Profesorka Žarković: Potrebnije je govoriti o kvalitetu nego o kvantitetu investicija u Srbiji

Pre nedelju dana Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o budžetu sa 2025. godinu. Šta to znači sa stanovišta da faktički svake godine imamo rebalanse budžeta i da li su rebalansi znak da imamo loše budžetsko planiranje? 

"Rebalans ne mora nužno da bude posledica lošeg budžetskog planiranja. Recimo, kada imate neki neplaniran događaj u toku godine, na primer imate bolju naplatu poreza jer je bolje radila poreska administracija u prvoj polovini godine i nakupili ste više poreskih prihoda nego što ste planirali, ili kada je u pitanju inflacija koja je aktuelna u poslednje dve -tri godine, kada su se “naduvali” svi prihodi, odjednom imate više para nominalno u budžetu. Da biste mogli to da potrošite, morate da uradite rebalans. Međutim, bitno je da  pogledamo stavke unutar tog rebalansa i šta je tačno promenjeno. Ako se za veoma visoki iznos povećala neka stavka, da li je to, kao što Fiskalni savet sada skreće pažnju, povećanje potrošnje za EXPO i za nacionalni stadion, i ako odjednom taj izdatak skoči, onda možemo da kažemo da to jeste posledica lošeg planiranja." - kaže profesor Jelena Žarković.

Deficit budžeta

Kada govorimo o deficitu budžeta, koliko on procenata po zakonu može da iznosi i da li, čestim rebalansima, dolazi do kršenja tog zakona?

"Kada smo prvi put usvojili fiskalna pravila prema kojima javni dug ne bi trebalo da prelazi 45% BDP, podsetiću da je, čak i u godini kada je prvi put uvedeno to pravilo za javni dug, još za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, to pravilo prekršeno. U međuvremenu su doneta nova fiskalna pravila ali je tekuća Vlada odlučila da ih suspenduje sve do 2029. i to pre svega zbog sprovođenja EXPO 2027 i svih investicija koje su povezane sa tim događajem. Kroz nedavno revidiranje Fiskalne strategije videli smo da Vlada namerava da poveća deficit na 3% BDP u narednih nekoliko godina što je dvostruko više od zakonski propisanog limita. Iako Fiskalna pravila nisu obavezujuća ona bi trebalo da služe kao orjentir u vođenju fiskalne politike."

Profesorka Žarković kaže da se deficit može praviti zato što imamo veće investicije i veća kapitalna ulaganja. Ta ulaganja mogu da ojačaju  kapacitet da se stvara veći bruto društveni proizvod, tako da javne investicije same po sebi mogu da budu dobre. Na pitanje kako stojimo sa visinom investicija, ako se napravi poređenje sa regionom ili EU u celini, profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković odgovara:

"Nama kao državi su međunarodne institucije, počev od Svetske banke,  skretale pažnju da su javne investicije u Srbiji jedno vreme bile veoma niske i da su bile daleko ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. To je tokom poslednjih godina, promenjeno, pa smo došli u trenutnu situaciju da su čak ne samo veće od onih u Centralnoj i Istočnoj Evropi, već da su, kada se pogleda procenat izdvajanja u odnosu na bruto domaće proizvode, trenutno, mislim, najviše u Evropi. Ali to je samo broj. Mislim da ipak treba da gledamo kvalitet i u šta se tačno ulaže. Tu se slažem i sa primedbama kolega iz Fiskalnog saveta što se tiče određenih javnih investicija koje su vrlo važne i koje su najviše usklađene sa javnim interesom, a to su investicije u zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne sredine, u javni saobraćaj, javni prevoz, a tu je najvažniji metro. Dakle, kada država obrazlaže koliko troši na ove stavke, taj deo nije u potpunosti i nije detaljno obrazložen. Ne zna se šta su tačno prioriteti, i mislim da bi pre svega na tome trebalo da se radi u smislu transparentnosti – znači, da se detaljno vidi šta država planira kada su investicije tog tipa u pitanju. Što se tiče EXPO i nacionalnog stadiona, niko od ekonomista ne spori da su to stvari koje mogu da uvećaju bruto domaći proizod i da pokrenu ekonomsku aktivnost, no, ako poredite to sa, recimo, ulaganjem u metro, jasno je šta je od većeg javnog interesa." naglašava Žarković.

Metro kao prioritet

Kada već pričamo o metrou i projektima od javnog interesa, kakva je situacija sa investicijom u ovaj značajan projekat? 

