporazuma i komercijalnih ugovora, državu često obavezuju na neke druge uslove, vezane za način realizacije projekata, koje diktiraju strani partneri, a koji ne moraju nužno da idu u korist Srbije.

„To zaduživanje nešto je povoljnije od kredita uzetih od domaćih komercijalnih banaka, ali i dalje nije najpovoljniji način. Najpovoljniji način bio bi zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija. Zašto se država ne odlučuje, ili se u maloj meri odlučuje za taj, najpovoljniji model zaduživanja pitanje je za ovu vlast“, kaže Radosavljević.

Radosavljević za Insajder objašnjava da upravo taj, najpovoljniji model zaduživanja – kod međunarodnih finansijskih institucija - za koji se Srbija najmanje odlučuje, podrazumeva transparentnost javnih nabavki, kao i primenu zakona kojima se obezbeđuje kontrola ulaganja.

„Sredstva od tih zajmova nije moguće koristiti za neke populističke mere, ili druge namene, već isključivo za ono za šta su opredeljena“, podseća Radosavljević.

 Odobrena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.

“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović.  

Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.

“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz  berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi  mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović.   

Poslanici su danas odobrili i produženje vraćanja starih zajmova od po milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, po višoj kamatnoj stopi.

 Krediti od domaćih komercijalnih banaka za koje su poslanici dali „zeleno svetlo“

1. 42 milijarde dinara, kojeg Država Srbija uzima od Banke Poštanska štedionica. Kredit se uzima za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pratećim sadržajima u Surčinu.

2. 11.7 milijardi dinara kod Unicredit banke, za izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica.

3. 15 milijardi dinara od Banca Intesa za saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica 

4. 12 milijardi dinara, od OTP banke Srbija, za potrebe finansiranja olilaznice oko Kragujevca.

Dodatna zaduživanja i na međunarodnom tržištu

1. Zajam od maksimalno 24.348.272 evra od francuskog Trezora, preko BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT - korisnik zajma će biti Elektrodistribucija Srbije, d.o.o. Beograd. U okviru istog projekta, u kreditnom aranžmanu, uz garancije BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT, EPS-u je odobreno 97.151.728 evra. Ukupno 121,5 milion evra biće uloženo u nabavku električne opreme za modernizaciju mreže, pametno upravljanje i proširenje mreže telekomunikacije.

2. Za dodatnih 100 miliona evra EPS se zadužio kod italijanskog CASSA DEPOSITI E PRESTITI.

3. Kredit u iznosu od 183.941.730,60 evra za radove na izgradnji komunalne (kanalizacione) infrastrukture, ugovor o kreditu aranžira Bank of China.

4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa KfW Frankfurt na Majni ozvaničiće zajam od 20 miliona evra, za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja.

5. Kod KfW zadužujemo se 50 miliona evra za podsticanje energetske efikasnosti u objektima javne namene.

Izvor: Insajder