Pusić: Od Titove Jugoslavije do današnjih država – antifašizam se potiskuje, istorija falsifikuje (VIDEO)
Osam decenija posle rata, skoro pola veka od Titove smrti i tri decenije od raspada bivše Jugoslavije, jedan broj građana u bivšim republikama neguje antifašističku - partizansku tradiciju, dok je drugi osporavaju. Slovenija, koja je prva izašla iz zajedničke države, prva je za kulturno dobro proglasila partizanske pesme iz Drugog svetskog rata, dok ostale zemlje imaju zborove-horove i razna udruženja koja čuvaju sećanje na Narodnooslobodilačku borbu i Josipa Broza Tita. Sutra, 4. maja navršava se 45 godina od njegove smrti. Istoričar Zoran Pusić i predsednik Antifašističke lige Hrvatske govorio je za "Svet i mi“ o reviziji istorije i antifašističkoj tradiciji.
“Ja sam kao student i kasnije kao mlad, nekako bio dosta kritičan prema periodu posle Drugog svetskog rata, jer sam smatrao da prave demokratije, bez političkog pluralizma, teško da može biti. Da je to jedan nužni uslov za pravu demokratiju. Ali sada, kada su se te “prave demokratije” dogodile i kad gledam unazad, ne samo zbog toga što sam bio puno mlađi pa se onda nekih stvari sećam sa nostalgijom, nego mi se čini da su u tim godinama po važnosti Jugoslavije u svetu, bile dobre i to je Titova zasluga,” priča Zoran Pusić.
Upoređujući značaj nekadašnje države Jugoslavije i sadašnjih zemalja, nastalih raspadom SFRJ, kaže da su u svetskoj politici bivše republike, a sada države - praktično beznačajne. On podseća da se poštovanju nekih ljudskih prava u SFRJ moglo prigovarati, ali kada se pogleda šta je politički pluralizam uspostavio u sadašnjim državama u regionu, umesto onoga čemu su se ljudi nadali - pokazalo se da “nacionalističke stranke zapravo nemaju puno bolji odnos prema temeljnim ljudskim slobodama i pravima, nego jednopartijski sistem”.
I dok traju rasprave kada je i za čijeg vremna bilo bolje, s vremena na vreme pojave je političari koji bi poput gradonačelnika Beograda, da se grob Josipa Broza Tita izmesti iz Kuće cveća i Beograda. Povodom toga oglasile su se svojevremeno sarajevske vlasti, sa namerom da posmrtni ostaci “najvećeg sina naših naroda i narodnosti” počivaju u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
“Ja mislim da mnogim poštenim i pravdoljubivim ljudima u Srbiji, grob Tita u Beogradu ne smeta. A, kad bi mene neko pitao, ja bih ga sigurno primio u Kumrovec, na primer... Loše je za Srbiju da je taj revizionizam uzeo maha, gde se podižu spomenici Draži Mihajloviću, a da se Tito pokušava izbaciti. A, to da se Sarajevo ponudilo, zapravo nije tako čudno i što se tiče bosansko-hercegovačke državnosti, a i što se tiče nekog dugotrajnog mira od 45 godina na tom području, jer je u tome uloga Tita bila značajna, da ne kažem presudna,” kaže Pusić.
Čini se da je u svim bivšim republikama SFRJ, a sada odvojenim državama, na delu revizija istorije i da se jedan deo društva odriče antifašističke tradicije. Sve to istoričara i antifašistu Zorana Pusića vrlo zabrinjava.
“Revizionizam je na lošem glasu, ali zapravo u suštini revizija znači jedna promena - što bi trebalo biti sasvim legitimno kod istoričara; da ako nađu neke dokumente koji pre nisu bili poznati, da onda pokažu da postoji neki alternativni pogled na daleke prošle događaje. Međutim, ja mislim da se ovde ne radi o toj vrsti revizije, nego da se radi o falsifikovanju istorije. Da se namerno neke stvari ispuštaju, namerno neke stvari prenaglašavaju, a neke izmišljaju. To je jako opasno za sve zemlje, gde se to događa”.
Pusić tu opasnost vidi kao nešto što ima određenu funkciju, a funkcija je da se pokaže da one ideje nekih političara koji su se u tu vrstu falsifikovanja istorije upustili; da bi oni zapravo hteli pokazati da, recimo, “ideje koje su postajale u ustaštvu, ili ideje koje su srpski političari tipa Ljotića i Nedića zastupali” - nisu toliko opasne.
“A sve zbog toga što ideje koje oni danas zastupaju, ti današnji političari, liče na pomenute iz prošlosti. Te nacionalističke i šovinističke ideje su obično vrlo slične. A one su dovele do strašnih zločina, do koncentracionih logora, do masovnih ubistava i zato ja mislim da ta vrsta revizionizma, gde se istorija falsifikuje, ima funkciju da nekakо izbriše ili makne u stranu činjenicu, da takve ideje potencijalno imaju vrlo opasne posledice. A, stvar je u tome da se takve ideje koje su dovele do koncentracionih logora i do zločina, mogu se vrlo lako uporediti sa nekim nacionalističkim idejama koje smo iskusili početkom devedesetih godina. I koje danas opet, meni se nažalost čini, dobijaju na snazi i na popularnosti, i čovek ima osećaj da smo vrlo slabi đaci i da ništa iz ponavljanja nismo naučili.”
Prva zemlja koja je izašla iz Jugoslavije bila je Slovenija, a onda je prošle godine i prva koja je kao kulturno blago zaštitila neke partizanske-antifašističke pesme. Širom regiona ima udruženja, zborova-horova koji neguju sećanje na Narodnooslobodilačku borbu, kao i na Tita i čitavo to nasleđe. Ipak, za Pusića je važno da se u istorijskim udžbenicima nađu detaljna objašnjenja i povezivanje događaja, koji su prethodili zločinima u Drugom svetskom ratu, da bi mladi imali tačnu predstavu o istorijiskim događajima.
“Mi preko Antifašističke lige, preko nekih drugih organizacija, sigurno pokušavamo postići da mladi ljudi koji o istoriji malo znaju, saznaju više... jer ono što uče iz udžbenika istorije je jako malo i zapravo je, po mom mišljenju, na krivi način opisano, jer ne ukazuje im se veza između događaja koji su prethodili zločinima u Drugom svetskom ratu i jedne prisutnosti takvih tendencija generalno kroz istoriju i koji se danas mogu prepoznati u retorici, za sada, kod nas u Hrvatskoj isključivo kod radikalno desnih političara. Ali, toga sigurno ima,” smatra istoričar i predsednik Antifašističke lige Hrvatske Zoran Pusić.
Novinarka Tanja Vujisić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.