"U Beogradu živi, po poslednjem popisu, više od milion i šesto hiljada ljudi. Imamo i nova doseljavanja, a građani se konstantno žale na javni prevoz, tako da bi, po meni, metro trebalo da bude prioritet kada govorimo o projektima koji imaju značajan javni interes. U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta, koji se detaljnije bavi svim tim stavkama, kaže se da se upravo taj deo drugačije obrazlaže nego ranije. Ranije je to bilo evidentirano kao celina pod nazivom “Izgradnja Beogradskog metroa”. Sada se ulaganje u Beogradski metro iskazuje samo za prve dve faze izgradnje linije jedan, tako da bi pitanje javnosti, po meni, trebalo da bude šta su tačno planovi države i koja je to godina kada možemo da očekujemo finalizaciju Beogradskog metroa. Mislim da je to nešto što najviše zanima Beograđane, i ne samo njih. Ovde se sliva svakodnevno, zbog posla, veliki deo građana iz ostalih delova Srbije. Kada imate dobar javni prevoz, to je takođe vrlo važno, ne samo za ekonomsku aktivnost, već i za zagađenje sa kojim Beograd takođe ima veliki problem."

Ko je najpovoljniji a ko najnepovoljniji poverilac srpske države, što se tiče visine kamata, kada su u pitanju krediti za infrastrukturne projekte?

"Mislim da se u našoj javnosti uvrežilo mišljenje da su kineski krediti najjeftiniji. Oni nisu najjeftiniji, ali njihova prednost je, ako to tako možemo nazvati, u tome što su lakši za administriranje. Dakle, uslovi, pravila za trošenje novca, za izveštavanje o potrošenjim sredstvima i svi ostali aspekti koji su vezani za realizaciju projekta, sve je više relaksirano, ne samo u odnosu na kredite koje daje Evropska unija, nego smo imali i jedan ruski kredit koji je isto bio vezan za infrastrukturu i gde su i Rusi insistirali da projektna dokumentacija bude vrlo uredna i da sve bude završeno do kraja. Da ne pričam o kreditima koji se uzimaju za infrastrukturu od, na primer, Evropske investicione banke. Njihove kamatne stope su niže čak i od ovih kineskih i od ruskih, ali zahtevi koji prate uzimanje ovakvih kredita su vrlo strogi i komplikovaniji. Imate vrlo precizna pravila koja se odnose i na projektnu dokumentaciju, raspisivanje tendera, transparentnost. Povezala bih to i sa tragedijom u Novom Sadu. Dakle, vi možete da kažete da je, za vas koji uzimate kredit, kineski lakši, sve je brže, a evropski je komplikovaniji, traje duže, a pravila su strožija. Međutim, ona su važna ne samo zato što smanjuju prostor za korupciju, već i jer deluju tako da mogu da spreče sve potencijalne probleme koji nastaju pre realizaciji projekta."

Kada govorimo o problemima pri realizaciji tih projekata, da se vratimo na Železničku stanicu u Novom Sadu?

"Videli smo šta se desilo u Novom Sadu. Nesumnjiva tragedija. Ali, sada bih govorila o ekonomskom aspektu te investicije i opet o onome što se zove javni interes. Mislim da će se mnogi građani Srbije, ne samo Beograda i Novog Sada, već svi koji su koristili taj voz i tu stanicu, složiti da je to sigurno jedan od najboljih projekata. Rekla bih, sigurno, ako nije najbolja javna investicija, onda jedna u prve tri, jer je doprinela povezivanju dva najveća grada u Srbiji i donela veliku ekonomsku korist i što se tiče zaposlenih koji su putovali, turista, stranaca… Mi smo sada, nažalost, zbog očigledno  loše realizacije tog projekta, nečije greške, nemara, došli u situaciju da je, u suštini, bačena senka na jedan, ako ne najbolji, onda jedan od prva tri najvažnija javna projekta, koji su morali da ispune i taj kriterijum usklađenosti sa javnim interesom. Uskoro bi trebalo da bude otvorena i stanica u Subotici. Sada, sa ovim događajima u  Novom Sadu, i na to je bačena senka. Ljudi imaju manje poverenje. Pojavili su se i neki napisi u medijima, da možda postoje i prijave vezane za samu prugu, na koje Železnica nije na vreme reagovala. Da li je to istina ili ne, to treba sama Železnica da kaže i da odgovori na te optužbe. Ali, mislim i da za sve javne investicije koje se budu sprovodile u budućnosti, nakon ovog događaja, sada morate da izdvojite dodatne resurse, tako da će nas ova tragedija dodatno koštati i u tom smislu. Čuli smo i da se određeni objekti proveravaju, da bi uverili građane da mogu bezbedno da ih koriste, a verovatno je da se radi o putevima, železnicama ili javnim objektima koji su povezani sa tim novim investicijama. Tako da mislim da će, posebno nakon ovog događaja, morati da se obrati pažnja na to."

