Radojičić: Nema prepakivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma (VIDEO)
U američkom gradu Dejtonu održava se sednica Parlamentarne skupštine NATO-a; i to je prvi put za više od dve decenije da se Parlamentarna skupština Alijanse održava u Sjedinjenim Državama, u trenutku kada administracija Donalda Trampa dovodi u pitanje spremnost Amerike da brani evropske saveznike iz NATO-a - ako ne budu izdvajali više za odbranu. Paralelno sa Parlamentarnom skupštinom Alijanse, u tom gradiću u Ohaju održava se Konferencija posvećena Dejtonskom mirovnom sporazumu koji je, u tom mestu, potpisan pre 30 godina, odnosno novembra ’95-te. O sudbini BiH 30 godina kasnije, u emisiji “Svet i mi”, govorio je Igor Radojičić nekadašnji predsednik Parlamenta Republike Srpske i bivši gradonačelnik Banjaluke, koji je nedavno osnovao Nezavisni pokret „Svojim putem“.
Ironija ili ne, tek, Konferencija o poukama koje se mogu izvući iz Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BIH, dolazi u trenutku velikih napetosti između dva entiteta; Sarajevo je, , raspisalo poternicu za trojicom najviših zvaničnika Republike Srpske, a Banjaluka je donela zakone kojima ne priznaje delovanje pravosuđa i policije BiH na svojoj teritoriji.
“Periodično se pojavljuju krize iz ovog ili onog razloga, ali nikada se nije prešla crvena linija - tako da i sad ne očekujem da će doći do neke potpune eskalacije, iako ima dosta novih ili drugačijih elemenata ove krize. Nema izvornog Dejtona. Jako mnogo toga je promenjeno posle 1995. godine, desile su se mnogobrojne reforme: vojska, indirektni porezi, centralna banka, naravno i pravosuđe… Teško bi bilo sve i nabrojati. Međutim, isto tako nema apsolutno nikakve spremnosti, niti unutrašnje, niti spoljne za neku reviziju Dejtona, ili neku novu konferenciju ili međunarodni sporazum,” kaže Igor Radojičić.
Konferencija o Dejtonu u Dejtonu dolazi u danima kada se pominje takozvani “non-paper” za Republiku Srpsku koji su pisale Nemačka i Francuska, a kojim ostale članice Evropske unije pozivaju na diplomatsku i političku akciju u Bosni i Hercegovini. Sa druge strane, Beograd tvrdi da taj “non-paper” otežava poziciju Republike Srpske.
“Ne radi se o nekoj reviziji Dejtona. Radi se o jednom od zapleta trenutne krize, u kojoj je rukovodstvo Republike Srpske sve više izolovano i u novoj konfrontaciji - kako sa političkim Sarajevom, tako i sa većim delom vodećih zemljama Zapadne Evrope. Ono što se već sada dešava jeste da su određene sankcije Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i još nekih drugih zemalja preduzete prema rukovodstvu i pojedincima Republike Srpske. A isto tako su već odavno srezana i neka sredstva od strane država ili međunarodnih organizacija prema Republici Srpskoj. Sam ‘non-paper’ ne donosi ništa bitno i novo. Pošto nema saglasnosti u Evropskoj uniji oko toga da se zajednički deluje protiv rukovodstva Republike Srpske, ovde se dešava pokušaj okupljanja jednog multilateralnog fronta što više zapadnih zemalja, koje bi istovremeno pokrenule sankcije prema zvaničnicima Republike Srpske i otežale različite finansijske ili ekonomske linije prema njoj. Dakle, radi se samo o jednoj novoj stepenici aktuelne krize, koja je započeta između ostalog i presudom predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Do sada su se uvek dešavale krize, uvek se podizala lestvica i onda su se negde pojavljivali sagovornici koji će da razreše i da naprave neki dogovor.”
Radojičić kaže da je sada specifična situacija, jer Republika
Srpska više u ovom momentu nema sagovornika - pošto svi iz političkog Sarajeva odbijaju razgovore sa njenim vođstvom. Sa druge strane imamo poziv predsednika Srpske Milorada Dodika na dijalog, koji je upućen Bošnjacima i Hrvatima.
“Dodik je stari iskusan političar, dribla u političkom prostoru već 20 godina. I on je navikao da u krizi vrlo često zateže konopac i podiže tenziju, a onda očekuje s druge strane sagovornika sa kojim će da rešava krizu. U ovom momentu sagovornika s druge strane nema. On je ponovo bacio jednu udicu, da tako kažemo, nudeći dijalog i razgovor političarima unutar Bosne i Hercegovine. Međutim, ono što je u ovom momentu činjenica jeste da zaista svi iz političkog Sarajeva, kako mi to ovde kažemo, odbijaju dalje kontakte sa Dodikom i rukovodstvom Republike Srpske. To je nova dimenzija - razgovora i dogovora nema. Ovakva kriza koja je jedan hladni konflikt u Bosni i Hercegovini može poprilično da potraje.”
Igor Radojičić je nedavno osnovao nezavisni pokret “Svojim putem” kao alternativu i vlasti i opoziciji. Puno partija u Republici, ali i u Federaciji, ipak kada su u pitanju ključne stvari, reaguju “svi kao jedan.
“U BiH je specifično da, u stvari, postoje tri politička prostora: nacionalni - bošnjački, hrvatski i srpski. I unutar svakog od tih prostora postoje desetine političkih partija. Opet ono što je specifično je da i kada je reč o ključnim nacionalnim ili strateškim temama, gotovo sve partije unutar svakog od tih korpusa imaju isti stav. Tako je i kad je reč o partijama iz Banja Luke, odnosno iz Republike Srpske. Svi subjekti imaju apsolutno identičan stav da Republika Srpska treba da bude jaka, da treba da bude što više biti samostalna, da institucije ili nadležnosti Bosne i Hercegovine treba da budu što slabije, da se ne dozvoljava preglasavanje ili uzurpiranje nadležnosti Republike Srpske. Kao što s druge strane u političkom Sarajevu, u bošnjačkom korpusu, bez obzira da li je reč o Silajdžiću, Izetbegoviću, Trojci, SDP-u - postoji isti lajtmotiv da se ojača država Bosna i Hercegovina, da se oslabe entiteti i kantoni i da se što više promeni ustavni okvir BiH - kao decentralizovane države, u korist neke unitarne ili građanske države,” zaključuje Igor Radojičić nekadašnji predsednik Parlamenta Republike Srpske i bivši gradonačelnik Banjaluke.
Izvor: Insajder