Psihološkinja Dragić o tragediji u Gracu: Važno govoriti o emocijama (VIDEO)
Austrijska policija pokušava da sklopi mozaik tragedije koja se pre dva dana dogodila u gimnaziji u Gracu, kada je 21-godišnji bivši učenik te škole ubio 10 osoba, većina su đaci, a potom izvršio samoubistvo. Iz Kriminalističke policije Pokrajine Štajerska saopšteno je da je ubica bio povučen, da nije bio društveno aktivan i da se povlačio u digitalni svet, odnosno svet video-igara, čime je bio opsednut. U međuvremenu, dvoje od 11 povređenih je i dalje u kritičnom stanju, a austrijska javnost u šoku. O tome kako se nosi sa tim stanjem i posledicama masovnog ubistva u školi, za “Svet i mi” govorila je psihološkinja iz Beča, Ivana Dragić.
Već u prvim satima nakon pucnjave, čitava zemlja utonula je u osećaj neverice i tuge. Kako ističe psihološkinja Ivana Dragić, ovakvi događaji su duboko potresni, a šok koji se širi društvom bio je gotovo opipljiv.
„Rečenica koja se stalno ponavljala bila je ‘to se ne dešava ovde, to se dešava u Americi’. Tragedija je najveći oružani napad u posleratnoj Austriji,“ kaže Dragić.
Istovremeno, zajednica je brzo pokazala solidarnost – redovi za davanje krvi, krizni timovi, mobilizacija bolnica i uvođenje trodnevne žalosti svedoče o brzom odgovoru sistema.
Poruke podrške pojavljivale su se širom zemlje, čak i na ekranima javnog prevoza, a predsednik Austrije obratio se naciji, izražavajući empatiju i najavljujući preispitivanje zakona o dostupnosti oružja.
Ipak, tek nakon što prođe početni šok, dolaze pitanja: kako je do toga došlo, koji su uzroci i šta društvo može da nauči? Prema rečima naše sagovornice, još je rano za definitivne zaključke, ali prvi narativi su već počeli da se formiraju.
„Ljudi su gladni objašnjenja. Srećom, nije se otišlo u pravcu stigmatizacije migrantskog porekla, što je bio moj strah. Fokus je bio na mentalnom zdravlju, ali se pojavila i ozbiljna analiza koja ide dublje,“ objašnjava Dragić i ukazuje na činjenicu da su u gotovo svim slučajevima ovakvih tragedija počinioci muškarci.
U tom kontekstu, osvetljava važnu, ali često zapostavljenu temu – emocionalnu nepismenost i toksične obrasce maskuliniteta.
„Ne govorimo o krivici muškaraca kao grupe, već o dubokoj kulturološkoj grešci. Očekuje se da muškarci budu jaki, da ne pokazuju strah, tugu, ranjivost. A emocije imaju svoju svrhu – strah nas štiti, tuga nas menja, ljutnja nas pokreće da branimo svoja prava,“ kaže ona.
„Ako je sve to zabranjeno, ako se emocije potiskuju, one ne nestaju. One se talože, i u nekom trenutku eksplodiraju.“
Tragedija u Gracu je posebno potresla i građane Srbije, jer podseća na slične događaje koji su se pre dve godine dogodili u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i mestima Mali Orašje i Dubona. Na pitanje šta možemo naučiti iz ovakvih tragedija, Dragić naglašava: sve počinje i završava se u emocionalnoj pismenosti.
„Emocije nisu slabost niti nešto što treba potiskivati. One su alat, mehanizam prilagođavanja. Zadatak roditelja i škole je da deci pomognu da ih prepoznaju, razumeju i nauče kako da ih izraze,“ ističe.
Dodaje da je važno raditi i sa odraslima – roditeljima, nastavnicima, donositi znanja i veštine koje nisu uobičajene u tradicionalnim obrazovnim sistemima.
„Postoje sjajni resursi, poput knjige ‘Školovanje srca’ Kloda Stajnera, koja konkretno pomaže roditeljima da uče kako razgovarati sa decom o emocijama. Glavno je stvoriti poverenje i otvorenost, jer ne možemo garantovati bezbednost, ali možemo graditi otpornost,“ kaže ona.
U danima posle tragedije, mnogi roditelji ostaju bez reči – kako objasniti detetu da se nešto ovakvo desilo, a da ga ne preplavi strah?
„Važno je ne skrivati stvarnost, nego pitati decu šta znaju, kako se osećaju, i potvrditi svaku emociju. Ne umirivati ih lažnim garancijama, već im pokazati da ih slušamo i da zajedno možemo proći kroz sve,“ poručuje Dragić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.