Zaduživanje kod poslovnih banaka

Pojedini ekonomisti i analitičari tvrde da su kineski krediti gotovo bezuslovni. Koja je razlika između uslova koje zahtevaju neke druge međunarodne kreditne institucije u odnosu na kineske državne banke? 

"Ako poredimo  trenutne kamatne stope, koje daje Evropska investiciona banka, one su niže i od ruskog kredita koji smo uzeli, i od kineskih, na koje je kamata 3%. Evropska je 1%. Međutim, problem sa kojim se suočavaju i Srbija i zemlje u regionu je da ni blizu ne dobijamo sredstava od EU za ulaganje u infrastrukturne projekte kao što su ih, svojevremeno, prilikom pristupanja Uniji, dobijale zemlje centralne i istočne Evrope, i to je veliki problem. Zato smo bili primorani da se okrenemo drugim finansijerima - kineskim, ruskim, Turcima i Azerbejdžancima, a ne sredstvima Evropske unije, bez obzira što su i povoljnija i što imate strože kriterijume, koji su, naravno, dobri da se slede kada uzimate kredit i posle sprovodite konkretan projekat. Ta sredstva su, nažalost, bila manje dostupna, manje raspoloživa, i u manjem obimu i to je isto jedan od razloga zašto mi danas pričamo o tome i poredimo različite investitore."

Šta investicioni rejting koji je Srbija dobila znači sa stanovišta samog zaduživanja? Da li se može smatrati da smo „sigurna zemlja“ za investiranje ako ga imamo? 

"Sticanje tog višeg investicionog rejtinga znači da ćemo sada imati pristup i jeftinijim izvorima zaduživanja i to jeste poziv kvalitetnim investitorima da dođu i ulažu u Srbiju. To je, ustvari, upravo garancija kreditorima da ste u stanju da vratite vaše dugove. Mislim da će, svakako, sa dobijanjem investicionog rejtinga porasti moguća lepeza izvora finansiranja." 

Država se, krajem jula, za neke insfrastrukturne projekte zadužila i kod poslovnih banaka, što nije česta praksa. Da li je za njih bilo nemoguće dobiti pozajmicu iz drugih izvora ili je nešto drugo u pitanju, s obzirom da su ovi krediti skuplji u odnosu na uzimanje kredita na osnovu bilatelarnih sporazuma sa drugim državama ili emitovanje obveznica na finansijskom tržištu?

"Iskreno, ne znam zašto se to radi. Verovatno je opet u pitanju  procedura dolaska do tih kredita i sredstava, bez obzira što su oni skuplji. Procedura je brža, manje je administrativnih komplikacija, a za same banke, država kao dužnik je dobra. Ona je siguran dužnik, tako da banke nemaju rizik u smislu vraćanja tih sredstava."

A kako te procedure izgledaju sa stanovišta međunarodnih finansijskih institucuja? 

"Za projekte kao što su nove investicije za saobraćaj, zdravstvo, energetiku, obrazovanje, zaštitu životne sredine, Međunarodni monetarni fond je tražio do Vlade da o njima mnogo detaljnije izvesti, ali i da daje detaljnije podatke koliko je do sada u njih uložila i koliko namerava još da izvoji u narednih nekoliko godina. Vlada je poslušala taj savet i poslednja fiskalna strategija sadrži jedan poseban odeljak, jednu tabelu gde su izlistani svi ti projekti. Opet ću se vratiti na pitanje metroa. Mi sada baš tamo vidimo samo prve dve faze izgradnje linije 1. Ne znamo šta je sa ostalima. Dakle, da li to znači da mi nećemo ni dobiti metro, da će to sve biti odloženo nakon EXPO? Mislim da bi takve vrste pitanja trebalo da budu usmerene ka Vladi, jer niko ne spori da i nacionalni stadion i EXPO mogu da donesu ekonomsku korist, ali ono što, nesumljivo, ima već javni interes, jeste jedno ovakvo ulaganje u javni prevoz, s obzirom na to da je on u Beogradu vrlo problematičan," rekla je za Insajder profesorica Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.

Novinar Rajko Martinović