Put od političke ideje do Nacionalne čitanke (VIDEO)
Moglo bi se reći da je rasprava o jednom filmu dobila epilog u vidu nacionalne čitanke. Tri godine od emitovanje filma "Dara iz Jasenovca", koji je bio povod polemike, najave da će država Srbija sama da piše udžbenike iz srpskog, istorije i geografije, u Vladi Srbije je predstavljena nacionalna čitanka koja bi sve to trebalo da objedini. Obavezna je, ali se ne ocenjuje. Besplatna je za sve, ali je nema na jezicima nacionalnih manjina. Učenje o tradiciji, istoriji i običajima nije sporno nikome, ali se u javnosti od početka postavljalo pitanje ko nam garantuje da neće biti revizije istorije u tim čitankama.
Ljubav prema domovini je rodoljublje - jedna od prvih lekcija iz Nacionalne čitanke za prvi i drugi razred. Da nas razlike čine jačim, da je važno drugarstvo, da bi trebalo da učimo od predaka i slično - lekcije u kojima nema ništa sporno.
”Uverena sam da će Nacionalna čitanka imati posebno mesto u obrazovno - vaspitnom sistemu Republike Srbije, te da će u svakom učeniku podstaći osećanje ponosa i ljubavi prema svojoj zemlji”, izjavila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Deca će iz čitanke saznati da Srbi sade drvo kad se rodi dete, da su srpski preci poštovali drvo hrast, da su gusle nacionalni instrument. Videće kako izgleda narodna nošnja iz Šumadije, manastir Dečani, učiti državnu i školsku himnu, čitaće pesme najpoznatijih srpskih pesnika. Postavlja se pitanje čemu služi nacionalna čitanka ako to već uče iz drugih predmeta.
”U srpskom jeziku imate program koji podrazumeva samo pisce, dela... i neka polja kulture. Vi ovde imate spominjanje važnih kompozitora, naučnika, to ne ide sve u srpski jezik, inače. Tako da se ovde lepo povezuju važne tačke i kote kulture. Samo u nastavi srpskog bavite se određenim aspektom ove čitanke, a ovde imate umrežavanje i povezivanje i iz građanske kulture i sveta oko nas, iz muzičkog...”, kaže prof. dr Zorana Opačić, predstavnik autorskog tima.
S konstatacijom novinara da to deluje kao dupliranje, ne slaže se Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.
”Nije dupliranje, upravo sam pomenuo da je međupredmetni pristup, u stvari, razvoj obrazovanja”, kaže Grušanović.
Nacionalna čitanka je obavezna ali, po svemu sudeći, samo za srpsku decu. Iako se u njoj konstatuje da u Srbiji živi niz nacionalnih manjina, koje imaju svoje običaje - pored Uskrsa - tu su i lekcije o Bajramu i Pesahu, slikovna pouka da bi Svetozar, Jusuf i Aiša trebalo da se igraju zajedno, ipak, čitanka za sada postoji samo na srpskom jeziku. Za sada, nema jasnog odgovora na pitanje zašto, ako je cilj izgradnja nacionalnog identiteta, jer onda bi i građani koji nisu Srbi trebalo da uče da vole svoje zemlju.
"Ja ne isključujem uopšte mogućnost da će neke škole koje, vi znate da na osam jezika nacionalnih manjina postoji nastava kod nas, ja uopšte ne isključujem mogućnost da će ovo biti sredstvo i za neke nacionalne manjine koje, kada čiji nastavnici i kolektiv se budu upoznali sa celim sadržajem, da će pojedine segmente ove čitanke koristiti”, kaže ministarka Slavica Đukić Dejanović.
Da je čitanka na srpskom - jer su zapravo Srbi ciljna grupa, objašnjavali su nedavno za Insajder iz Zavoda za udžbenike.
Sumnje da bi nacionalna čitanaka mogla da vodi i u reviziju istorije, izazvao je način na koji je ideja nastala. Najpre je u jeku rasprave o filmu "Dara iz Jasenovca" tada ministar policije Aleksandar Vulin odgovorio svima koji su taj film osporavali, i umetnički i na svaki drugi način.
”Udžbenik istorije mora da napiše država Srbija! I samo država Srbija sme i može, ili bi bar trebalo, da ima jasan i određen udžbenik po kome će učiniti naša deca. U tom udžbeniku će biti bar stranica o Jasenovcu, neće biti tri rečenice u kojima nam strani izdavači objašnjavaju šta je bio Jasenovac”, izjavio je Vulin u februaru 2021. tokom skupštinske rasprave.
Inicijativu je samo nekoliko dana kasnije podržao i predsednik države.
”Jedna važna vest. Podneću inicijativu zvanično Vladi, i sad znam da će me napasti brojni inostrani tajkuni i svi strani ambasadori u Beogradu, zapadni, ali ću podneti inicijativu da samo država može da napravi udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije, a ovo ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga”, rekao je tada predsednik Aleksandar Vučić.
Od toga da će država Srbija pisati sama svoje udžbenike istorije, a onda i srpskog i geografije, na kraju se svelo na nacionalnu čitanku, dok se redovni programi i dalje zasnivaju na udžbenicima istih stranih izdavača. Kažu da je razlog to što za izradu udžbenika treba mnogo vremena.
Nacionalne čitanke za 1. i 2. razred počinju da se dele ovih dana, iako je početak školske godine već odmakao. Još se čeka na nacionalne čitanke za više razrede koje bi mogle da razmatraju osetljivije teme iz nedavne istorije.
Istoričar Milovan Pisari smatra da je bitno da se kod dece zapravo razvije osećaj nacionalnog identiteta, ali uz svo uvažavanje različitosti.
"Pa svakako jeste potrebna (nacionalna čitanka), jer to jeste jako bitno da se već kod mlade dece zapravo razvije taj osjećaj pripadnosti nacionalnom identitetu. Tako da to jeste naravno jako bitna stvar, s tim što to ne sme da bude jedina stvar. Mi živimo u multikulturalnom društvu, u evroskom društvu, i u tom smislu deca treba da budu upoznata i sa onim što se dešava, i sa drugim identitetima, i s onim što se dešava ne samo u ovoj zemlji, gde postoji multikulturalnost, nego u regionu i celoj Evropi", kaže Pisari za Insajder.
On sumnja da će nacionalna čitanka doprineti objektivnom sagledavanju istorije. Upravo suprotno.
"Nažalost, niko ne može to da garantuje, zato što već 20 godina živimo u procesu stalne revizije istorije, u kojoj je zapravo nacionalni identitet jedina važna stvar. Bojim se da ta čitanka neće promeniti tu sliku, nego će možda doprineti da se ta slika još jednom utvrdi. I u tom smislu bojim se da neće biti od velike pomoći", kaže istoričar Milovan Pisari za Insajder.
Izvor: Insajder